Кад је била пре она вариола, говорено је да се свако причешћује својом кашичицом, тада је устао велики Јустин Поповић, у Ћелијама, громогласно се супротставио и патријарху и свима који тако мисле
Епископ ваљевски Милутин (Извор: Манастир Каона)
Први пут објављено 7. 5. 2020.
Последња беседа блаженопочившег владике ваљевског Милутина
Драга браћо и сестре, дани пандемије су дани великог искушења за нашу веру и наду. Дешавају се и искушења, међу којима је и смрт духовних лица. Један од оних који су отишли са овог света под веома загонетним околностима је и владика ваљевски Милутин, сахрањен у металном сандуку на коме је писало „корона“, без пратње верног народа.
Да ли је владика умро од вируса – то многи доводе у питање.
Био је хронични болесник, и слабост његовог организма свакако је допринела смртном исходу.
Непријатељи вере су се трудили да се наругају вери хришћана – као, умро владика од короне.
Извор: Борба за веру
Али, ми знамо да сви одлазе са овог света – једни као покајани, а други као непокајани разбојници.
Јер, по речи Отаца, побожнима и безбожнима исто бива на овом свету, а разлика је с оне стране гроба.
Покојни владика Милутин је, својом последњом беседом, показао своју епископску и хришћанску веру и да га Бог прими у Царство Своје.
Опрости, владико!
Владика Милутин: Када се човек причешћује – милион људи да се причести, не може да се разболи
Овај свет је добио лекцију, и каква економија ће бити, и банкарство? Потрчали смо много напред, браћо и сестре, Бога не призивамо и као Оца и као Творца и као Сведржитеља. Да се молимо, вере немамо – то је мука. Колико људи избегава Свето причешће
Свет није могао даље да иде, свет добија лекцију, пацку – одозго, од Праведнога Бога. Због греха је дошао и овај вирус, и све што долази а није добро није од Бога, него од сатане. Много смо, браћо и сестре, потрчали у животу. Свет се одрекао Бога Христа, и не помиње га, људи су заборавили цркву Божију, заборавили молитву, кандила која треба да горе и која ће сагорети и тај вирус ако вере има.
Људи крше законе Божије, браћо и сестре, видимо колико се поштује пост – мали број данас поштује. Колико се поштује Богојављенска водица, за коју су свети оци Цркве казали – попиј, умиј се, кућу пошкропи, да не будеш болестан. Ко то чини данас, браћо и сестре? Ретко ко од нас.
Eпископ ваљевски Милутин (Извор: Епархија ваљевска)
Овај свет је добио лекцију, и каква економија ће бити, и банкарство? Потрчали смо много напред, браћо и сестре, Бога не призивамо и као Оца и као Творца и као Сведржитеља. Да се молимо, вере немамо – то је мука. Колико људи избегава Свето причешће? А причешће је животворна крв и тело Његово. За потврду, браћо и сестре, кад се ви сви данас причестите, онда најмлађи свештеник или ђакон попије све оно из чаше – и ниједан се никада није заразио. Као млад јеромонах колико сам ја пута [попио оно што остане], и кад је била вариола она – и тада смо, браћо и сестре, страховали, али научени од наших отаца да имамо веру јаку, да ништа не може да буде. Када се човек причешћује – и милион људи да се причести не може да се разболи. Може ако нема веру, ако немамо веру да је то крв и тело Христова! Која болест може победити животворну крв Христову и тело?! Не може, а једино нас причешће може спасавати и штитити.
Кад је била пре она болест, вариола, сећам се да је било говорено да се свако причешћује својом кашичицом, тада је устао велики Јустин Поповић, у Ћелијама, громогласно супротставио се и патријарху и свима који тако мисле, и упитао је: „Где нам је вера да је ово што узимамо крв и тело Христово, и да нико не може да се зарази.“ Али, ако вере немаш…
С друге стране, дужни смо, браћо и сестре, да поштујемо што нам држава говори, да водимо рачуна о хигијени, о прању руку – то нам треба за наш живот, за наше тело, да се и на тај начин чувамо, јер то није наодмет. Али нипошто да се гадимо и не прилазимо светој чаши, па управо је то лек против ове болести.
Срамота је што се неки хришћани, не православни, него друга браћа, причешћују из термоса, „на дугме“. Где нам је вера, браћо и сестре? Ви сте, браћо и сестре, пример, нисте се плашили овде данас доћи, овде је спас једини, у цркви Божијој, у чаши Његовој, и крви и телу Његовом. То недостаје, а не вакцина – то је вакцина за вирус.
Наслов и препис: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Христос Васкрсе !!!!
Ако би могли да понови те последњу беседу Владике Милутина јер је недоступна.
Са Божијом Помоћи, Благословени.
Пренето са другог места:
Непријатељ Цркве не мирује. На самом почетку Рождественог поста почела пљувачина по Псалтиру, Андреју Ткачову, РПЦ, а ево сада и по блажене успомене почившем владики Милутину.
Ви опадачи, очигледно за стид и срам не знате, али чуди да баш никаквог страха Божијег немате. Не мислим на онај страх који је почетак мудрости, јер ви сте сасуди злословља и пакости, него на страх да вам се, рецимо, рука не осуши, док клепате по тастатури. Нагнојисте ово мало простора својим крицима и шкргутом зуба. Давно вас је Псалмопојац описао, вас и претходнике ваше „…лају као пси, и иду око града. Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути? …распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш. За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили…“