Велики хиљадугодишњи раскол сам по себи је скандалозан и грешан. У 2025. све цркве славиће Васкрс истог датума
Извор: Фејсбук
Два значајна догађаја у 2025. години
Велики хиљадугодишњи раскол, као жива рана на телу Цркве Христове, сам по себи је скандалозан и грешан. У напорима да се дође до жељеног циља, најважнији задатак подељених цркава јесте изналажење пута ка јединству у складу са Христовом првосвештеничком молитвом: „Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби да и они у нама једно буду.” (Јн. 17, 21).
Превазилажење болних сећања из прошлости подразумева пре свега спремност на покајање па праштање, а кроз међуцрквени дијалог и трагање за Истином. Црква Божја позвана је стога да првенствује на путу јединства човечанства. Унапређујући хришћанско јединство у Духу Светоме, унапређујемо ширење Јеванђеља у плуралистичком свету. У 2025. години, све цркве славиће Васкрс истог датума, обележиће и велики јубилеј, 1700. годишњицу Првог Васељенског Сабора, одржаног у Никеји.
После толико векова, можда можемо говорити о сличним паралелама односа Цркве и друштва и извући корисне закључке. Оправдана су очекивања да се кроз већу међуцрквену активност смање и друштвени сукоби. И поред таквих односа, цркве и хришћани у свету дужни су да превазилазе међусобне конфликте као и мирење са стањем подељености, како би оправдали свој призив да буду градитељи Мира.
Предговор за календар за 2025. годину
Епископ швајцарски
Bischofvon der Schweiz
Андреј Ћилерџић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук)
Categories: Гостинска соба
Ништа неочекивано од човека који је духовни син епископа (а од скоро и митрополита) бачког Иринеја и изданак манастира Ковиља као и већина новијих епископа београдске патријаршије – сви следе исти циљ, унију. Али и поред свих његових покушаја да се прикаже веран свом духовном оцу кроз „љубав и толеранцију“ према неправославнима, која је све само не искрена хришћанска љубав, вечити портпарол СПЦ је организовао његово протеривање из Аустрије стварајући немире у епархији. Наравно зарад решавања проблема у Аустрији, администрацију је преузео члан синода – епископ бачки Иринеј, али ништа није решио.
Епископ Андреј може да машта и очекује свашта у 2025. али можда је ипак најреалније да се припрема за одлазак и из Швајцарске после следећег архијерејског сабора!
Папољубац. Не да неће да се смање друштвени сукоби него ће да се продубе унутар црквени сукоби, а то ће за последицу да има и интерне друштвене сукобе. Дај Боже да не почнемо међу собом да се… А ти о којима он прича сукоби се не смањују и решавају тако што саблажњаваш и силујеш народ константно, и тако што ти са којима смо у сукобу настављају да нас подјармљују, него нас оставиш на миру и ето мира. Нема конфликта међу хришћанима у свету само су неки отпали од вере и Бога. Ми смо у миру са свима као и увек. Не можемо и нећемо да будемо у молитвеном општењу са свима, али никога не дирамо и не силујемо. Само нека нас се окану већ једном.
Не сећам се тачно које године то беше, али отприлике пре петнаест година када је овај папољубац и Вартоломеољубац био викарни епископ, отишао сам планомерно на његово предавање о екуменизму у цркву светог Александра Невског у Београду. Наравно да се из екуменистичке приче може извући само дупло голо, празна прича која која одмах изветри из главе, али ја сам дошао са намером да чујем шта ће одговорити на конкретно питање. Кад је завршено предавање и дошло време за постављање питања, подигао сам руку, представио се и отац Вајо ми је рекао да могу да поставим питање. Питао сам, не могу цитирати себе баш од речи до речи, али питао сам следеће – На ком Сабору СПЦ су поништене одлуке Свеправославног сабора у Москви 1948. године у коме је учествовао и поглавар СПЦ, на коме је јасно осуђена Римска курија и донета одлука да православне Цркве не учествују у екуменистичком Светском савезу Цркава због преовлађујућих протестантских и политичких тенденција те организације?
На ово потпуно јасно питање, тада викарни епископ Андреј је одговарао добрих петнаестак минута, НИ ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ РЕЧЈУ СЕ НЕ ОСВРНУВШИ НА ПОСТАВЉЕНО ПИТАЊЕ. Причао је којештарије али понављам, ни једном једином речју се није осврнуо на конкретно постављено питање. Наравно да је на поново подигнуту моју руку, дата реч другима и ускоро је ово „предавање“ завршено.
Све Православне Цркве сем Финске славе Васкрс истог датума. Дешавало се и раније да прослављање Васкрса за Цркву и остале (назови) „цркве“ буде истог датума али се томе није придавао толики значај. Још мање је размишљано у правцу заједничког (Литургијског) прослављања Васкрса. То што истамбулски патријарх жели да следеће године прослави Васкрс заједно са својим пријатељима Латинима, то је посебан проблем. Али, лепо стоји у Псалтиру да се не препоручује одлазак на сабор нечастивих и да је блажен човек који не иде на такво сабрање (нечастивих). Паметном доста.
Немојмо због “плуралистичког света“ постати “самопљувалисти“,
пљувати по себи, прецима и потомцима.
На нама је да им пожелимо “Доброту срца и мудрост разума“,
по речима Св, Гаврила Грузијског, а на њима је избор, по слободној
вољи, саласно Божијем допуштењу.
Ћилерџићи су османске спахије у Новопазарском санџаку.
Османски [kilerci] је србски домаћин.
Латински [prior] је србски игуман папистички.
Године 1961. у Оснабрику [Osnabrück] љотићевац Добривоје Ћилерџић и есесовка Маријан Приор [Marianne Prior] су родили сина Андреаса Цилердзица [Andreas Cilerdzic].
Године 2016. у Асизију [Assisi] Првослав Радивојев Перић 1961. из Дервенте је сагнут пољубио прстен печатњак врховног жреца светског сатанизма Ђорђа Марија Ђузепеова Бергоља [Giorgio Mario di Giuseppe Bergoglio] 1936. из Портокомара [Portocomaro].
Лане 2023. у Ватикану Андреј Добривојев Ћилерџић је сагнут пољубио прстен печатњак врховног жреца светског сатанизма Ђорђа Марија Бергoља.
Боже, саклони!
Епископ Андреј је у пролеће 2022.године осудио наводну Руску инвазију и отворено подржао нацисту Зеленског. Његова швабска ДНК је проговорила из дна душе.