Та лица, припадници српског народа, са већим жаром оспоравају број од 500.000 српских жртава, постављен у Доњој градини. Прихватају податак да је у Јасеновцу било 40.000 српских жртава
Никола Селаковић (Фото: Спутњик/ Лола Ђорђевић)
Република Србија
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
11000 БЕОГРАД, Влајковићева 2
Поводом одржавања округлог стола о „Јасеновцу“ у Сабору Хрватске 28. 10. 2025. године, и маргинализовања српских жртава, изјавили сте:
„Најоштрије осуђујем бахато извртање истине о једном од најужаснијих злочина 20. века под покровитељством Сабора Хрватске…“
Хрватска може оспоравати вршење ревизионизма, прикривање и глорификовање злочина и истицати да је „Јасеновац“ представљао радни логор где се умирало природном смрћу итд…
Везан за Хрватску, где годинама живи – Вилијам Монтгомери, нама веома познат амерички амбасадор, за кога се не може рећи да воли Србе а да мрзи Хрватску, у својој управо издатој књизи „Недипломатски животи“ на страни 291 истиче:
„Док сам био у Загребу, у Аргентини се налазио Динко Шакић, један од озлоглашених команданата концентрационог логора Јасеновац… Ја сам, наравно посетио Јасеновац, Током суђења Шакићу сазнали смо, из објављених докумената немачког SS-а, да су чак и нацисти били шокирани бруталношћу у логору. Али све је то, захваљујући Титу, током 35 година његове владавине потпуно заборављено“.
За разлику од Хрватске, сматрамо неприхватљивим да ревизионизам, прикривање и глорификовање злочина над Србима врше лица која се финансирају на терет буџетских средстава свих грађана Србије и/или Републике Српске. Та лица, припадници српског народа, са већим жаром и упорношћу оспоравају и омаловажавају број од 500.000 српских жртава, постављен на стратишту у Доњој градини. Прихватају податак да је на простору „Јасеновац“ било 40.000 српских жртава. Како би убедили међународну јавност да је у логорима НДХ убијено 40.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја…, уз свесрдно саучествовање највиших српских државних функционера, користе се изјаве познатих личности и одржавање међународних симпозијума или скупова ради међународног популарисања тих података…
Тако сада долази у питање и почетак радова на изградњи Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, забележен на каменој плочи, на којој се налази датум 22. 4. 2012. са потписом: Председник Републике Српске.
Из наведених разлога, разумели смо изјаву и позив Министра културе Србије Николе Селаковића, са сајта Министарства од 29. 10. 2025. године, која гласи:
„Позивам све људе којима су истина, правда и мир на срцу да нам се придруже у овом напору“, спречавања ревизионизма, прикривања и глорификовања злочина у Јасеновцу.“
Извор: Снимак екрана/Министарство културе
Придружујући се том напору, наводимо:
- „Данас сам имао част да разговарам са директором Центра ‘Симон Визентал’ Ефраимом Зурофом. Др Зуроф је неуморни борац за истину и правду. (…) Захвални смо на свему што је учинио за истину о страдању српског народа у Јасеновцу, изјавио је Председник Србије. „
- Дан касније (22.05.2025.), говорећи о Јасеновцу на ТВ Прва, Ефраим Зуроф констатује и пита: „Када је 40.000 Срба убијено у Јасеновцу, како можете игнорисати то?“
- Међународни симпозијум „Концентрациони логор Јасеновац – Српско страдање у Другом светском рату – 80 година послије“, који је тада био увелико у припреми, одржан је 10. септембра 2025. године у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика, уз присуство в.д. директора Музеја жртава геноцида, председника Управног одбора Музеја – епископа пакрачко-славонског Јована итд.
- Епископ Јован је том приликом изјавио како је научни скуп у Бањалуци о Јасеновцу уврштен на свјетску мапу проучавања Другог свјетског рата, Холокауста и страдања Срба у том периоду чему је, по његовим ријечима, велики допринос дао израелски историчар Ефраим Зуроф, и да је „овај скуп организован у духу рада Ефраима Зурофа”…
Ефраим Зуроф и владика Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)
- У обраћању новинарима, Председник АНУРС-а Драгољуб Мирјановић изјавио је: „Наша је обавеза да данашњој генерацији, а посебно будућим, пренесемо најновија истраживања наших еминентних истраживача како се ово зло ником и никада не понови”.
- „Овај скуп је и организован у духу рада Ефраима Зурофа” и уврштен је на свјетску мапу проучавања Другог свјетског рата, Холокауста и страдања Срба у том периоду чему је велики допринос дао израелски историчар Ефраим Зуроф“, обавестио је јавност епископ пакрачко-славонски Јован, који је иначе и Председник Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду.
- Према белешкама Музеја жртава геноцида: Након свечаног отварања симпозијума и обраћања званичника, предавање је путем видео-линка одржао др Ефраим Зуроф (Центар Симон Визентал, Јерусалим), коме је овом приликом додељено звање „Почасни докторат Универзитета у Бањој Луци“.
- Да ли због изјаве Ефраима Зурофа о 40.000 српских жртава, најављене доделе признања или из других разлога, имамо утисак да овом међународном симпозијуму нису присуствовали званичници Србије, министар Селаковић, а ни друга лица.
- Тако је, захваљујући организовању овог Међународног симпозијума, Република Српска са највишег државног нивоа обавестила међународну јавност да је у „Јасеновцу“ страдало 40.000, а не 500.000 Срба – што на Симпозијуму, а ни после, нико није оспоравао или довео у питање.
- Вероватно, да се коначно обзнане и верификују новоутврђене српске жртве на подручју Јасеновца, Музеј жртава геноцида обавестио је јавност (30. 10. 2025.) да је за 4-5. децембар 2025. године заказао одржавање Међународне научне конференције под називом: „80 година од ослобођења Јасеновца – Студија случаја: Концентрациони и логори смрти у Независној Држави Хрватској“.
Фото: Музеј жртава геноцида
Изјашњавајући се о „Научном скупу о Јасеновцу одржаном у хрватском Сабору“, Извршни директор Музеја жртава геноцида Никола Милошевски изјавио је:
„Најважније када су такве ситуације у питању је да као разумни и мислећи људи такву ситуацију морамо осудити“.
„Желим да обавестим и потомке жртава и ширу јавност да Музеј жртава геноцида има једну дуготрајну политику неговања ваљане културе сећања. Ми, за разлику од овог панела, организујемо стручну конференцију која ће окупити више од 30 научника из читаве Европе. Рачунајући од Париза, Лондона, до Израела и Москве. Укључујући и стручњаке који су признати и долазе из Хрватске“, закључио је Милошевски за УНУ 30.10.2025. - Верујући да Музеј, као државна институција која се финансира из буџетских средстава Србије, неће вршити дискриминацију и бирати учеснике који ће подржати 40.000 српских жртава, 40.000 ромских жртава, 33.000 јеврејских жртава итд. – присуство свог представника на том скупу пријавило је и Удружење грађана ЈАДОВНО 1941 из Бања Луке, уз подршку Удружења грађана ЈАДОВНО 1941 из Београда.
Доња Градина (Фото: Снимак екрана)
- Супротно очекивањима, без права на изјављивање правног лека, Пријава УГ Јадовно 1941 је одбијена са образложењем да није стигла на време. Полазећи од законских надлежности и обавеза Музеју жртава геноцида упућена су питања:
- Ко је, када, на основу ког акта и на који начин утврдио тему ове Међународне конференције;
- ко је, када и на основу ког акта и на основу којих критеријума утврдио кога ће Музеј позвати као учесника те Међународне конференције;
- ко је, када, на основу ког акта и на који начин одлучио о неучешћу господина др Душана Басташића, Председника УГ Јадовно 1941;
- са којим подацима Музеј располаже када је у питању број српских, јеврејских и ромских жртава…;
- да ли ће Музеј организовати сличну конференцију о ратним злочинима и злочинима геноцида над српским становништвом нпр. у Босни и Херцеговини, посебно на подручју Сребренице, у периоду од априла 1992. до априла 1993. године – обухваћеним „Меморандумом о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни, (подручје Братунца, Скелана и Сребренице), почињеним против српског становништва у периоду април 1992 – април 1993. године“, који се налази непроцесиран у поседу СБ Уједињених нација од 2.6.1993. године: https://digitallibrary.un.org/record/168477/files/A_48_177—S_25835-EN.pdf
На наведена питања, стигли су за нас неадекватни и неупотребљиви одговори.
Због историјског и идентитетског значаја за неосновано сатанизован српски народ – на основу чл. 15. ст.1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, (Сл. гл. РС, бр.120/04-36/10), ЗАХТЕВАМО од Министарства културе да нам достави информације/одговоре који се односе на следећа питања:
- Да ли је за Министарство културе спорна изјава, светски признатог и познатог Ефраима Зурофа, да је у Јасеновцу убијено 40.000 Срба?
- Да ли је – ако није: када ће – почети изградња Меморијалног центра у Доњој Градини, чији почетак градње је означен 22.04.2012. године?
- Полазећи од законске обавезе Министарства културе, да врши надзор над законитошћу рада Музеја жртава геноцида: да ли Министарство може проверити основаност одлуке Музеја да представнику Удружења грађана ЈАДОВНО 1941 из Бања Луке онемогући присуство и учешће у раду Међународне научне конференције под називом: „80 година од ослобођења Јасеновца – Студија случаја: Концентрациони и логори смрти у Независној Држави Хрватској“?
- Да ли је основан став Музеја жртава геноцида да нису надлежни за ратне злочине и злочине геноцида почињене над српским становништвом на територији БиХ, Хрватске и Косова и Метохије у периоду од 1990. до 1999. године?
- Да ли се поменута Конференција одржава у организацији САНУ, Министарства културе, под покровитељством Александра Вучића, Председника Републике Србије, Владе Србије и сл.?
Адвокатска канцеларија Радић
Categories: Гостинска соба
О једном детаљчићу (из кога вѣчито вири ђаво) што се послѣдњих 30 година увѣк провлачи у причама, студијама научним радовима о јасеновачком геноциду:
Саврѣмени извори нѣ знају ништа о нѣкаквим ромским жртвама. Редовно се говори о циганским жртвама.
Извините због циничности, али нѣ можете се борити за истину о „својим“ жртвама, истоврѣмено пишајући по „туђим“ жртвама – што, свѣсно или нѣсвѣсно, чините споља намѣтнутим, орвеловским, бесмисленим преименовањем Цигана у „Роме“. Тиме чините исто што и комунисти, који су пола вѣка трубили о „југословѣнским народима и народностима“, „антифашистичком народу“, „Југословѣнима“ страдалим у Јасеновцу, све у тежњи да се избѣгне јасно и гласно именовање како жртава, тако и њихових џелата.
Узгред буди речено, ако је Срба у том геноциду страдало двадесетак пута мање од раније прихваћених бројки, најмање исто толико пута мање морало је страдати и Цигана или Јевреја – дакле, брат брату, по пар тисућа – јер проста математика и статистика, стање на терену нѣ допуштају могућност да их је могло бити више. То је онда мање од броја жртава у низу окупаторских стрѣљања народа по Србији, па ни о каквом намѣреном Истрѣбљењу или геноциду ту нѣ може бити ни рѣчи, већ само о покољу и погрому. Из тога слѣди да никаквог геноцида ни над Јеврејима у Југославији нѣје било, па уколико се и другови Јевреји са тѣм сложе, – шта менѣ малом и нѣбитном преостаје, него да то прихватим. Можда ће Јевреји послѣ тога морати да се извине набѣђеним усташким и нацистичким геноцидашима, али то нѣје проблем нас малих и нѣбитних.
Настрану шалу на страну, али нашој браћи Циганима, – већ „кривицом“ њихове номадске културе неупоредиво необразованијим од Срба – свраке ипак нѣсу толико попиле мозак колико „најумнијим српским главама“ да тако идиотски новоговор уопште прихвате – а камоли да се помоћу њега „боре“ за нѣку своју правицу – из чега закључујем да су, макар у датом случају, кудикамо умнији од најумнијих међу Србљем и мед сном.
Као илустрацију и доказ горе реченог, прилажем један давни снимак новосадског новинара Жељка Савића, насталог на изборима који су довели садашњи башибозук на власт у Србији: https://youtu.be/BCcHwEFhMuQ?si=FfF3U92B9PJmbZem
Нѣ желѣћим да губе своје драгоцѣно врѣме прѣпоручујем да снимак погледају макар од краја трећег минута. Нѣје ово баш толика беспослица, како вам на први поглед може изгледати.
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
Што се тиче великомученичког Јасеновца, а што, реално, не дао Бог ником и никада (ни самим усташама!), желим једну ствар да прокоментаришем, а коју нисам досад приметио да било ко наглашава.
На страну историјске сличности и разлике Срба и Хрвата, питање језика, вере и осталог…
Да размотримо Хрвате као Хрвате, без „пртљага“, такве какви јесу, или такве каквим их други виде.
Да ли нпр. ми Срби (па и други) Хрвате сматрамо за талентован или неталентован народ? Способан или неспособан? Организован или неорганизован? Тврдим да их сматрамо за талентован, способан и веома организован народ.
Дакле, ако Хрвати у одређеном периоду своје историје имају на власти усташе, а усташтво као државну идеологију која се апсолутно нескривено залагала за „трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити“, и ако су они за четири године своје власти успели да у свом главном концентрационом логору убију само 40 000 Срба, онда су они обични ДЕБИЛИ. Зликовци или не, не говорим о томе. ДЕБИЛИ. Имаш комплетан државни апарат, имаш пар стотина хиљада људи под оружјем (између усташа као господарећег елемента и домобрана као помоћног особља), имаш комплетну железничку мрежу, имаш подршку сваке врсте немачке и италијанске индустрије оружја, имаш апсолутно све услове уз готово никакво противљење… И за четири године, што је значи плус минус 1460 дана, успеш да убијаш приближно једног Србина НА САТ, ти си онда, по стоти и по хиљадити пут, ОБИЧАН ДЕБИЛ. Зликовац, али ДЕБИЛ.
А Хрвати су све, само не дебили. То је врло талентован, врло способан и врло организован народ. Закључке свако нека изведе сам, не треба му никакав Ефраим Зуроф, или по Божијем допуштењу епископчић тамо неки. А коме би био највећи благослов да му се својевремено није отворио падобран, да не би дошао до оваквог бездана неизрецивих греха. Како бескрајно мора бити покајање, и ко је у данашње време на такво уопште спреман!
Година 2001-2025. у Србији наследни титоиста Никола Миодрагов Селаковић 1983. из Титовог Ужица је квислиншки побочник окупационих колониста Ендехазије такође наследних титоиста Вјекослава Николина Шешеља 1953. из Опузена и Александра Анђелкова Вучића 1970. из Бугојна.
Међу аљековцима или усташама у Србији скоро да нема потомака дражиноваца и недићеваца.
Наследни титоисти су целоживотни борци против србских интереса.
Неизлечиво.
Да додам нешто на своју претходну поруку.
Геноцид у Руанди трајао је 100 дана, са 800 000 до 1 000 000 жртава, са тим што је већина побијена већ у априлу, за двадесетак дана. После тога, у многим местима убијање је престало, јер је Тутсија једноставно нестало. Званични подаци. У једној цркви, у једном граду, за један дан (15. април 1994.), убијено је 20 000 људи.
Да ли неко може да при здравој свести тврди да је племенска заједница у Руанди у стању да, стихијски, у просеку погубљује више људи на дан, него фашистичка организација са целокупним државним апаратом, у централном за то направљеном концентрационом логору, за четири године? Да су Хуту са мачетама 1400 пута ефикаснији од усташа са читавом индустријом смрти?
То је увреда за здрав разум, увреда за жртве, увреда за самог Господа Бога који је Истина. Увреда за сваког православног епископа који „правилно управља речју истине“. Суштински, мања би лаж била да кажу да је у Јасеновцу случајно, у наступу беса, убијен један једини Србин, Вукашин Мандрапа.
Да је у Јасеновцу заиста за четири године убијено 40 000 Срба, Томпсон од срамоте не би могао да пева „Јасеновац и Градишка Стара“. Нити би, уосталом, икад написао текст за своје ремек дело. Знају они врло добро чиме се поносе. Кад кажем они, не мислим на Хрвате, него управо на усташе, а којих нажалост реално има, и има много. Прави Хрвати се стиде, прави Хрват је и написао књигу Magnum Crimen.