Не замишљам обнову српства као процес у коме од социјалног мравињака по западном моделу треба стићи до социјалног мравињака са националним предзнаком
Бежанијски блокови (Фото: Википедија)
Како ико може веровати да нека стварна обнова српства може кренути из густо начичканих једнообразних стамбених блокова, међу зградетинама од којих се не види ни залазак сунца, а камоли нека раскошнија природа? Каквих ту може бити доживљаја душе сем осећаја скучености, тескобе, сопствене ништавности пред сурим зидинама којима си окружен и људским мноштвом с којим живиш у непосредној близини, а које нема никакву емоцију за тебе као ни ти за њега? Каква осећања и расположења ту могу цветати сем нервозе, ароганције, саможивости, нихилизма, гордог презира према свима око себе као кретенима и нишчим духовима који и тебе виде на исти тај начин? Какви хобији и вентили од притиска сем алкохолизма, дроге, коцке, промискуитета? Чему се озбиљном могу научити деца која расту у таквој атмосфери сем да буду индолентни играчи видео-игрица, ју-тјубери, шетачи паса, уживаоци опијата, опонашатељи најдебилнијих западних субкултура и трендова?
Има, истина, и других опција, попут џогирања, фитнеса, теретана, спортских клубова, али таква постоји и у нашој Забели и у америчком Фолсому, за робијаше вољне да слободно време утроше на дизање тегова и ударање боксерске крушке, како не би сасвим подилеисали од групног притиска унутар миљеа у коме су принуђени да обитавају. Спортске и рекреативне активности служе отприлике истом и у високоцивилизованим друштвима, све више налик казаматима.
Извините, али ја једноставно не верујем да неког будућег Карађорђа, Јована Бабунског, Живојина Мишића може изнедрити соба на другом, четвртом, петом или десетом спрату. Не замишљам обнову српства као процес у коме од социјалног мравињака по западном моделу треба стићи до социјалног мравињака са националним предзнаком. То је у бити једно те исто, без обзира на спољне етикете.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Гостинска соба
Па, није ни Устанак 1804 године баш кренуо из градова. Значи, потребно је време да се одбегли сељаци врате на земљу из Београда и Новог Сада, лако ћемо после. То ће и да се деси ускоро јер је инфостан 15 000 динара, струја исто толико плус огромне цене по лилду и максију где бабе обожавају да се гурају… Боже здравља, биће! Лично знам пар људи са малом децом који су од старих викендица направили куће, да побегну од гужве и од прескупог живота.
Дневна доза лумпен-провинцијализма или како Фејсбук-патриЈоте замишљају неке ствари. Све што долази са друге стране брда мора да је зло и наопако. Зашто СС преноси Фејсбук статусе разних анонимуса нејасно је.
Није ли овај ботовао Вучићу за бојкот а сада прикривено прозива половину људи што у Београду протестују против истог? Хоће ли „будућег Карађорђа или Мишића [sic]“ изнедрити писање Фејсбук статуса или да ли је аутор до сада био и на једном једином протестном окупљању, или нечим другим конкретно допринео?
Да ли ће престоница изнедрити „Карађорђа или Мишића [sic]“ и да ли су нам сада потребне војсковође или можда пре мислиоци попут Тесле не знамо, али знамо да је изнедрила неке људе који су озбиљно стали на жуљ овом режиму, што се за Фејсбук аналитичаре не може рећи.
Осим тога највећи део подршке режиму долази из провинције а не из престонице, која је одувек била против СНС багре, баш као и највећи део ухлеба који добијају посао у Београду управо због подршке секти. Ако тај ситносопственичко-шићарџијски „ћути, не таласај“ менталитет треба да стане у крај картелу црно нам се пише.
Овај ФБ статус више изражава комплексе ****** према свему што је са друге стране брда, што је аутор већ показивао, него било шта друго. **** **** *** *** Све што је аутор до сада показао је сејање апатије, што овом режиму несумњиво одговара, **** **** ***
@Какав српски национализам
Тешко. Свима њима шатро смета Београд а сви у њега трче као да је сливник, и притом редовно гласају за њиховог прецедика и машу му на слетовима са све заставицом у фундаменту. Толико о том менталитету.
Значи сви ми који смо одрасли у градовима смо коцкари и наркомани…ево Израел где дбе трећине Јевреја живи у Тел Авиву баш пропада… Зашто је овак сајт почео да преноси статусе ******** особа…
@ Коментар Видећемо ми још, многи су стиснути због трошкова. Што се тиче гласова, бабе из лидла и максија које спомињем стално овде на сајту су Београђанке, нису сељанке и гласају за муслију. Ја знам пуно сељака који гласају за Маринику зато што је лепа
, изгледа нема правила. @ Бранко, коцкари јесмо тешки, то је исто једна врста наркоманије. Најкриминалније је на Звездари (посебно Миријево), Врачару, Вождовцу и Чукарици. У граду имамо више коцкарница него домова здравља и апотека. Ужас.
@ „Све што долази са друге стране брда мора да је зло и наопако.“
Са које друге стране, мислите на запад? Па, у српским земљама и понајвише Београду се гура тај запад од кад смо и културно окупирани, значи од 20тих-30тих година прошлога века. Код нас наказни Црни талас и металика су кренули 70тих и 80тих у исто време кад и на западу, зато и јесмо постали анационалне сплачине, као и они на западу и бабе коло воде на гласању.
@Какав српски национализам „Коцкари јесмо тешки, то је исто једна врста наркоманије.“
Те коцкарнице су све у власништву подизвођача СНС картела, то је њихова визија будућности уз сплаварење и опортунизам „за нашу децу“. У њих такви и иду, криминални талог друштва, провинцијалци и клинци што не знају за боље. Сигурно неће поштени грађани, ако такви више и постоје у овом расулу.
„Ја знам пуно сељака који гласају за Маринику зато што је лепа“
Таквим људима треба одузети право гласа, и њима и онима што се препознају у актуелном режиму. Што каже изрека, „демократија је систем у коме глас два идиота вреди више од гласа једног Сократа.“ Ни за једне ни за друге, то су лажне дихотомије.
Заборавих да напишем, оно питање „за кога се праве зграде?“ одговор је за „стране раднике“; црнце, разне балије и туркошиптаре који ће да воде горе-поменуте коцкарнице и успут ће да нападају нас Српкиње, као прошле недеље на Лединама итд. Чисто унапред да јавим. „Прва Србија“ и „Друга Србија“ (др Бакић-пријатељ му Ковић/ др Антонић и екипа) ће тад да нас убеђују како су то мање битне теме, јер заправо најбитније је који ће од њих дуже на факултету да предаје и после пензије. Ј***** их „фашисти“ „аутономаши“ „ексју рок“ „Данас новинари vs ћирјаковића“ и остале глупости.
@Какав српски национализам?
Шта ћете, не могу сви да слушају гусле или класику. Боље и то да слушају него туц-туц ритам машину, или кукњаву и завијање турко-ромских певаљки и мекетање сеоскога делије преко блискоисточних матрица, па још да то називају српском музиком, како неки нажалост чине.
И шта фали Црном таласу? Чудо да нисте споменули Радоша Бајића, Бољи Живот и Срећне људе, јер то је тај сензибилитет који нас је и довео ту где смо.
Музика и филм су на крају универзалне ствари, као и храна, остварења људског духа, и бесмислено је делити их на „наше“ и „њихово“. Једина подела која ту важи је она на квалитет и на смеће.
Што се тиче тих неких баба које спомињете ту вам не могу помоћи.
А уколико сматрате да је све што долази западно од Суботице (или Триглава) зло, док је све са Истока добро, и ако је то критеријум према коме вреднујете стварност, не бих рекао да добро расуђујете.
„Какав српски национализам“
Каже овај човек: „где бабе обожавају да се гурају“. Овај човек не зна ништа о бабама и шта оне „обожавају да раде“.
Човече, ко дланом о длан, и Ви ћете, у срећним околностима, дај боже, преживети невоље данашњице и постати (по годинама) нека „баба“, па ћете видети да ли ћете „обожавати“ да се „гурате“ у лидлу или по „максевима“.
Ванредно добар текст. Језиво хладан и бездушан НБГ. Раније је неко добро приметио – први град без цркве у Србији, први сатански град. За време Броза трасом од аеродрома до газеле насељаван породицама најокорелијих кумуниста, пролетера, одрода из шесте личке, пете крајишке. Боже спаси и одбрани. Карађорђе ту сигурно неће понићи, можда неки антикарађорђе. У осталом ту је већ поникао највећи примитивац Балкана – Десингерица.
На жалост уверен сам да Београд мора да пропадне, иако и сам у њему живим деценијама уназад. Није у остатку Србије у националном смислу ништа боља ситуација нити су то неки већи Срби – али Београд је главни град, престоница на њему је највећа одговорност. Куда се овај народ води оз БГ задњих 7 деценија сви видимо и видимо докле смо стигли.
Србија је земља најлепша на свету, Бог је најве благодати дао и таква замља се не може осетити ни из једног великог града а посебно из оваквог наказног стихиски пртвореног у бетонски лавиринт.
Више пута сам овде истакао да Тависток непрекидбо ради. Један од производа је „НЕПРИЈАТЕЉСКА АРХИТЕКТУРА“.
Нема више планирања целих делова па и града као целине, где ће се нешто градити да буде смислено, функционално, да оплемењује простор и уклапа се у њега да буде лепо и угодно и посматрачу изнутра и оном који гледа панораму града са стране. Градови се праве тако да одговарају опису из текста сам начин живота у тој гужви и метежу утиче на човека тако како утиче. Такав град ће људи у њему све мање волети а на крају ће га и мрзети. Тависток је за поручиоце постигао вин вин резултат.
Прво: Србима није потребан „вођа“ већ поштени, способни и стручни људи који ће поштено и способно да управљају нашом заједничком државом.
Друго: већина становништва Србије данас живи у градовима и њих не може да „води“ завичајац. Још мање зато јер Србима не треба „вођа“ већ поштени, способни и стручни људи.
Ко год прича другачије живи у некаквом имагинарном универзуму.
У прилог дискусији:
За више информација о „Црном таласу“ у „српском филму“ видети изводе из истоимене књиге Богдана Златића (Катена Мунди, 2018) из које је СтСт пренело изводе у неколико чланака. Први је овде: https://stanjestvari.com/2022/05/01/bogdan-zlatic-crni-talas-u-srpskom-filmu/ а четврти https://stanjestvari.com/2022/12/05/zlatic-crni-talas-4/ .
За више информација о архитектури контроле друштва и употреби популарне културе и сличних смицалица (од Едисонових патената преко џез дипломатије, Тавистока до данашње алгоритамске манипулације) прочитајте у три наставка овде:
https://stylman.substack.com/p/engineering-reality-part-i
https://stylman.substack.com/p/engineering-reality-part-ii
https://stylman.substack.com/p/engineering-reality-part-iii
(Још кад би се нашао јунак да ову трилогију ћирилизује био бих му довека захвалан.)
Овде не смемо мимоићи ни „Психолошке белешке“ Драгана Крстића (Балканија, Нови Сад, 2017) и његове увиде незамењиве за наш случај. С тим у вези аутору овог чланка сви дугујемо велику захвалност на прегнућу.
Није само град у питању за Карађорђа или Мишића мада је значајна отежавајућа околност. Ако ништа друго, из Врбова (http://logos.in.rs/sr/book/ђе-ти-је-то-врбово/) или са чистине Калипоља пријем слике је свакако са мање шума што не значи да је ствари лакше сагледати већ да је могуће сагледати их раније, уколико већ нећемо да учимо ни из сопствених ни из туђих грешака.
Морамо схватити да смо веома дуго под непрестаним дејством оружја које намењено преумљењу, силовању свести и уништењу душе тј. њеном саображењу злу и наопаку и почети да се против тога боримо свуда и на сваком месту.
Од оружја, на првом месту у обрамици: https://stanjestvari.com/2024/01/15/molitveno-pravilo-serafima-sarovskog/ .
@ Трећа Србија Овај коментар о гуслама сте ми копирали и на овом и на још једном чланку и то више пута, јел се то покварио софтвер? Гуслање није музика која се слуша као регетон ни реп ни рок песме на ТДИ радију, зато и не може да се пореди са популарном музиком са запада у том смислу. Надам се да то разумете као српски националиста; гусла+гајда+зурла су древни инструменти Евроазије, пијани металци на електричној гитари су холивудска површна спрдачина. Радош Бајића? Па, у ком смо ми веку, тај човек је био популаран крајем 80тих, немојте да ме зезате, али стварно… Узгред, екипа око Црног таласа је са истим тим Бајићем и многим другим глумцима из Бољег Живота стално ишла у кафану, зато је ово Ваше блазирање и сепаратисање смешно, као и оно „прва-друга Србија“. А те муслиније бабе Београђанке, и оне су гледале филмове Црног таласа, зато данас тако и гласају.
Јована СТОЈКОВИЋА Бабунског! Војводи је Стојковић било презиме, а Бабунски надимак. По планини Бабуни. Није он био никакав Македонац, како би се можда могло закључити из текста аутора. Ако се већ позива на Србске јунаке, ред је да им наведе право име и презиме.
Наравно да за Карађорђа не мора, јер сви знамо да се ради о (Црном) Ђорђу Петровићу.
@ Коментар „Те коцкарнице су све у власништву подизвођача СНС картела, то је њихова визија будућности уз сплаварење и опортунизам“. Мислим да нажалост нисте у праву, коцкање у Београду постоји још од турака и све више људи буквално су цео дан и ноћ по кладионицама и преко интернета. Чак знам и многе Српкиње које су упале у ту накараду, сигурно пуно професора и академика такође, нису то непоштени људи, али болест не бира у овом случају. Боље себи да то признамо што пре, да се што пре излечимо.
Занимљива теза коју је поставио Пушоњић требало би приверити да ли би је стварност потврдила или оповргла у конкретном случају где су одрасли рецимо Гушка и сви они јунаци са Кошара и они који су отишли као добровољци деведесетих у Крајуну? у селима или по новоградњама на ободу ма ког већег града или они Руси што су дошли да се боре у Крајини на нашој страни или онај лак један Јапанац што се борио ба српској страни у БиХ не знам човеку име али сам читао да је био барем један Хапанац у нашим редовима да ли су сви они одрасли по селима или у градовима и томе би се могао написати докторат или магистратура из социологије за шта ја нисам квалификован али ето да начнем тему мајар овако можда је Пушоњић у праву а можда и није
Судећи по Фејсбуку аутор живи у Београду. Што му не смета да га напада. Типично. Ако је тамо баш толико лоше, што не оде оданде и врати се одакле је дошао, или у родитељски завичај, уместо што **** по Фејсбуку? Комплекси и ништа више.
Опет та прича о „вођи“ која нас је довде и довела. Озбиљним и одговорним људима не треба никакав вођа, осим Бога, а крдо коме треба звонце не треба да одлучује о судбини државе и националним интересима. За такве није демократија него да ћуте и слушају. Хтели би овна предводника да их води, мора да су се разочарали у преЦедика па више не чују звонце. Кад слеп слепог води обоје у провалију упадну. Тужно и жалосно.
@Какав српски национализам?
Одлучите се за гусле шта су. Гајде нико није спомињао а зурле су турски инструмент. Не постоји никаква „Евроазија“, осим можда у главама Путинових идеолога, већ постоје турко-монголски и индоевропски народи, са својим различитим традицијама. Одлучите се где припадате.
Јер на тијем Западу постоји само популарна музика и никаква друга, тамо је све зло и наопако, тамо живе чудовишта из хорор-филмова, док са ове стране брда постоји једно царство у коме царује другарство, у коме је све лепо, у коме се све радује…
„Пројекција је попуњавање света демонима из домаће радиности, психолошки механизам где људи суде о нечему што не знају на основу онога што знају, где од својих ограничених сазнања и представа стварају фантоме које приписују другима, које онда нападају и о којима суде.“
Све што се ваља са друге стране брда у свести примитивца је зло и наопако. Све што не познаје он попуњава демонима свог ума, јер природа не трпи празнину. У питању је исконски хтонични страх од непознатог. Тако је у неких Србаља Запад постао депонија страхова и пројекција, Тартар свеколиког зла, углавном код оних који о њему не знају ништа нити су га икад посетили.
То наравно не значи да су глобалистичке вредности добре, већ да је и Запад окупиран колико и ми.
Тај дух је живљи него икад, на њему су одрасле генерације напр€дњака и лумпен-патриота које су и упропастиле државу.
Ви стално повлачите ту дихотомију, нас не занимају ни једни ни други. Ни Радомирови евро-атлантисти ни Радошеви дернек-популисти. Све је то старо гвожђе са ђубришта прошлости.
@Какав српски национализам?
„коцкање у Београду постоји још од турака и све више људи буквално су цео дан и ноћ по кладионицама и преко интернета.“
Несумњиво само у Београду, јел? Мора бити, у унутрашњости живе све сами парагони поштењаштва и моралне чистоте? Је ли можда зато гласају за картел и долазе у Београд у оноликим буљуцима, што да се ухлебе што да вичу „Ацо Србине“? Да нису можда они једним делом ти људи које виђате по коцкарницама? Ко их држи и у чијем су власништву информишите се.
И ето видите, опет криви Турци. Наш драги Вођа и његови ружичасти медији немају баш ништа с тим. Опет ти Турци, а таман човек помислио опет криви жути.
„Чак знам и многе Српкиње које су упале у ту накараду, сигурно пуно професора и академика такође, нису то непоштени људи, али болест не бира у овом случају. Боље себи да то признамо што пре, да се што пре излечимо.“
Нећете веровати, али ја знам и припаднике других народа и народности. И то не само у Београду. А за Београд, узмете 2 милиона становника па извучете неких 5 процената, то је и даље огромна цифра. Па онда дођу те бабе из Максија и Лидла које спомињете и кажу „ти зли Београђани, све сам олош и коцкар, а код мене у варош није тако, тамо се зна неки ред и сви смо у 7 на изборном месту. За кога? Па за нашу децу, разуме се.“
@Трећа Србија
„Ни Радомирови евро-атлантисти ни Радошеви дернек-популисти“
Уместо Радомира и Радоша определимо се се за Драгоша.
https://dragoskalajic.com/
Dragoš Kalajić bi se svakako složio sa ocenom ovog teksta. Duhovna aristokratija se ne rađa iz septičkih jama urbanog mas-društva… Ovo što vidimo su jedva svesni zombiji, ustvari duhovno ruralna populacija koja je odvojena od zemlje i kojoj je dozvoljeno da se prenamnoži.
@ трећа Србија Опасно тролујете јер сте опседнути пеглањем запада који заправо дуго не постоји. И расно и културно су Срби много већа Европа и од Британаца и од Американац, али и од Италијана и Шпанаца заједно јер тамо сада увелико живе младе балије и црнци, они не знају ни шта је та западна култура о којој нас искрено удависте овде. Евроазија постоји као израз још од кад су Британци запенили да га заузму (Сибир) значи једно 500 година, него су ту мало попасли траву јер су га Руси заузели први. Какав Путин какви, идеолози. Причате о имагинарним стварима; западу од пре рат, „духу Радоша Бајића“. Црни талас и цела та андрогена мода је претеча пинк ријалитија данас, нови талас и метал претеча трепа и регетона. Напредњачка култура (њуејџ) је наследница и једног и другог. Зурла нема везе са Турцима, гусле и гајде спомињем јер су део српске културе, али су дошле у Европу из Азије.
Јој, тек сад сам видела ово:
„Музика и филм су на крају универзалне ствари, као и храна, остварења људског духа, и бесмислено је делити их на „наше“ и „њихово.“
Ово су таква хипи интернационалистичка лупетање, да ја немам речи. Ни филм ни музика па ни храна нису универзалне ствари-јесу ако сте анационална сплачина. Ви рекосте да сте српски националиста, зашто бисте онда прихватили туђе као своје? Српски националиста и треба да то све дели на „српско“ и „њихово“ зато што и они тј. странци тако раде са нама. И то је нешто сасвим нормално у животу. Неће никад неки западњак ни источњак да хвали или гура српско јер он је научен да хвали само своје, чак и кад је неко смеће у питању. Како то нисте схватили у животу, ја стварно немам појма.
@A head full od dreams:
Иза Новобеоградске бруталистичке архитектуре не стоји никакав „Тависток“ него Исток. Такву соц-реалистичку градњу имате у свим земљама бившег Источног блока. Прошетајте мало, погледајте, научите. Исте зграде, исти план градње, све исто.
По логици овог Фејсбук-статуса не би требало да очекујемо ништа добро ни из Русије јер тамо у таквим зградама живи скоро 2/3 становништва. Непотребно је рећи да су у питању глупости.
@Трећа Србија:
Матеј 7:6, Приче Соломонове 27:22
Светиславе, зар данашње потребе обнове траже Карађорђа, сабљу и јатаган?
Зар су тражиле у Русији? У Белорусији?
Шта се то променило у овим двема државама, а на различите начине, захваљујући пре свега вођству, једном једином човеку? Или, ако хоћете на други начин: Шта то имају Путин и Баћка, а нису имали, Јељцин и наши несрећници од 2000. до данас?
@gruja
Није овде реч само о Новом Београду. Аутор је и раније изражавао одбојност према свему београдском и урбаном, иако живи у том граду. Пре ће бити да се ради о мржњи и суревњивости тог популистичког, оземљеног руралног духа према свему што га превазилази, према свему аристократском, свему градском (не грађанерском, што је нешто друго), свему што не разуме, која је нашла себи израза у тобожњој супротстављености „декадентних новобеоградских блокова“ са некаквим духовним елитизмом провинције и завичаја…
Као да нису такви саградили те блокове за себе и своје, ваљда по својој мери, кад су гоњени истом пролетерском мржњом дошли са совјетским тенковима.
„Дубока је мржња која у пучком срцу гори према свему што је лепо.”
—Ернест Јингер
Разуме се да је ругло звано блокови ту само изговор.
„Баћка“
У Белорусији је бркати мужик из секретара Комунистичке партије Белорусије аванзовао у доживотног председника, поделио фамилији ресурсе и завео доживотну диктатуру, а осим тога се мало шта променило. Сасвим сигурно никакав пример за Србију, осим можда за љубитеље Гиге Моравца, друга Стаљина и припросте домаћице из предграђа што се у таквима препознају и воле да их такви „воде“.
Што се тиче Русије није била потребна нека посебна мудрост за средити онакав брлог настао током Јељцинове администрације, било је довољно неке профитере похапсити, другима запленити имовину и обезбедити подршку осталих, као што се и десило. Руска економија и даље зависи од извоза сирових ресурса као и 90-их а системска корупција је остала скоро нетакнута. То се показало и током последње три године када је уместо проглашења ратног стања и мобилизације В.В.Путин радије одлучио да се не замера тајкунским интересима, чија га равнотежа држи, којима прелазак на ратну економију никако не може да одговара, па макар то значило и жртвовање Одесе и Харкова за погранична села чија се освајања проглашавају за велике победе.
О изанђалој реторици „антифашистичке борбе“ из Другог Светског рата, исто тако изанђалим совјетским генералима-апаратчицима без дана војне школе и корупцији војске да и не говоримо (додуше најновији министар одбране, иначе економиста, је бар Рус а не Монгол као претходни, па је и то неки напредак). Способни генерали се убијају а доказани хапсе, Изјум и околина предају укрима док се отварају забавни паркови и држе војне параде, док се деца русијских руководиоца школују на тим омрзнутим западним универзитетима а елита и олигарси организују журке по Москви и Петрограду, ваљда уместо Кана и Нице где су до јуче били редовни гости.
За то време Русијска Федерација има највећу стопу развода у Европи а по абортусима је близу врха, док се негативни природни прираштај решава муслиманским мигрантима из Азије, којима се у срцу Москве гради највећа џамија у Европи, на месту православне црквице, док се критичари тог правца и руски националисти шаљу брату Рамзану на преваспитавање и насилно превођење у ислам (1,2). Али не смета, нисмо ваљда расисти, Русијска Федерација је земља свих њених народа и народности а не ваљда првенствено Руса, живело русијство и братство&јединство, а ко мисли супротно место му је међу украјинским „фашистима“. Бар док не завршимо посао увођења дигиталне рубље када ћемо таквима да замрзнемо банковне рачуне зато јер су зли нацисти и антиваксери.
И зато живео Вова Путин и мумија на Црвеном тргу, живео „глобални југ“ и земље Африке, ми смо једина алтернатива глобализму, како то слепци једни не видите.
1:„Руски 19-годишњак оптужен за паљење Курана осуђен на 14 година затвора због издаје“
https://www.themoscowtimes.com/2024/11/25/russian-man-jailed-for-quran-burning-sentenced-to-135-more-years-in-prison-for-treason-a87123
2:„Чеченски званичници хвале Кадировог сина што је претукао тинејџера оптуженог за спаљивање Курана“
https://www.themoscowtimes.com/2023/08/18/chechen-officials-praise-kadyrovs-son-for-beating-teenager-accused-of-burning-koran-a82173
(Паљење Курана свакако није добро но овакве ствари су то још мање)
@Устав Закон рече:
„Србима није потребан „вођа“ већ поштени, способни и стручни људи који ће поштено и способно да управљају нашом заједничком државом.“
Наравно. Међутим…
„Одговорним понашањем ми се уздижемо изнад своје биолошке природе, постајемо слободни да мењамо и сами себе и свет око себе. (…) Ако се човек својом вољом не одупире својим слабостима, тада му смета употреба разума јер раскринкава ирационалност његових мотива. Он тада долази у конфликт не само са здравим разумом, већ и са сопственом савешћу, која га опомиње због покоравања искушењу.“
„Људска заједница, коју одликује колективна неодговорност, покушава да надомести проблем разума и савести кроз потребу за идеолошким ауторитетом који ће да мисли и одлучује уместо ње саме. Разумно преиспитивање сопствених поступака и сусрет са сопственом неиспуњеном одговорношћу би изазвали нежељени стрес. Како такав принцип опште неодговорности врло брзо доноси лоше последице, јавља се потреба и за дежурним кривцима на које се пребацује одговорност за постојеће проблеме.“
„У време комунизма, идеолошки ауторитет је представљала комунистичка партија са Титом на челу. Његова исправност се слепо подразумевала, а довођење у питање његове одговорности сматрало се хулом. Дежурни кривци за проблеме у друштву били су дисиденти. Народ се, било из свесног интереса, било због своје заведености, плашио да неким својим поступком неслагања са партијском политиком не добије етикету – дисидент, па се на тај начин одрицао и сваке добронамерне критике која би представљала лек за болесно стање друштва и која би спречила продубљивање опште кризе.“
„Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година долази до остварења слободе мисли и говора у друштву, и истовремено до пада ауторитета комунистичке идеологије. Већина одбацује своју искомпромитовану комунистичку идеологију. Међутим, социолошка истраживања су открила не пад, већ пораст ауторитарне свести, која више није имала комунистичку, већ антикомунистичку форму. Једни идоли су само замењени другим идолима. Народни хероји су у људској свести замењени хришћанским свецима. Команданта Саву је у људској свести сада заменио Свети Сава. (…) Како се народ није покајао за зло које је чинио под утицајем комунистичке идеологије, него је ту одговорност пребацио на комунистичке вође, то зло је остало у срцу нације, и отуда је данас стање у друштву горе него у време комунизма.“
-Анализа вековног феномена ауторитарности на Балкану
(Филм о Новомученику Јевгенију Родионову, руском војнику коме су Чечени током рата у Чеченији одсекли главу на 19. рођендан јер је одбио да скине огрлицу с крстом, коју му је поклонила бака. У Србији се сматра локалним свецем а икона му се налази у храму покрова Св. Петке у Београду. У Русији је захтев за канонизацију одбијен јер би, по речима руског патријарха, „то изазвало мржњу према муслиманима.“)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Јевгениј_Родионов
Устав и закон, Идеологија која је запосела исток скувана је у тависток кухињи, он је као таква породила ту подједнако језиву архитектуру.
По логици ствари се и у Русији десило оно што се десило – 50 милиона Руса се једног јутра пробудило у другим државама и ван Русије, које су у мањој или већој мери биле антируске. Неки други Руси који формативне године нису провели по тим наказним блоковима, то неби допустили и неби остали паралисани. Иако се свакако узроци не налазе само о животу у наказним блоковима…
На нашу срећу у Сфрј у градовима нису грађена само насеља тог типа, било је свако и лепших насеља, лепо уклопљених у природу и амбијет заразлику ид наказног нбгд.
Истини за вољу у то време су и на западу грађена ништа мање одвратнија стамбена насеља.
Свако интелетуално промишљање поштујем па и оно изречено у фејсбук статусу. Такав је дух времена да су социјалне мреже папир нашег доба а сајтови оваквов типа селекција одабраних радова.