Валенски признала да су смјернице америчког Центра за контролу и спречавање заразних болести (ЦДЦ) засноване на процјени власти шта би људима било прихватљиво

Фото: REUTERS/Rogan Ward
Први пут објављено 18. 1. 2022.
Директор америчког Центра за контролу и спречавање заразних болести (ЦДЦ) Рошел Валенски признала је у сриједу да је ЦДЦ измијенио своје смјернице, укључујући скраћење времена изолације на пола, на основу чињенице да ПЦР тестови у великој мјери дају лажно позитивне резултате.
Напомињући да резултат ПЦР теста на ковид може остати позитиван до дванаест седмица по тестирању, Валенски је изјавила да бисмо „људе држали у изолацији изузетно дуго ако бисмо се ослањали на ПЦР тест“.
Изненађујуће нагао заокрет и признање, имајући у виду, како истиче коментатор Јоси Гештетнер, да су бројеви случајева, бројеви људи присиљених да се изолују, откажу догађаје и прекину или угасе пословање засновани на потенцијално лажно позитивним резултатима, додајући: „И то нисмо знали прије 6, 12 или 18 мјесеци? Ма није ваљда?“
This means that for the past 21 months, people sat home for extra days and weeks because their test came back with an irrelevant positive. We didn’t know this 6, 12, 18 months ago? Really?
— Yossi Gestetner (@YossiGestetner) December 29, 2021
У другом интервјуу, на Си-Ен-Ену, такође у сриједу, Валенски је признала да су најновије смјернице ЦДЦ-а засноване на процјени власти шта би људима било прихватљиво.
„У ствари, засновано је у највећој мјери на нашој процјени докле су људи спремни да трпе.“
С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари
Прочитајте још:
Categories: Гостинска соба
Лажно позитивни резултати су се јављали због лошег одабира ПЦР прагова (нпр. циклуси амплификације/Ct вредности Cycle threshold), узимања узорака после 5–7 дана од појаве симптома короне, тестирања превише рано или касно, остатака неживог вирусног RNA (нпр. након опоравка), могуће контаминације у лабораторији, итд.
Поузданост је зависила од фазе инфекције и Стандарда лабораторије. Неке лабораторије користиле су произвољне прагове (нпр. Ct >35 даје мање поуздане резултате). Претерана осетљивост (висок Ct) је могла да даје „позитивне“ резултате код неинфективних особа.
Светска здравствена организација (WHO) је 2021. упозорила на потребу и клиничког тумачења (поред ПЦР резултата). Грешка је била у претеривању на ПЦР као једином мерилу, без довољног клиничког испитивања. Као што је др. Фаучи признао: „ПЦР позитивност не мора да значи инфективност.“
Др. Кари Маликс (нобеловац, проналазач ПЦР) је истакао да ПЦР није дизајниран за дијагнозу већ за истраживање.
Компаније Roche, Thermo Fisher, Qiagen које су продавале ПЦР тестове, дијагностичке сетове (специфични прајмери за SARS-CoV-2), и хемикалије за екстракцију RNA су јако профитирале.
Током пандемије COVID-19, WHO и други регулаторни органи су прилагођавали препоруке о Ct вредностима у ПЦР тестовима, што је изазвало дебате о поузданости тестова. WHO је од почетка 2020 до краја 2021 три пута мењала препоруке, да би на крају препорука била: Нема универзалног Ct прага — локални протоколи морају одлучити на основу валидације (?). На основу овог тумарања имали смо прецењене стопе заразности (масу лажно позитивних) и масу малтретираних и изолованих људи који нису заразни, масу стигматизованих “равноземљаша”, и масовно имунизованих са експериментални небезбедним генским терапијама, који дефинитивно нису морали да буду!
Критичари оптужују WHO што није брже реаговала на овај проблем јер су масовне изолације и имунизације већ нанеле штету. Други приговарају да је намерно смањила препоручена Ct вредност, како би се на силу доказала ефикасност вакцина. Трећи критикују коришћење непоузданих тестова за панично и алармантно доказивање велике смртности, јер су се у горњем углу ТВ екрана и за време реклама и цртаних филмова приказивали бројеви умрлих са короном (?), а не од короне, итд.
Међутим, оно шта је данас најважније, је што су нам WHO и марионетске владе глобално спремиле. Делегати Међувладиног преговарачког тела (ИНБ) постигли су договор о тексту Пандемијског споразума, који ће бити на гласање на 78. Светској здравственој скупштини (WHA) крајем маја 2025. године. Споразум проширује овлашћења WHO омогућавајући њеном директору да прогласи “Пандемијску ванредну ситуацију”.
Какав нам се здравствено-дигитални логор спрема и финансијски терет и терапијска принуда са цензуром протока информација, можемо само да нагађамо, јер наши надлежни уместо да нас о томе информишу (ко ће шта да потпише) имају важнија посла, да спреме шоу програм за наступ Аце Лукаса на пример, јер “то народ иште” и “то народу треба”.