По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла, те висијаше телом у води а глава јој беше над ледом; и она тако висијаше у води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу
Али казна Божија убрзо постиже пророкоубицу и Христоругатеља: јер, с једне стране, крв Јованова вапијаше на Ирода к Богу, као некада крв Авељева на Кајина (1 Мојс. 4, 1-16); с друге пак стране, друга безакоња Иродова, нарочито његово исмевање Господа Христа, навлачаху на њега праведну казну Божију; и стварно, након не много времена Ирод би лишен царства и живота са Иродијадом и играчицом. Јер цар арабски Арета, светећи се за срамоту и бешчешће, нанесене од Ирода његовој кћери, скупи војску и крену на Ирода; такође и Ирод, скупивши своју војску, изиђе против Арете. Настаде силна битка; и војска Аретина победи Иродову; Ирод претрпе страховит пораз, сва војска његова изгибе, а он се сам једва спасе. После тога Ирод би лишен своје власти и свих својих богатстава, и са прељубочиницом и њеном ћерком би послан од кесара римског Калигуле у прогонство, најпре у Галију у град Лион; а потом би преведен у Шпанију у град Илерду, где у беди и понижењу скончаше Ирод и Иродијада, али претходно видеше смрт своје кћери играчице, која погибе на следећи начин:
Једном зими она шћаше због неког посла да пређе преко залеђене реке Сикориса; и кад иђаше по леду, лед се провали под њом, и она паде у воду до грла. По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла чврсто, те висијаше телом у води а глава јој беше над ледом; и као што некада играше ногама по земљи, тако се и сада копрцаше, играјући ногама по води да би додирнула дно; при томе јој нико не могаше помоћи; и она тако висијаше у води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу. Гадни труп њен, занесен водом испод леда, не би пронађен, а глава њена би однесена Ироду и Иродијади, као некада Претечина, само одсечена не мачем него ледом. Тако Божје правосуђе узврати играчици, виновници одсечења чесне главе светога Јована.
После тога погибоше са хуком безакони убица Ирод и погана Иродијада: јер се казује за њих, да се земља отвори и прогута их живе.
Из Житија св. Јована Крститеља архимандрита Јустина Поповића
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Обично не волим да кварим ни естетски ни етички угођај, али ово је преузето из заиста чудне позносредњовјековне легенде, познате у двије редакције, а обје садрже читав низ забавних појединости.
Писац (одн. писци) је баш дао одушка својој машти, али најупечатљивији догађај је да Јованова глава побјегне из руку мучитеља, данима лети око Ирода и Иродијаде, онда дуго лета по Јерусалиму говорећи свима о свом убиству, да би затим 15 дугих година летјела по читавој васељени, обавјештавајући о догађају све живе људе.
Нама овакво приповиједање може звучати прилично смијешно, али причу су у Египту у 14. в. узели толико озбиљно да су у неким крајевима славили и посебан празник Упокојења св. Претече када је његова душа коначно изашла из одсјечене главе (што је у потпуној супротности са предањем о Јовановој проповиједи у аду прије Христовог Васкрсења, али људи се у то вријеме нису оптерећивали таквим ситницама).
Саломијиног очуха Ирода Антипу је 39. г. (дакле доста скоро након суђења Христу) протјерао цар Нерон у данашњи јужни француски градић Сен Бертран де Коменж (тада дио провинције Испаније).
Саломија је била удата за (40 година старијег) Филипа, полубрата Ирода Антипе, али је он умро након свега пар година брака (34. г.). Преудала се за свог (првог) рођака Аристовула и с њим добила 3 сина. Муж јој је био вјерни савезник рима, дали су му на управљање чак три области (у различито вријеме): Халкидску тетрархију (данашњи Либан), Малу Јерменију (СИ Турска), и Халкиду на Вилу/Белу (СЗ Сирија). Кад су Римљани угушили Први јеврејски устанак (срушивши храм и испразнивши Јерусалим и околину), Аристовул, који није учествовао у рату, наставио је да служи Римљанима и борио се за њих у другим сукобима.
Елем, није Саломији у овом животу било тако лоше, пошто је живот провела као угледна владарка.
Сачували су се новчићи са Аристовуловим и Саломијиним ликовима, па знамо како је изгледала као царица Мале Јерменије.
Јеси покушао да поквариш, то ти је и била намера, али ми у католичке изворе не верујемо. Осим тога постоје и потврде из духовних виђења са Истока, тако да пали одавде са богоштовалном археологијом.
О чему причаш, јадни Мирко? Поријекло легенде је у глави неког фантазера који је живио у 12. или 13. в., сви рукописи су истражени и научно обрађени (највећа већина су на арапском, аутор би могао бити из области данашње Антиохије), два критичка издања су доступна и онлајн.
Писана историографија 1. и 2. вијека, која се слаже са археолошким налазима (у овом случају новчићима) је католицизам?!? Католицизам је дакле измислио читаву древну историографију, и ту своју завјеру одржава плаћањем археолога да објављују лажне налазе о Саломији и њеном мужу! Просто зато што су злобни и желе да створе лажну причу о Саломији! Која је иначе врло важан лик у католицизму! Врхунска логика.
А управо у средњовјековном католицизму је легенда о смрти Саломије у Шпанији подржавана.
Каква источна духовна виђења – наведи једно једино виђење неког светог у вези овога!
Дакле, ти на основу неког бућкуриша у својој глави, не познавајући тематику ни најмање, изводиш неке закључке о католицизму (пошто ти је то архетипски непријатељ), који је настао отприлике 1000 година послије свих који су у 1. и 2. в. писали о Саломији одн. њеном мужу, јер си одлучио да вјерујеш у дјелић апокрифа који се појављује 1200 година након догађаја на којима гради своју бескрајну фантазију? И стога себе вјероватно сматраш добрим православцем који на тај начин одбацује католицизам?