Овогодишње мајско заседање највишег црквено-законодавног и јерархијског тела СПЦ почело је, како би то рекао покојни владика Атанасије (Јевтић), „мутаво“

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора (Фото: СПЦ)

У Храму светог Саве заседа Сабор СПЦ: На тапету патријархова посета Москви или неподобне владике?

Редовно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ баш се примакло. Требало би да почне сутра светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у великом Светосавском храму на београдском Врачару, како Данас незванично сазнаје из високих црквених извора.

На званичном сајту Српске патријаршије до закључења овог издања нашег листа јуче није било ни речи о пролећном заседању „црквеног парламента“, као највише црквено-законодавне власти и највишег јерархијског тела СПЦ.

Радни део Сабора планиран је у загробној крипти Светосавског храма у коју је из Патријаршијског двора патријарх Порфирије (Перић) преселио саборска заседања од како је у њој 18. фебруара 2021. изабран за 46. поглавара СПЦ. Мајски Сабор би, како наводе Данасови извори, требало да радно траје три дана – среда, четвртак и петак, док би у суботу српски архијереји требало да служе традиционални парастос ктиторима и приложницима Светосавског храма.

Да ли су ранији вишедневни, неки и маратонски сабори којима су председавали патријарх Павле и његов први наследник на трону светог Саве патријарх Иринеј били неефикасни или брзину рада садашњи, према броју чланова, никад већи саборски састав српских владика, дугује, како се спекулише, већ припремљеним одлукама које је патријарх, према Уставу СПЦ први међу једнакима, већ усагласио са својим духовним оцем владиком бачким Иринејем (Буловићем).

Александар Живковић: Очекивања од СА Сабора 2025.

Обојица важе за „десну руку“ Андрићевог венца и актуелног министра културе Николе Селаковића, који је од раније са других државних дужности познат по мешању у црквену кадровску политику.

У црквеним круговима спекулише се да патријарх и владика бачки, захваљујући некритичком и неконтролисаном избору викара последњих година и њиховим „удомљавањем“, али и ширењем утицаја из помоћ „служби“, тренутно контролишу три четвртине саборског тела. Заправо, наводно их контролише владика бачки, укључујући и патријарха, што умањује вероватноћу да ће се на дневном реду Сабора наћи њихова недавна из више разлога скандалозна посета Москви.

После обиласка Јерусалимске патријаршије, блиц васкршњег одласка на Косово и Метохију у манастире Пећку патријаршију и Високе Дечане, патријарх Порфирије другог дана највећег хришћанског празника упутио се у Москву. На сајту СПЦ посета је најављена под „фирмом“ доктората који је требало да прими у оквиру међуцрквене сарадње са Руском првавославном црквом, али се испоставило да је поглавар СПЦ био „курир“ председника Србије који је Владимиру Путину потврдио да Александар Вучић 9. маја долази на параду поводом Дана победе над фашизмом.

Транскрипт са пријема патријарха Порфирија и владике бачког Иринеја код председника Руске Федерације објавио је Кремљ. Из њега је српска јавност коначно сазнала став поглавара СПЦ о вишемесечним студентским и грађанским протестима у Србији покренутих падом надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду под којом је нестало 16 људских живота.

Уз помоћ „преводиоца“ за руски – владике бачког – патријарх Порфирије обавестио је Путина да се „у Србији ових дана дешава ‘обојена револуција“. Поглавар СПЦ, који се иначе куне да је „Црква изван и изнад политике“ због чега не прима Вучићеве политичке неистомишљенике, председнику Руске Федерације мимо сваког дипломатског правила пренео је и наводне речи јерусалимског патријарха да је будућност васколиког православља само „Владимир Путин“.

Патријарх Порфирије Владимиру Путину: И ви знате да је у Србији „обојена револуција“

На бламажу у Москви патријарху Порфирију, који је 1. новембра 2024. са владиком бачким био у Матици Српској, али тог дана није обишао место на коме је нестало 16 живота, реаговала је група студената из Ниша.

„Студенти нису непријатељи своје земље, већ бране темељне вредности православља: истину правду, љубав, солидарност. Ми смо њена деца. И кад нас називате ‘револуционарима из увоза’, кад нас ућуткујете, када о нашим захтевима ћутите – Ви не издајете само нас. Издајете истину. Издајете Јеванђеље. Издајете морал који би требало да штитите. Као што је Јуда издао Христа, тако сте ви, патријарше, издали студенте, народ и истину“, поручили су, између осталог студенти.

Да ли су вишемесечни масовни протести студената и грађана Србије, међу којима има верника и чине саборно тело СПЦ тема са Сабор српских архијереја? Да ли ће покренути питање чије је ставове изнео патријарх Порфирије у Москви пред страним државним и црквеним званичницима, без обзира на то колико су руско-српски политички и црквени односи искрени и блиски.

У црквеним круговима спекулише се да Сабор нема ту снагу, већ би на удару евентуално могле да се нађу владике које су јавно подржале студенте или су познати од раније као критичари политике актуелног председника Србије за ког се прича и да је патријархов близак рођак „по женској линији“.

Да ли је патријарх Порфирије због наводног „брата од тетке“ са Андрићевог венца заиста спреман да „дисциплинује“ браћу архијереје које је притискао да повуку потписе са отвореног писма, али необјављеног на сајту СПЦ због на истом сајту пренетог спорног текста епископа крушевачког Давида (Перовића), који је потом негирао да је студенте у бунту вређао и називао „српским усташама“.

Потписници тог протестног писма: митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) и епископи жички Јустин (Стефановић), немачки Григорије (Дурић), западноамерички Максим (Васиљевић), источноамерички Иринеј (Добријевић) и захумско-херцеговачки Димитрије (Рађеновић) и раније су били у немилости и председника Републике, а и владике бачког. Владика Григорије се чак и јавно одредио према вишемесечном студентском протесту, као домаћин академцима у Немачкој током њихове бициклистичке туре до Стразбура.

Полемика владике Давида и шесторице епископа СПЦ о „српским усташама“

Између његових речи да „онај ко напада студенте, напада на Христа“ и патријархове московске „обојене револуције“, Сабор би, уз поштовање права на слободу мишљења, али због достојанства Цркве требало да бар уравнотежи став СПЦ према актуелној ситуацији у Србији без КИМ, коју Вучићеве речи и искоришћава и за дубље политичке поделе међу преосталим Србима у јужној српској покрајини.

У црквеним круговима спекулише се да у овом тренутку патријарх, осим стављања на „црну листу“ нема ефикасне мере против митрополита Јоаникија, али да се, наводно, ради на разбијању слоге међу духовном децом покојног митрополита Амфилохија (Радовића) и владике Атанасија (Јевтића).

Међутим, како се прича, први на удару могао би да се нађе епископ жички Јустин, прво духовно чедо рашчињеног и из СПЦ искљученог покојној владике рашко-призренског Артемија (Радосављевића).

Владика Јустин нашао се и у медијима, посебно на црквеним друштвеним мрежама и сајтовима као главни ровац због проблема насталих у избору игумана манастира Студеница. Због бројности монаха, ова задужбина Стефана Немање има право да одлучује о свом старешини, а владика Јустин је „окривљен“ за наметање свог „кандидата“, иако је у једном тренутку искористио право да као надлежни епископ буде прелазно решење док се спор око игумана студеничког не реши.

У црвеним круговима спекулише се да иза „проблема Студеница“ стоји бивши игуман овог средњовековног манастира Тихон (Ракићевић) који је на прошлом мајском Сабору изабран за викара патријарховог као епископ моравички. Владика Јустин је већ имао посету финансијске контроле из Патријаршије, како у СПЦ последњу деценију и по, од случаја владике Артемија, почињу смене неподобних епископа.

Жељко Ђуровић: Митрополит Јустин повукао лажне студеничке монахе

Извори нашег листа процењују да ће се овог пута ићи на покушај поделе Жичке епархије, иначе највеће у СПЦ, како би један њен део преузео владика Тихон.

Осим што је из (не)подобне духовне школе владика Јустин је (не)подобан и због непокоравања актуелном режиму. Такође се прича и да ће се, ако подела Жичке епархије не прође на овом Сабору, контрола рада Жичке епархије наставити, да би на следећем саборском заседању добила администратора. Уколико би ови „планови“ успели исти „модел“ би се потом применио и на владику Григорија, чији се викар наводно повукао са ове дужности у Немачкој.

Кадровска решења и епархијске границе

Уколико се избегну непријатне теме као што је озбиљно бављење стањем на КиМ, масовна студентска и грађанска побуна, као и заташкавање финансијских и међуцрквених непријатности у Аустрији, Сабор би наводно требало да се бави новим кадровским решењима и прекрајањем епархијских граница. Навелико се прича о наводном пензионисању епископа бањалучког Јефрема (Милутиновића), ког би требало да „наследи“ викарни епископ марчански Сава (Бундало), оснивање нових епархија, које би требало да добију или садашњи викари или нови, на овом Сабору изабрани епископи за које, наводно, Вучић „лобира“ преко министра Селаковића. Међу спекулацијама је и наводни патријархов план да коначно подели Архиепископију београдско-карловачку и то на три дела.

Јелена Тасић

(Данас, 12. 5. 2025)

Сабор СПЦ у знаку притисака, кадровских рокада и „невидљивих“ камера

Редовно пролећно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ почело је јуче у Светосавском храму на Врачару у Београду светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа.

Поглавар СПЦ, који председава Сабором, литургију је служио са 38 од 56 српских владика, рачунајући и епископе „пензионере“ у присуству принца престолонаследника Филипа Карађорђевића и Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама уз неколико десетина верника, укључујући свештенике, монаштво и богослове.

Са мало верника, Информативна служба СПЦ није најавила време почетка литургије, и без обраћања патријарха Порфирија (Перића), овогодишње мајско заседање највишег црквено-законодавног и јерархијског тела СПЦ почело је, како би то рекао покојни владика Атанасије (Јевтић), „мутаво“.

Према незваничним најавама из црквених извора, тешко да ће се то стање „пред светом“ задржати и током три радна дана Сабора која почињу данас у загробној крипти Светосавског храма под, наводно, искљученим камерама и микрофонима баш због саборавања српских владика.

На сајту Српске патријаршије пре два дана најављено је да ће, „према процедури одређеној Пословником о раду, заседање почети усвајањем дневног реда који чине приспели предмети које је доставио Свети архијерејски синод, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода, да би на крају заседања Сабор издао саопштење за јавност“.

То је теорија, синодски предлог дневног реда подложан је примедбама и изменама учесника Сабора, а епархијски извештаји, бар на овом „блиц“ Сабору, како спекулишу извори нашег листа, неће бити једина тема, поготово што се у синодским предметима налазе нова кадровска решења, поделе постојећих и оснивање нове епархије СПЦ.

Иако је патријарх Порфирије до сада успешно амортизовао било какво изјашњавање Сабора о важним догађајима у Србији, укључујући и Косово и Метохију, као најболније национално и државно питање, штитећи режим Александра Вучића од било какве црквене критике, сад ће се, како ствари стоје, вишемесечни студентски и грађански протести наћи на саборском дневном реду.

Повод је дао сам патријарх Порфирије скандалозном црквено недефинисаном посетом Москви под „фирмом“ примања руског доктората.

Поглавар СПЦ као први међу једнакима, бар Сабору архијереја, ако не и верницима, дугује објашњење зашто је „патријарх српски“ постао „курир“ председника Републике и у чије је име је у сусрету са председником Руске Федерације Владимиром Путином оценио да се „у Србији ових дана догађа ‘обојена револуција’“.

Могуће да се у тренутном односу саборских снага, прича се да три четвртине саборског тела „контролишу“ патријарх Порфирије и, чак знатно више, владика бачки Иринеј (Буловић) брука из Москве прође без последица. Бар је неће бити у званичном саопштењу владике Иринеја бачког.

Милован Урван: Цвјетњејши

Зато би на тапету могле да се нађу владике, њих шесторица, који су јавно реаговали на натписе епископа крушевачког Давида (Перића) који је касније негирао да је студенте у бунту назвао „српским усташама“.

За расправу на ову тему, како је спекулише у врху СПЦ, спремају се обе „стране“, а из спорног текста владике Давида, чији се списи могу читати на разне начине, јасно је једино да је и био намењен за „кућни обрачун“.

Иако у делу СПЦ не искључују могућност да се патријарх Порфирије нашао у „маказама“ између председника Републике и свог утицајног духовног оца, који наводно има заслуге и за недавну Перићеву бламажу у Москви, не искључује да ће поглавар СПЦ наставити са својом тактиком „буразерског завртања руку“ браћи архијерејима неподобним по разним основама.

У Патријаршији се спекулише да је нови вид патријарховог дисциплиновања појединих владика „понуда која се не одбија“ – пензионисање или подела епархије, јер актуелни поглавар СПЦ и владика бачки још наводно нису намирили „дуговања“ за гласове на изборном Сабору 18. фебруара 2021, а и број патријархових амбициозних викара никад није био већи у историји СПЦ.

Душан Илић: Да ли је Македонија била део Српске цркве пре 1920?

„Гласачка машина“ у Сабору има своју цену, а могли би да је плате епископи који не чине „главни ток“ српског православља који неки препознају у владики бачком и патријарху. У патријаршијским изворима сумња се да је модел „пензија или подела епархије“ уочи Сабора испробан и на епископу банатском Никанору (Богуновићу).

Један од малобројних преосталих руских ђака у Сабору СПЦ, владика Никанор, чија је смена више пута помињана, два дана уочи Сабора после недељне литургије у београдском Светосавском храму имао је разговор „у четири ока“ са патријархом.

Осим његовог случаја помиње се и наводно „пензионисање“ епископа бањалучког Јефрема (Милутиновића), чији је викар владика марчански Сава (Бундало) већ виђен за „наследника“.

Према незваничним најавама, на удару би могао да се нађе владика жички Јустин (Стефановић), неподобан за владику бачког по више основа – политичких, духовних…, као и епископ немачки Григорије (Дурић), једни који је јавно и безрезервно подржао студенте у бунту, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) са којим наводно патријарх није баш у великој љубави, као ни владика бачки.

Обраћање СА Сабору поводом исповедања Пелагијеве-Целестијеве јереси у посланици СПЦ о Васкрсу 2025. године

Промене се очекују и у Бихаћу и Славонији, као и на упражњеним катедрама у Загребу и Бечу, где би, највероватније требало да дође до „кадровске рокаде“.

Осим од подела епархија, од Жиче до Архиепископије београдско-карловачке, главна црквена тема уочи Сабора је оснивање нове „смедеревске епархије“.

Она би требало да добије делове садашњих епархија: Шумадијске, Браничевске, Ваљевске, као и Гроцку која припада Архиепископији београдско-карловачкој. Поједине владике су о планираним променама епархијских граница већ обавестиле своје свештенике.

За епископа нове епархије, наводно на захтев Александра Вучића, који лобира преко министра културе Николе Селаковића, требало би да буде изабран архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусатку.

Са Фејсбук профила игумана Петра (Драгојловића)

Осим што је Вучић почетком марта обилазећи Подунавски округ посетио и хвалио баш овај манастир, његов игуман у напредњачким и црквеним круговима слови као „духовник“ Вучићевих „лојалиста“, од којих је бар 200, у чему се слажу црквени и СНС извори, 15. марта било у Председништву Србије, за сваки случај.

Да ли ће после „ћаци“ председника Србија добити и „ћаци“ епископе одлучиће Сабор СПЦ у три радна дана мајског заседања.

Одбијање

Патријарх Порфирије на трон Светог Саве дошао је са хипотеком „државног пројекта“. Упркос услугама Андрићевом венцу“ и новцу који се у Патријаршију слива из државног буџета, како се прича, није му услишен захтев да СПЦ за своје потребе добије земљиште у близини Вучићевог Експа. Такође се спекулише да је пропао и патријархов покушај да се реши неких својих најближих сарадника, који га као „фластер“ прате на сваком кораку, а које је „наследио“ од покојног патријарха Иринеја као проверене „канале“ Андрићевог венца са Патријаршијом.

Ручкови и изложба

Данасу је незванично потврђено да ће учесници Сабора ићи на ручак у Двор и код председника Републике. За вечерас у Музеју СПЦ у Патријаршијском двору у Београду најављено је отварање изложбе поводом 80 година од смрти владике Доситеја нишког и митрополита загребачког под називом „Служитељ мира и љубави“, чији су аутори свештеници Далибор Мидић и Будимир Кокотовић као и Звездана Остојић. Овај српски архијереј је током Другог светског рата био жртва усташког затворског мучења у НДХ. У бесвесном стању пребачен је у родни у Београд, где је од последица тортуре преминуо 13. јануара 1945. у манастиру Ваведењу на Сењаку, где је и сахрањен.

Свети исповједник Доситеј (1878–1945), епископ нишки и митрополит загребачки

Цензура, селидба, подела

Информативна служба СПЦ, која је од оснивања на јесењем редовном Сабору 1999. налазила у Патријаршијском двору у Београду, недавно је пресељена у Земун. Уколико се остваре најаве о патријарховим намерама да Архиепископију – стари део града, Нови Београд и Земун, где су преко Саве за епископе виђени његови викари, то би био информативни црквени преседан.

На страну што се прича да је унутар СПЦ – од свештеника до епископа – уведена цензура, чак и наводна интернет провера порука и „лајкова“ на друштвеним мрежама како информације не би „цуреле“ у медије.

Ј. T.

(Данас, 12. 5. 2025)

Опрема: Стање ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Јелена Тасић, СПЦ, Сабор 2025, Сабор СПЦ, патријарх Порфирије