Студенти свих универзитета у Србији траже да се распусти Народна скупштина Србије и распишу ванредни парламентарни избори
Студенти траже моментално распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора у складу са чланом 109 Устава Републике Србије.
Они су такође позвали све грађане да подрже листу којој ће студенти пренети своје поверење.
#НоваФазаБорбе свих нас! pic.twitter.com/ym9IJd42j4
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) May 5, 2025
„Верујемо да је демократија једини исправан начин за решавање политичке кризе оволиких размера, стога позивамо народ да подржи листу којој ће студенти у блокади свих високошколских установа на територији Србије пренети своје поверење, како би на теразијама правде превагнула истина“, навели су студенти.
Како су навели у објави, „студентски покрет иницирао је протесте до тада никад забележене бројности, показао да глас младих није само бука, већ снага која може да покрене промене, врати достојанство и пробуди наду у правду и слободу, и доказао да је суверенитет наше земље у рукама народа“.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Прочитајте и
Јасно је било од старта да до овога мора доћи. Не јер су студенти од старта ишли на ово и јер су како то многи злонамерно тврде сви „перформанси“ били само припрема терена за изборе него јер се од старта знало да за власт испуњење сасвим легитимних захтева значи самоукидање и… https://t.co/KeJ9fjeiHG
— Никола Јовић (@hazarder2575) May 5, 2025
Categories: Гостинска соба
Може ли неко да мени растумачи недоумице у вези са чланом 100. Устава:
– посланик је народни иако народ (гласач) нема никакав утицај на његов избор јер је сакривен иза имена листе на коју га је партија поставила (изабрала),
– шта тачно значи „непосредни избор“:
а) гласам лично а не мој овлашћени представник,
б) гласам лично за могућег народног посланика, па ко скупи највише гласова,
в) гласам лично за неку листу у чијем је називу често и име неког ко уопште није на тој листи а јесу људи о којима не знам ништа осим имена, презимена, године рођења и места издавања важеће личне карте? И нигде не могу да нађем било какве објективне и проверљиве податке.
Устав Републике Србије.
Изборе за Србску Народну Скупштину расписује Председник Републике Србије.
Председник Србске Владе по Уставу Републике Србије може/тражи од Председника Републике Србије да распише нове изборе а да истовремено распусти садашњу Србску Народну Скупштину.
На изборе за Србску Народну Скупштину излазе регистроване Србске Политичке Партије/ Странке којих тренутно у регистру за Србске Политичке Партије има 124.
Да би се свака од 124 Србске Политичке Партије могла пријавити за Србске изборе за Србску Народну Скупштину мора да сакупи одређен број потписа пунолетних Србских грађана са Србским матичним бројем или Србском личном картом издате у Србском Министарству Унутрашњих Србских Послова.
Све такве листе морају проћи проверу важности како потписа тако и бројева.
Оверене листе Србских Политичких Партија добијају свој редоследни број.
На дан Србских избора за Србску Народну Скупштину Србски пунолетни народ или Србски пунолетни грађани или пунолетни грађани у Србији који су узгред буди речено ЈЕДИНИ НАДЛЕЖНИ да бирају ЈЕДНУ од понуђених Србских Политичких Партија.
На свакоме Србском пунолетном грађанину или пунолетном грађанину у Србији је по сопственој вољи да ли ће тај дан Србских избора за Србску Народну Скупштину изаћи и бирати неку Србску Политичку Партију или не изаћи и не бирати никога.
Чињеница ради НА СВЕ досадашње изборе за Србску Народну Скупштину од 2000 године у просеку није излазило око
40% пунолетних Србских грађана или пунолетних грађана Србије.
Без обзира на ажуруране или не ажуриране бирачке спискове свих Србских пунолетних грађана или пунолетних грађана у Србији.
Без обзира да ли се то некоме у Србији свиђа или не свиђа.
Зашто ?
Србија се по броју регистрованих политичких партија упорно и систематски бори да буде прва у Европи и освоји златну медаљу у „цепању“.
Илити како би рекли „наши“ сусједи :
Смехотресу.
Највећи број политичких партија у Србији је настао атомским цепањем давно угашеног нуклеарног реактора у Винчи од Демократске Странке.
Остале Србске Политичке Партије су слепо пратиле Демократске иновативне процесе развојног цепања ДС са посебним освртом на малигни утицај цепања нуклеуса Демократске Странке.
Како такозване „леве“ Политичке Партије тако још више такозване „десне“ Политичке Партије.
Слободан је редни број 125 за нову Србску Политичку Партију у регистру за Србске Политичке Партије.
Занимљив податак из регистра Србских Политичких Партија.
Нико се још није јавио од 124 Србске Политичке Партије да се ИСПИШЕ из регистра.
Нико.
Зашто ?
Ја сам Србин.
Поседујем сва Србска документа.
Од рођења.
Занављам их редовно у МУП Србије.
Заведен у бирачки списак од пунолетства.
Регистрован и оверен.
Да сам НАДЛЕЖАН.
Да БИРАМ
Или.
Да не БИРАМ.
Имали разлике ?
У једној од 124 ?
тзв лажна демократија је најгори систем ,фарса и илузија. А тзв студенти који сматрају да је то најисправнији начин су у заблуди и мраку незнања и никакве суштинске промене неће покренути, зато што су део овог истог наопаког система који их је обликовао.
Ма шта кажете? Та немојте да причате?
Да вас подржимо, вас и вашу листу, па ћете нам ви онда рећи ко сте ви и шта ви хоћете, коју политику водите, ко ће нам бити нови лидери, на коју страну света идемо!
Па како се сам нисам сетио овога раније? Сам бих то учинио, па то је тако једноставно, да и ја изађем из анонимности, да се и ја дочепам мало дизгина ако ме изаберу! „Јооој, што ја волим власт, уделите и мени сиромаху“, рече Миленко Павлов у једном скечу на ТВ, поводом доношења закона да се свим председничким кандидатима из Буџета обезбеде паре за њихову кампању. А ја нећу паре, хоћу само мало власти. Гласајте за мене, све ћете после сазнати што вас буде интересовало. Мало по мало, зрно по зрно… Хах!
Само напред, сви ћемо гласати за вашу листу! Јер ће на тој листи, како кажете, бити само они који су се доказали у својој струци и свом окружењу. И они ће, наравно знати да воде државу, то је просто ко пасуљ, а кад ви то кажете, онда ту нема дилеме, вама се има веровати и … весело, весело, весело! И зато:
Хоћемо студенте за министре!
Хоћемо студенте на чело научних института!
Хоћемо студенте за руководиоце предузећа!
Хоћемо студенте у Скупштини, у дипломатији, на катедрама универзитета, у операционим салама…!
(Све ми се чини да сам ово што сам написао већ негде прочитао, много ми личи на нешто, „ал’ не смем да кажем на шта, одмах бисте се сетили“)