Хвала студентима на томе што су помогли да победимо страх. Хвала студентима на томе што су нас подсетили да постоје вредности око којих сви можемо да се окупимо и препознамо
Димитрије Војнов (Фото: Станислав Милојковић)
Познато је да сам био противник избора као захтева и исхода овог конкретног протеста и да сам сматрао да је за људе који тренутно руководе овом државом једина следећа станица судница а онда затвор. Не нужно тим редом.
Држава је превише криминализована да би се ишло на изборе на којима и даље као равноправни политички чиниоци учествују људи који су тренутно на власти из читавог низа разлога, међу којима није само онај да су они постдокторирали намештање избора већ и онај да и после губитка власти са оволико украденог капитала, они могу доста стабилно да контролишу друштвене токове, а нарочито рад администрације.
Кад је реч о самим изборима, на изборе као такве се или иде или не иде, и у том погледу, пошто се бојкот показао као узалудан јер се нема ради кога бојкотовати, на изборе из принципа треба ићи, какви год да су услови.
И избори, као такви, јесу један од видова политичке борбе, када не постоји овако снажан народни покрет какав су произвели пре свега студенти својом побуном, блокадама итд. Када имате овакву врсту уличног плебисцита у ком показујете колико је велика популација спремна да се у потпуности, самопрегорно активира, бесмислено је вратити ствари уназад где је активација сведена на заокруживање броја испред листе на гласачком листићу.
Студенти у блокади: Тражимо расписивање ванредних парламентарних избора
То што Вучић не може да скупи довољно људи да стоји испред Скупштине за њега, не значи да не може да их скупи да заокруже број.
Исто тако, улазак у причу са изборима је излазак из оквира непробојних захтева који су били принципијелни, тицали су се правде, закона, истрага итд. и који су почели да озбиљно нагризају систем. Сад се више не поставља шта људи неће него шта хоће, и ту неумитно долазимо до различитих мишљења око којих је тешко бити дисциплинован.
Наравно, биће сад разних форми комесарског дисциплиновања пре свега из редова опозиционо-индустријског комплекса који се помаља из ове друштвене ситуације. Битно је да то не доведе до превеликог раздора међу људима јер он само одговара Вучићу и опозиционо-индустријском комплексу коме је он потребан да би мало заживео. Грађанима раздор не треба.
Димитрије Војнов: Примена закона и одговорност нису и не могу бити предмет дијалога
Анкете о подршци студентима се не могу лагано превести у број гласова. Многи људи који желе стабилност онога што имају желе више правде и реда, подржавају студенте јер су млади и некомпромитовани, али не мора да значи да хоће да гласају за онога кога им студенти одреде јер то није питање принципа, и кад се дође до гласања, бираће оно што им нуди утисак стабилности, рецимо СНС.
Студенти су покренули читав народ и није ред да у тренутку када је занемоћао, не пруже наду и самом Председнику Србије. Овај позив на изборе је нешто што њему наравно даје материјал за дискредитацију протеста, коју ће он да уради у потпуности, дакле унизиће и оно што је било раније, славно и принципијелно, кад је он важио за ненадлежног. Затим ће проценити како стоје његови ресурси за намештање, покренуће све своје могуће кадрове у јавности, опозицији итд. И онда ће видети да ли да ово све оконча и тим изборима, после којих ће узети себи и власт и принципе.
Преласком из сфере захтева који се тичу наших заједничких институција на тему избора, Вучић коначно има све поново на терену којим суверено влада.
Александар Вучић: Избора ће бити у наредних годину и по дана
Не желим да улазим у генезу ове одлуке, она је таква каква је, шта је до ње довело, показаће историја.
Не желим да улазим у њене историјске паралеле јер би нас то вратило на питање њене генезе.
Студенти су покренули протест. Студенти су покренули Србију. Студенти су донели и овај захтев за изборе и то треба уважавати.
Хвала им на томе што су помогли да победимо страх.
Хвала им на томе што су нас подсетили да постоје вредности око којих сви можемо да се окупимо и препознамо.
За крај, треба цитирати један древни слоган из прве петољетке вишестраначја у Републици Српској – УСПЕЛИ СМО. НАСТАВЉАМО.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Димитрија Војнова)
Categories: Гостинска соба
Ko sa decom spava i sanja o slobodi, upisan se budi! Zahtevi su najpre formulisani kao nepoliticki (kao da takvi postoje), kako bi se uklonio negativni faktor „opozicije“ (najvise jednog coveka – Djilasa, koji se u politiku vratio bez potrebe i glavni je faktor sto ljudi nece vise da zacepljuju nos, mada, ima i faktor novca ciji nedostatak cini da nema vise pravih stranaka koje imaju odbore u svakom mestu i mogu da pokriju biracka mesta), a mobilisalo se drustvo, dakle mimo politicko-stranackih organizacija, preko gradjanskih zborova i preko generalnog strajka, dakle gradjani kao pripadnici grupa po profesijama (narocito vecito nezadovoljnih medicinara koji su, odjednom, postali zadovoljni)! Dakle, za razliku od „patriota“ nisu pozivali DRZAVNE institucije SANU i SPC, da se okrenu protiv DRZAVE, vec DRUSTVO i drustvene grupe po profesijama. Studenti su rekli da oni ne mogu sami, ali izuzev prosvetara, niko nije pritekao u pomoc, a posebno se „obicni“ gradjani nisu pokazali sposobni da se vanstranacki organizuju, bilo kao zborovi, bilo kao strajkaci po profesijama!
Kao narodni zborovi su najvise kiksnuli Srbi sa KiM. Ako je neko imao sve razloge da preuzmu opstine, da protera lokalne kabadahije sa Srpske liste, a i Albance koji zauzimaju opstine, to su bili oni. Da su isprednjacili 10000% bi se vratili u politicki zivot Srbije. Vise niko ne bi mogao da ih zaobidje. Ali, oni su demonstrali arhetipski problem Srba, oni – Srbi sa KiM, koji su goloruki stali pred NATO, kada ih je vojska sramno napustila, pognuli su glave pred silnicima iz sopstvenog naroda koji ih polako prepustaju Albancima, dok Srbi nastavljaju folklor iz osamdesetih odlaska u Beograd, bilo na vodjin miting ili na noge Bijeli i Ceci! Ocajan polozaj Srba je samo bio razlog da konacno pokusaju da preseku i, cak, predvode celo srpstvo u pobuni! To je bila prilika da se KiM poveze sa pitanjem funkcionisanja sistema!
Cena „nepolitickosti“ zahteva, bila je njihova konfuznost, od koga se trazi pravda, od institucija koje su njen izvor, da li se sistem rusi ili treba da profunkcionise (kao protivnik sistema, ja sa za njegovo rusenje, ne „pravedno“ funkcionisanje). Mnogo veca cena je priznanje, pozivanjem na izbore, da je politika iznad pravde i odustajanje od „cistote“ prvotnih zahteva. Time se Vucicu daje za pravo da su protesti politicki, a on sam je od ismevanja kao „nenadleznog“, postao nadlezna instanca novih zahteva! Posto drustvo nije uspelo, drzava ce se dogovoriti sa samom sobom, svojim sluzbenicima – profesorima, dekanima i rektorima!
Dakle, produzice se Vuciceva vladavina (eventualno. protesti posle izborne „kradje“ koji bi mogli da ujedine opoziciju, ali ostaje pitanje je mogucnosti nove mobilizacije studenata i drustva), a opoziciju ce ciniti samo proEU stranke, sto je mozda i jedan od prikrivenih ciljeva toboznje politike za i protiv Vucica, a u kojoj ce u potpunosti trijumfovati proEU politika koja se sprovodi cetrt veka bez zastoja. Zato je uzaludna nada Varagica da ce izbori biti referendum o EU. Ovaj referendum je odbijan, a zatim i marginalizovan depolitizacijom dela stanovnistva i nametanja ili samonametanja (Vucic) drugih problema!
Tako je to kada se muski posao prepusti deci! Poslednji put kada su se Srbi suprotstavili okupatoru je bilo 12. marta 2003. Cinjenica da se radilo o drzavnoj paramilitarnoj organizaciji povezanoj sa kriminalom, samo pokazuje kuda se dela muskost u Srba. I, tada se ocekivalo da ce neko iz sfere politike pokazati mud.. i preuzeti vlast, ali taj neko je sacekao desetak godina! Sa ovim kukakviclukom zajedno ide i samomrznja koja je od celokupne politicke scene sacuvala samo unistitelje Srbija SPS, DS i SRS!
Neuspeh ovih protesta ce jos samo ojacati Vucica, a ako imamo u vidu potpuno isceznuce patriotske opozicije, mozemo reci da u zavrsnicu pitanja KiM i BiH ulazimo, ocekivano za nasu glupost i pokvarenost i rusku nesposobnost, pod najgorim mogucim uslovima! I pre ovih protesta, „patriotska“ opozicija je unistena, prvenstveno preko tzv. patriotskih jutjub kanala (koji nam kao nove patriote nude Vuciceve poznanike, Nestorovica, Parovica, Andjelkovica, Sarovica (setimo se njegove ulogi u pozivanju na neizlazak na referendum o reformi sudstva, kada je Vucic bio na ivici poraza, dok je na izlazak i pozitivno glasanje pozivao Branko Pavlovic, sadasnji apologeta rezima, elem, ova reforma nas tek ceka, a onda ce ovo korumpirano sudstvo izgledati kao nedostizni ideal). I, u ove proteste i u buduce izbore se ulazi i bez neke patriotske organizacije, ako se i pojavi to su ljudi koji su predugo neuspesni i cije bi najznacajnije delo bilo sklanjanje iz javnosti!
OVO NIJE ZA LJUDE SA SLABIJIM NERVIMA, POSEBNO VARAGICA!
Glavni izvor nasih problema je kapitalizam i to u svom perifernom polozaju. Titova SFRJ je, navodno bankrotirala pocetkom osamdesetih, do kraja devedesetih ona je proizvodila gotovo svo oruzje kopnene vojske, mornarice i znacajan deo RV – danasnja Srbija nema vojsku! O cemo god govorili, uvek treba imati u vidu da mi nismo drzava, jer ne ispunjavamo osnovnu svrhu drzave -odbranu (kada „Rafali“ dodju, u NATO-u pilot se smatra obucenim ako ima 180 sati naleta, dakle svaki drugi dan, nasi u karijeri nece skupiti toliko. To je i cena leta, nisu nama dzabe dezurni par lovaca za presretanje bili MiG-21 pored MiG-29). Dok Turska, vojni sponzor KiM i BiH i videli smo koliko uspesno Azerbejdzana, pravi najcuvenije dronove, stelt lovac, nosac helikoptera, tenk, helikopter, mi moramo da finansiramo dolazak „investitora“ da bi ljudi nesto radili!
U svetu globalnog kapitalizma, suverenitet nije vise politicko-pravna kategorija, vec ekonomsko-odbrambena. Mi ne mozemo vise da proizvodimo visotehnoloske proizvode i nas suverenitet vise nije u nasim rukama, vec ga moramo potraziti u sirim asocijacijama. Na zalost, mi spadamo u interesnu sferu EU. Rusiju ceka borba za zivu glavu i najvece nemacke dizel podmornice u istoriji koje mogu da ispaljuju krstarece rakete u situaciji gde je Baltik ceo pod kontrolom NATO. Dakle, nista i od ionako besmislene politike idententiteta i vracamo se politici interesa. Nas glavni cilj je da prezivimo i pocnemo da se razvijamo, a ne „ekonomija u sluzbi identiteta“, kako rekose u nekom patrotskom programu.
Moramo se prilagoditi unutrasnjim politickim kretanjima, gde pitanja koja „patriote’ stavljaju u prvi plan su drugorazredna zbog cega nam je Skupstina 90% pro EU, a posle sledecih izbora i 100%. I, moramo naci interese koje mozemo da realizujemo pod predpostavkom da cemo biti deo EU. Dakle, nasa buduca politika ce se razvijati u okviru sire politicke zajednice. To iskustvo imaju Hrvati koji su svoju drzavu formirali unutar vecih drzavnih tvorevina – AU, KJ, SFRJ, tim putem cemo morati i mi. Unutar EU cemo morati da se povezujemo sa Bugarskom i CG i trazimo izlaze na more i cekamo nas trenutak. Ovo ce biti tesko, jer mi nemamo politiku uopste, ovde ako se pomene Bugarska, odmah pocnu price o zlocinima, o makedonskoj crkvi, dakle odmah se ozivljava neprijateljstvo u situaciji u kojoj se nalazimo u ogromnim strateskim, ekonomskim i vojnim problemima.
Dakle, moracemo da budemo Hrvati i da unutar zajednice koju ne zelimo gradimo drzavu i prijateljske saveze!
Значи, сад је једино преостало – дај шта даш, па макар и изборе какви су да су, па макар Вучић са својим гадаренским крдом поново зајашао народ.
Ko je ovaj ****** i zasto prenosite ****** ?
Димитрије, Димитрије.
Или.
Зоки, Зоруле.
Димитрије је имао 11 година када је снимио филм „Тито и Ја“ у режији и продукцији Горана Марковића у лето господње 1992 године.
У филму је био лик Зоран, Зоки Зоруле.
У исто време тачније 22 маја 1992 године у
Србској Бања Луци умире ПРВА од 12 Србских беба у Клиничком Центру.
Није више могла да ДИШЕ и УДИШЕ ваздух односно кисеоник медицински.
Задња флаша медицинског кисеоника је
потрошена.
НАТО Англосаксонски протестанти и Католици су ЗАБРАНИЛИ летове изнад Републике Србске.
Чак и лет малог авиона чији је ЈЕДИНИ ТЕРЕТ БИО ПИЛОТ И ЧЕЛИЧНЕ ФЛАШЕ МЕДИЦИНСКОГ КИСЕОНИКА.
Република Српска је била ПРЕСЕЧЕНА на ДВА дела.
Од „Тито и Ја“ НАШИХ „комшија и сусједа“.
Из филма „Тито и Ја“.
Србски лекари су се довијали на све немогуће начине па су чак користили и кисеоник за заваривање.
У наредних 30 дана УМИРАЋЕ једна по једна још 11 Србских беба.
Само зато што нису могле да ДИШУ и УДИШУ ваздух односно кисеоник медицински.
После 14 година односно 2006 године умире и 13 беба од последица немогућности да ДИШЕ и УДИШЕ ваздух онда када јој је био НАЈПОТРЕБНИЈИ.
Последња 14 Србска беба у Бања Луци је једина остала у животу али њен живот је као БИЉКА.
Увенула.
Данас маја месеца 2025 године свих 14 Србских беба би имале 33 године.
Да су могле да ДИШУ и УДИШУ ваздух.
Задње реченице које исписује Димитрије или Зоки који је имао 11 година маја месеца 1992 године снимајући филм „Тито и Ја“ и тада СЛОБОДНО ДИСАО И УДИСАО Србски ВАЗДУХ а све у жељи да се подсетимо на ВРЕДНОСТИ око којих СВИ можемо да се ОКУПИМО и ПРЕПОЗНАМО а све то везујући за ПРВУ ПЕТОЛЕТКУ такозваног ВИШЕСТРАНАЧЈА у Републици Србској уз слоган рече :
Успели смо. Настављамо.
Република Србска је стара тачно 33 године.
Успела је да ДИШЕ 33 године.
Република Србска је УСПЕЛА да ЖИВИ и ДИШЕ ових 33 године јер је научила БРЗО ДИШУЋИ лекцију ЖИВОТА за СВА времена.
А то је да су СВЕ ПРВЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕТОЛЕТКЕ од 1945 године такозваног
ЈЕДНОСТРАНАЧЈА довели до ВИШЕСТРАНАЧЈА 1991 године и да је тада
свака ПТИЦА одлетела ка своме ЈАТУ.
У филму званом „Тито и Ја“.
Вредности које су ПРЕПОЗНАЛИ и око којих су се ОКУПИЛИ у Републици Србској готово СВИ Срби и Србкиње још у време ПРЕ ПРВЕ ПЕТОЛЕТКЕ док се Република Србска БОРИЛА да ДИШЕ и УДИШЕ свој сопствени ВАЗДУХ су ИСТЕ биле и у времену Краљевског Вишестраначја
Комунистичког Једностраначја и Демократског Вишестраначја а то је да су се ПОДЕЉЕНА и ЗАВАЂЕНА Србска браћа
ПОМИРИЛА МЕЂУСОБНО да би могли
СВИ Срби и Србкиње и Србске БЕБЕ у Републици Србској да ДИШУ И УДИШУ ваздух од рођења.
Пуним плућима.
У филму званом Република Србска.
Наставља да ДИШЕ.
Мајка Србија да ПРОДИШЕ.
НЕ ЗАВАЂЕНА И НЕ ПОДЕЉЕЊА.
Пуним плућима.
Блокаде морају о(п)стати!
Нажалост, ни друштво, ни опозиција а сада ни професори нису довољно подржали студенте у блокади. Студенти су за 6 месеци покренули велику i istorijsku акцију буђења и препорода српског друштва у борби против корупције, za успостављање законитости и праведности у друштву. Зато се студентима нема ама баш ништа приговорити – напротив заслужују сву našu љубав и похвале. Захваљујући њима народ се делимично пробудио и да је побуна била масовнија, односно да је народ био спреман на Генерални штрајк од највише две недеље, режим, који се делиимично налази у расулу, би свакако био одуван са власти. А, тада би била сасвим другачија прича од ове садашње, јер би у том случају побуњени народ преузео власт и збрисао СНС и опозицију са политичке сцене. Забрињава, да je сада и професорска елита изгубила храброст и инстинкт самоодржања. Пошто је српски народ са овом влашћу пред брзим сломом и расулом – демографским, економским и пре свега моралним, престанак блокада би поново бацио Србију у депресију и у даље пропадање. Зато протести морају бити још снажнији и синхронизованији.
Пошто се сада и професори на перфидан (и кукавички) начин дистанцирају од студентских блокада и тако спречавају студенте да сруше власт, студенти би морали да остану и даље у блокади – надам се привремено. Уз помоћ даљих блокада, они би морали макар да изнуде одржавање брзих ПРЕВРЕМЕНИХ ИЗБОРА и то до средине јула! Без тог минимума, биће да су „џаба кречили“. Јер, што време буде више одмицало после јула месеца, без студентских блокада и друштвеног притиска Вучић ће заузети универзитете и у миру припремати за своје изборе. Притом ће на шибицарски начин економски подмићивати сиромашне слојеве друштва, јер ће поткупити бар милион и двеста хиљада необразованих пензионера (његових бирача) и још пар стотина хиљада социјално угрожених радника са радним уговорима на одређено време. Уз то ће организовати долазак још око 200 000 људи из РС, Црне Горе и КиМ. па покрасти још око 100 000 гласова изводећи на гласање мртве и оне који су у емиграцији.
Док ће се у међувремену кукавни професори разлетeти по шопинг-моловима и туристичким конференцијамa, Вучић би на крилима њиховог кукавичлука (боље рећи издаје) сакупљао око 2 милиона гласова! Ако напустите блокаде драги студенти, судбина вам је под Вучићевим режимом крајње неизвесна – може се рећи чак и мрачна. Пошто се Вучић и даље јако клима на власти није још ништа изгубљено. Јер, против њега је најмоћнија друштвена снага – српска младост, која га уз масовну подршку маса може овог пута победити. Студенти, Ви сте на корак до ослобађања Србије и зато наставите и даље храбро и одлучно. То значи, да блокаде факултета морају свакако о(п)стати! Власт ће на то свакако одговорити силом али ће се тада народ масовно освестити и ставити у вашу одбрану – све до победе над Вучићевом режимом!
Др. Миодраг Кулић, теоријски физичар
Докторски коментар, докторе Кулићу!
@Kako ce Srbi morati
Ти постани, немој само нас овде да смараш кад у Новој Калкути крене наопако.
Учени докторе Кулићу, осим што предлажете да ово што не ваља срушимо, имате ли предлог – шта ми треба после тога да изградимо? Коју нам будућност нудите кад нас тако ватрено саветујете да срушимо ову власт, каква год да је? Питам зато што ме је животно искуство научило да и од црњег има горе, и од најнижег дна постоји још ниже. КОГА препоручујете да нас поведе у светлу будућност која ће доћи после овог зла, на коју страну света да кренемо, Исток, Север, Запад, Југ? Жутокљуне студенте са завршеном средњом школом и без икаквог радног и политичког искуства? Или стручњаке у својим областима неупрљане „прљавом“ политиком, као што студенти предлажу? Коме да верујемо, ко ће нам гарантовати куда ће ову земљу, и све нас, они повести? Коме да верујемо да нас неће опет, као 5. октобра, гурнути у загрљај душманину, натерати да волимо и љубимо своје крвнике, да им лижемо ципеле док нас они разапињу на стубу срама и бичују корбачем?
Већ је постало очигледно да ови безлични и аполитички (како се они сами декларишу) протести не воде никуда. Улудо су прокоцкане историјске шансе, политички циљ није ни формулисан ни истакнут и после 15. марта само је пораст насиља на протестима евидентан, све остало је у неумитном опадању. Захтев за ванредне изборе долази прекасно. Учешће на било каквим изборима по напредњачким правилима и под овим условима има само два излаза: или ће ова власт поново зајашати народ, или ће му се на грбачу поново попети евро-атлантистички и џендеристички изопачењаци, крвопије, полтрони, лопине и улизице.
Лично, не пада ми на памет да учествујем на таквим изборима. Моја маленкост је за суверенистичку националистичку опцију. Али, суверенистичка националистичка политичка опција у Србији је у мишјој рупи. Дух предака „сном мртвијем спава“ и нема ко да га разбуди. И кад кажем „дух предака“ мислим на националну част и достојанство.
Нису они што су на власти блесави, учиниће све да задрже своје позиције. Ово нису 90.-те, кад су све хијене и вукодлаци на Планети насрнули на Милошевића, и опет су једва успели да га растргну. Ова власт нема више проблем са спољашњим непријатељима (зато што је изузетно кооперативна), па све своје силе и капацитете може употребити на гушење и разводњавање протеста.
Предлажете ли нам Ви неку политичку опцију или лидера којег сматрате да ће нас избавити овог зла, или нас саветујете да похрлимо ка студентима овако, грлом у јагоде? Па ми смо већ имали прилику да доживимо једно горко искуство кад смо срушили Милошевића. Међутим, тад смо били пред физичким истребљењем. Сад, ипак, није тако.
За све су криви професори! Издадоше студенте само тако.
НЕОПХОДАН СИ
Довољно је твоје присуство.
Довољно је само да си ту…
и усправиће се талас из мора.
Довољно је
и само твоје хтење…
за стуб ка небу,
за печат.
Довољан је
и целив
или упаљено кандило…
и испуниће се празнина.
Довољан си ти –
да се све покрене.
д.м.
@Леоне
Уважени господине Леоне
Извињавам се што не могу да вам подробније одговорим на Ваше дилеме шта даље, јер текст није писан за Вас већ се превасходно обраћа студентима подржавајући их.
Да нађете одговор на Ваше дилеме мораћете да укључите знање али и савест.
Ваше увреде на рачун студената су последица неке фрустираности и немају објективну подлогу. Студенти су последња нада да Србија може да крене у прогрес.
Јер, они иако млади већ се данас веома компетентно и активно баве свим суштинским проблемима овог света – вештачком интелигенцијом, генетским кодовима, роботима, квантним компјутерима, проблемима фузионе енергије и елементарних честица, модерним енергетским системима, екологијом и заштитом природе, савременим хемијским, физичким, електротехничким, грађевинским, машинским биолошким, правним наукама, свим видовима уметности а и пишу поезију и романе које ће Ваша деца радо читати. Они су данас способни да изнедре своје претставнике за следеће изборе. Сигуран сам (100%) да на њиховим листама неће бити лажних корифеја (створених у таблоидном миљеу) попут др Несторовића – заговорника да је Земља равна плоча (мало на крају заобљена(!!)), да се мислима може успорити ротација Земље!
Да ли можете замислити каква би Србија била напредна и поштована држава, када би Председник Републике био истински корифеј и морална громада проф. Мило Ломпар а Министар просвете био наш врсни научник и донатор проф. Александар Кавчић – српски Пупин 21-ог века, који је смислио најбољи начин за читање магнетских меморија! Србија има на стотине врхунских стваралаца и моралних људи за којима вапи нова Скупштина и Влада Србије и које ће предложити студенти. Увреда је за цивилизацију поредити Александра Вучића и Мила Ломпара али и Александра Кавчића и Дејана Вук Станковића!
Др Миодраг Кулић
@Нани
„За све су криви професори! Издадоше студенте само тако.“
Грешка је губити из вида да су студенти само средство у овом антидржавном замешатељству. Придавањем већег значаја њима замагљује видик и праве коловође као и сами корени дешавања остају непримећени. Иначе, не треба се чудити за професоре (Сорошевих пар стотина) – после њихове издаје отечества, студенти су безначајна колатерална штета…
Поштовани псеудониме, само због Вас ћу рећи, мој коментар је био ироничан или саркастичан… какогод свако добро!