Не разумије много обичан и прост свијет, али разумије кад патријарх Павле стане пред њега у сред протеста и каже “Дошао сам да будем ту са вама, да се не деси нешто неупутно…”

Ина Пламенац (Фото: Лична архива)

Да, живимо у једном паралелном универзуму гдје су очекивања обичних и простих људи да свако ко носи ризу буде као патријарх Павле. Јер обичан и прост свијет не разумије метафизичке дубине личности и паралелних логоса, но кад му се смркне, све му је црно-бијело, па разумије само оно павловско да „човјек не може бирати вријеме у којем ће се родити и живјети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човјек или као нечовјек.”

Обичан и прост народ не разумије много, али ће разумјети анегдоту у којој пратилац патријарха Павла објашњава како патријарх не треба да путује градским аутобусом, а као аргумент наводи да је врућина и превоз је пун голишавог женског свијета, на шта Патријарх одговора „знате, свако види оно што жели”.

Патријарх Павле у градском превозу

Када би обичан и прост свијет почео у својој немоћи да оптужује све око себе, у сужењу своје свијести не би много тога разумио, али би оно Патријархово “да се од туђег зла не бранимо злом у себи” и да “праведан човјек и кад није крив претпоставља да је крив, а нечовјек није никада крив, него су увијек криви други.” И ако, поред тога, не одустаје од горчине и бијеса, налазећи оправдање за исто у томе што га други понижава и исмијава, рекао би Патријарх “мене може да понижава ко год хоће, ал’ да ме понизи нема човека на овом свијету, сем једног, а то сам ја. Кад то зна – човјек има стабилност.”

Не разумије много обичан и прост свијет, али разумије кад Патријарх стане пред њега у сред протеста и каже “ево трећа већ ноћ како ви овдје бдите, достојанствено, како доликује вашој младости. Дошао сам да будем ту са вама, да се не деси нешто неупутно…” Неће можда обичан и прост свијет разумјети салонску теологију и говоре које саставља ПР служба, али ће прихватити кад ријечи долазе из искуства и срца.

Патријарх Павле подржао студенте: „Ево већ трећа ноћ како ви овде бдите достојанство како и доликује вашој младости. Ваше тежње и жеље за правдом, за демократијом, за истином, ми разумемо сви и Црква Православна их благосиља. Дошао сам да будем ту с вама, да се не деси нешто… pic.twitter.com/irRASI6uml

— Kreni-Promeni (@KPromeni) December 12, 2024

Знао је Патријарх да толерантност не значи бити без става и остати по страни, већ да “ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цијепа и дијели.”

Није лако доћи после онога ко је говорио да као Патријарх “своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схвата као првенство служења, жртве и крста” и онога ко је себе увијек сматрао у служби Цркве, а не Црквом, дајући утјеху и очинску подршку кад је само то било потребно, говорећи да “Црква не одбија ни оне који мисле да су невјерници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намјера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одабир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас.”

Studenti odgovorili patrijarhu Pavlu posle 28 godina: Znamo da ste duhom sa nama https://t.co/nZDsEGXfSs

— Radio 021 (@Radio021) January 11, 2025

Зато, праштајте обичнима и простима што носе терет наслијеђа једног другог, бољег универзума и што су на ваша плећа натоварили бреме очекивања која не можете да испуните.

Ина Пламенац је дипломирани теолог и дипломирани модни дизајнер

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Ине Пламенац)

Categories: Гостинска соба

Tags: Ина Пламенац, СПЦ, патријарх Павле