Промене система могу се остварити само преузимањем власти, а не и статусом опозиције која се константно маргинализује и системски уништава
Јелена Павловић (Фото: Медија центар Београд)
На измаку 2024. године која је била изазовна и турбулентна, желим да вам се обратим са кратким циљевима и принципима даљег рада:
Наставићу да обављам дужности народног посланика свих грађана које заступам и који ми се обраћају и деле исте вредности, са циљем да се држава Србија врати у оквире Устава и поштовања закона. Залагаћу се да они који злоупотребљавају службене положаје и државне функције буду смењени и процесуирани, а такву одлуку сам донела због огромне подршке која ми је упућена након организационе поделе унутар групе грађана која је изашла на изборе и освојила мандате.
Имајући у виду да се промене система могу остварити само преузимањем власти, а не и статусом опозиције која се константно маргинализује и системски уништава, главни фокус мог даљег рада биће усмерен на измену изборних услова, закона и процедура.
Јелена Павловић: Систем је могуће променити, систем увек реагује на протест
Подсетићу Вас да је у Републици Србији, на парламентарним изборима у децембру 2023. године у бирачки списак било уписано 6.500.666 бирача, а да је СНС уз коришћење како дозвољених, тако и крајње недозвољених метода освојио 1.783.701 гласова, што чини проценат од 27,44 уписаних бирача, а због изборне математике представља 46.75% додељених мандата. На изборе је изашло 58,77%, а није изашло 41.23%. Избори се спроводе на 8.273 бирачких места на којима су упослени страначки кадрови, од којих опозиционим припада јако скроман проценат. Опозиција нема своје резултате избора, што све даје укупни резултат да се са реалних мање од 1/4 подршке спроводи апсолутна власт, а супротно интересима већине бирача.
Указаћу да у овакво вануставном стању, где је држава отета и где се не одржавају седнице Народне Скупштине, нити предлози за измену закона опозиције уопште могу доћи на дневни ред, не може ништа изменити.
Стога је деловање 3/4 грађана Републике Србије који верују да држава која организује само корупцију и криминал уз доминантно енормно задуживање које стално расте, али не и задовољавање основних потреба грађана, њихов мир, сигурност и поверење у институције, а ради системских промена, један од главних циљева на којима ћу радити. Верујем да се такви циљеви могу постићи успостављањем јединства унутар свих опозиционо опредељених грађана, партија и групација, а уз додатно ангажовање до сада неактивних грађана који схватају озбиљност ситуације у којој се налазимо.
Дугујем велику захвалност свима који сте ме подржали позивима и масовним порукама, а посебно и великом броју цењених људи из стручне јавности и медија. Та подршка ми је пријала, али и обавезала.
Желим вам срећне божићне и новогодишње празнике, а посебно свима који ће и у тим данима водити борбу за бољу будућност и имати моју пуну подршку.
Срећна Нова година и Мир Божији – Христос се роди!
Јелена Павловић,
адвокат и народни посланик
Categories: Гостинска соба
Ova zena je lutka Branka Pavlovica i Vucica. Nazalost.
@Mile
Било би лѣпо да нам на нѣки начин наговѣстите откуд вам то сазнање. Девет штурих рѣчи са све везника само су прѣсуда и осуда, тврдња без доказа, блиска клевети.
Госпођа Павловић има квалитет за политичара. У све се разуме и може 2-3 сата да прича доста брзим темпом, без прекида, о чему год да је тема.
Није да нема добрих идеја и мисли, али након Бранка Павловића који је свугде гостовао и просипао патриотску причу, а онда минира групу грађана Ми (да би сад уживао у плати народног посланика до пред неке наредне изборе), а још пре њега Ратка Дмитровића (који просипаше патриотску причу, а онда у време усвајања сулудог Закона о родној равноправности као надлежни министар беше на боловању) чувам се патриота свезналица и људи са фокусима деловања и када дарове носе.
Kako se ova , sasvim prosecna i obicna zena , uznela .
Жалосно је све ово, заправо. У годину дана имали су два расцепа. Први још и да разумем, оправдан је идеолошким разликама. Ствар с Јеленом можда не испуњава „бројчани услов“ да се назове расцепом, али је дефинитивно елиминација особе која је стекла познатост и препознатљивост у скупштинском и ванскупштинском раду. И знам да ју је пуно људи поштовало. Изгледало је да жена може врло, врло корисно да послужи у даљем раду покрета – ако покрет уопште има амбицију да било шта ради, осим да његови челници шетају по вазда истим подкастима и жале се да их медији игноришу.
Павић није на задовољавајући начин објаснио зашто су искључили гђу Павловић, а што је најгоре, изгледа ми да је она била потпуно у праву кад је рекла да нису имали никакав нормативни, статутарни основ за то. Јер, бојим се да МИ не раде ништа. Ништа. Никакво унутрашње устројство не постоји, нису формирана правила игре, а то је ипак основ за све. Може Павић на сав глас да проповеда како желе да избегну „замке упадања у класичан партијски живот“, али је онда једино правило да правила нема и да је све могуће.
Шта је резултат? Рекао бих овај: да уместо „седморице вечитих и несмењивих“, што је, подсећам навођено као повод првог расцепа, МИ сада има нову олигархију, галерију вечитих и несмењивих, с тим што се ни не зна ко је тачно чини, осим Павића, Несторовића и, рецимо, Антонијевића. Ко се чиме тачно бави? Ко о чему одлучује и на основу чега? Ко, коначно, за шта одговара? То је мистерија.
Уместо да се својски запне са организовањем покрета/странке после сасвим пристојног резултата на јунским изборима, распуштена су сва БГ повереништва. Егзекуцију је обавила нека невероватна уметница (мислим да се такође зове Јелена), којој је незнано чијом одлуком дато да води Београд, а потпуно је неспособна и несвесна чега се прихватила и шта јој је уопште посао. Е, та дама је после јуна свима поручила да се отприлике разиђу и оду на годишњи одмор неограниченог трајања, па ће бити позвани, ваљда пред следеће изборе. На шта рачунају? Да се сваке четири године јави нека екипа која ће оперативно да изнесе кампању, да би потом опет била позвана да пређе у хибернацију? Тако се те ствари не раде, ма колико их паковали у мантру да се „не жели класична партија“.
Плус, фасцинација друштвеним мрежама, све што се дешава, дешава се ту, нигде идеје да се људи (физички) окупе, препознају и повежу. Овај контролише један налог, онај контролише други, па ко ради за кога, глупе прозивке, сумње, неповерење…
Па будалаштине с изливима трампизма. Павић у последње време делује као неко ко се нада нечему од Америке, у фазону „само да они схвате и пређу на нашу страну, па смо на коњу“. Фасцинација Америком траје, то је код њега већ неспорно. Проповеда се исток, али као да „прва љубав заборава нема“.
Ако је слика заиста оваква, а немам елемената да бих видео другачију, још једном кажем – жалосно и штета. Штета толиких добрих идеја, енергије и надања, окупљеног доброг света, а неком се отприлике фућка за све то.