Лице Зајечара појавило се кроз бројне примере честитости, доследности, отворености и одговорности; оно је све време било ту али прекривено наличјем као друштвеном маском
Фото: timocka.rs
Као што је то у данашњој Србији уобичајено, локални избори у Косјерићу и Зајечару трају и читаву седмицу након што су бирачи обавили своју грађанску дужност. У међувремену, и „најневерније Томе“ могле су се уверити да већ дуже времена проста математика не игра главну улогу код изборних резултата те да се мора дати за право онима, који су заговарали тезу да на изборе не треба излазити док се не промене изборни закони, процедура, изборни спискови и све оно што је владајућа СНС адаптирала и патентирала у циљу сопственог дуготрајног опстанка у сивој зони наше државе са отетом демократијом или државе са маском демократије. Управо спадање наведене маске на последњим локалним изборима, са друге стране, оправдава њихово одржавање и учешће на изборима – то је нешто што се једном морало десити да би широј заједници неке јасне ствари постале и очигледне.
Испод маске појавило се и лице али и наличје наше стварности: прво – сасвим ненадано, готово заборављено, охрабрујуће и делом – захваљујући студентским подстицајима а друго – измештене етичности, дуго слућено у својој реалности, наметнуто и одомаћено заузимањем места некадашњег лица. Коначно, како време одмиче, упознајемо се са једном до сада мало познатом привредном граном – изборним туризмом, који је, по свему судећи, такође изван наше пажње постао прилично разрађена делатност, те је очигледно да је и у претходним годинама „испод радара“ легитимних учесника избора промицало „и кусо и репато“.
Горан Јанићијевић: На издисају мит о кохезији бирачког тела СНС
Будући да су, овога пута, неки од њих имали проблем са „спадањем маске“ оправданим сматрам упознавање са појединачним случајевима, бар оним који су постали видљиви (вирални). Као контролор на једном од бирачких места, педагог из Зајечара Даринка Гацовић, након што је накнадно на снимку видела да је на том месту гласала васпитачица из Шида Драгана Томашевић, доживела је „кринџ“. Између изразитог отпора према увођењу странцизама у српски језик и чињенице да је за превод овог појма потребно неколико речи (интензиван осећај непријатности, стида и срамоте због нечијег понашања, говора или поступака) или прелазне форме – „трансфер блама“, такође засноване на странцизмима, у овом случају опредељујем се за новотарење као најпрецизнији модел тумачења наведеног догађања. Васпитачица је сакривала лице своје кривице маском од сопственог длана а разлог њеног скривања није стид већ предострожност у чину кршења закона и крађе. Њен стид поднела је Даринка Гацовић као дугогодишњи школски педагог, гледајући једну васпитачицу у нечасној улози и радњи и тиме постала својеврсна парадигма лица Зајечара тј. оног што се некад вредновало у овом граду и знатно шире. Из тог разлога, упркос чињеници још увек неизвесног исхода, наведени избори донели су једну победу, која се темељи на спадању маски и појави лица и наличја нашег друштва у целини.
Комплетни бирачки спискови (ЈБС) након ових избора такође су изгубили маску легитимитета, најпре на основу доказане доступности СНС популацији и појединцима попут Милана Станковића што је показала афера „контејнер на Тресибаби“ али и раније – испадање њихових фрагмената из возила „изборног туристе“ Владана Војновића. Одговор на питање због чега се поред часних личности које чине лице града у овом тексту поименице помињу и имена починиоца изборних превара и крађа тј. наличја, пронашао сам у сећању на један ефемерни догађај из градског превоза, који ми је крајем осамдесетих испричао знаменити сликар-графичар и професор ФЛУ Бошко Карановић. Наиме, пошто је један средовечни господин малог џепароша ухватио у трамвајској акцији, подигао га је високо изнад глава путника. На запомагање дечаково да га пусти одговорио је: „Не, пре него што те овде сви виде и запамте.“ Наравоученије ове приче особито добија на значају у контексту изборне крађе и баца ново светло на још увек непознати исход.
Члан СНС-а Милан Станковић бацио је бирачки материјал у контејнер на Tресибаби. Људи су пронашли одбачени материјал и предали га представницима опозиције. Зајечар је слободан! –#agrif #zajecar #lopovi #studentiublokadi pic.twitter.com/9budpPO6SH
— Poljoprivredni blokada (@agrifblokira) June 10, 2025
Лице Зајечара, са друге стране, појавило се кроз бројне примере честитости, доследности, отворености и одговорности; оно је све време било ту али прекривено наличјем као неком друштвеном маском. Исто то лице дочекивало је студенте, јавно изражавало неслагање са државном политиком и указивало на друштвену кризу, емпатично, патриотско и солидарно. У томе су предњачили зајечарски здравствени радници, бројни лекари, које бих да све поменем појединачно али за сада одустајем од тога, како се не би догодило да неког прескочим а и стога што ова еснафска заједница има бројне чланове у којима препознајем основе једне другачије стварности, због које се, заправо и излази на изборе.
Захваљујући приватним снимцима породице Љупка Милетића, објављеним на друштвеним мрежама, такође смо у стању да хронолошки пратимо изборни феномен од покушаја куповине изборне воље бирача и одлучног супротстављања томе, преко јасног и јавног изражавања изборних мотива и ставова породице Милетић пред гласање до чврсте решености да се одбрани изборна воља учесника локалних избора у Зајечару 2025. И што је још значајније – на овим снимцима јасно се уочавају лице и наличје једног града, који је сопствену катарзу доживео управо услед спадања маски.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар