Црква Турске (познате и као „Цариградска патријаршија“) спрема се да очевидно потврди свој пад у јерес и коначни губитак Благодати
Папа Франциско и патријарх Вартоломеј (Фото: Православие.ру)
Портпарол Цркве Турске (познате и као „Цариградска патријаршија“) Андреас Карагијанис је по завршетку 10. засједања архијереја ове помјесне Цркве изјавио да је донесено историјско рјешење да православни и римокатолици, почевши од 2025. г. када Васкрс пада на исти дан, и убудуће славе Васкрс заједно једног одређеног датума. На заједничку прославу Васкрса 2025. године, те истовремено на 1700 годишњицу Првог васељенског сабора, у Истанбул је позван римски папа. Појединости прославе утаначиће у сарадњи са владом Турске.
Патријарх Вартоломеј позвао на заједнички датум за прославу Васкрса
Након што је промијенила календар, увела вишебрачно свештенство, преузела и прилагодила себи папску јерес „владавине над цијелом Црквом“, објавила свој друштвени програм који се слаже са свим начелима полних изопачености и зелене агенде коју заступају западне сатанистичке елите, нарушила надлежност Московске патријаршије у балтичким земљама, прогласила „Црквом“ украјинску политичку установу (која нема ни основно рукоположно насљеђе од било које Цркве) изазвавши највећи раздор у историји послије отпадања Римске патријаршије, сада се Црква Турске спрема да очевидно и завршно потврди свој пад у јерес и коначни губитак Благодати.
Питамо се како ће се на ово одазвати Српска патријаршија, позната по дубоком ћутању или веома закасњелим неопредијељеним изјавама у вези свих горућих питања данашњице. Ипак, тешко може да се очекује чак и најблажи осврт на ово од дружине епископа међу којима су многи погазили чак и своје основне завјете Богу – одрицање од полних чинова и раскоши. Знамо да њима ништа нарочито не значе најжешћа садашња превирања, у којима се губе милиони душа: од чедоморства и блуда, преко озакоњивања и пропаганде полних изопачености, биоетичких недоумица попут вјештачке оплодње и промјене пола, до друштвено-политичких сукоба препуштања српске земље странцима на искориштавање и загађивање, предавања Косова, смањивања броја српских мученика 20. вијека, па чак и крајње обеспокојавајућих црквених дешавања попут уплитања Цркве Турске у устројство и надлежност других помјесних Цркава. Пали монах је предмет подсмијеха демона, саблазан за људе, извор туге за свете, а такав је добар дио данашњих владика, који живе угађајући трбуху, уживајући све удобности овога свијета, у нечистоћи и небризи, уз тек мисаоно бављење неким богословским питањима, а и то више за самооправдање у стилу изјава мисица на такмичењима љепоте: „једино је важна љубав“ и „мир у свијету“.
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Стварно не разумем оволику опседнутост календарским питањем једног дела братије, али тумачим то потпуним непознавањем историје. Па да пробам да олакшам. За почетак једна шок чињеница: оба календаре, и нови и стари, су у сваком случају папски и потичу из Рима. Овај стари је усвојила црква 325. године на захтев папа, а иначе по својим особеностима је наслеђе Јулија Цезара и његовог астронома Созигена (који сва је прилика је усвојио реформу из Египта 2 века раније). Овај други је реформисао један други папа 1582., подесио га у складу са стварним астрономсим параметрима, али се није примио на истоку због већ 5 векова живог раскола. Наравно, ова циркусијада не би била права да нема у себи и српски шмек. Када су духовне главе решиле пре 100 година да се позабаве овим питањем, управо је СПЦ послала у Цариград једног од најбољих астронома 20. века, Милутина Миланковића, са својим предлогом. Типично за наше савремено српско немања става ниочему, црква која је послала предлог није га усвојила, док неки други јесу. И тако, сага се наставља.
Meni je milijii ovaj papa Franjo od Vartlomeja raskolnickog.
Христос се родио, живео и извршио своју мисију Бого-Човека на
земљи, и само ради тога треба остати при овом календару.
Уостало, по јулијанском календару, усвојеном на Сабору Отаца,
до данашњег дана, пројављује се благодатни огањ, и то је један
од разлога зашто треба остати при јулијанском календару.
Ако опстанак “Цардиграда“ зависи од заједничког
датума Васкрса са римокатолицима, решење је једино у
враћању римокатолика на јулијански калнедар како је
то било до пред крај 16. века, до када су Православни и
римокатолици имали заједничке датуме за прославу
свих празника – Божића, Васкрса…
И да је усвојен, прихваћен Миланковићева варијанта
календара, астронимски тачнија од оба важећа календара,
благодатни огањ би се даље пројавиљивао на Велику Суботу
по јулијанском календару, само јерусалимском патријарху.
Тако је то, када се држи „команда војске“ на територији коју је освојио непријатељ…
Свакакода би седиште Васељенске патријаршије требало бити у најјачој православној држави, или барем у православној држави, а не тамо где је непријатељ претворио цркве у џамије, где готово да и нема верника, и где је још НАТО, који отворено каже да му је највећи непријатељ православље, и који тај положај користи да гаса сваке стране подрива….
Када би неко, нпр. предложио Папи, да римокатоличко седиште, уместо у Ватикану, буде у најсветијем Јерусалиму, куда су чак ходили апостоли и Исус Христос распет и васкрсао, он то никад не би прихватио без посебне властите територије, и да му Јевреји одређују: шта сме а шта не сме … А камоли да то буде у некој нехришћанској држави, где није заштићен и где је главна црква час музеј, час џамија и нема својих верника … И без обзира што је сада заштићен јер је у римокатоличкој држави, он чак има посебну државу у држави, с којом је још додатно заштићен ..Ча га штити и швајцарска гарда из католичке државе која ко зна откад нема сукобе, не води ратове).
Давно, још када су Турци освојили Константинопољ, то је седиште, свакако, требало изместити у најјачу православну државу …
Ко зна, да је то седиште било у Русији, можда и не би дошло до октобарске револуције и можда би постојао јачи савез православних земаља , а не да готово све православне земље из званичне државе скрену са пута православе веру, и крену путем социјализма, комунизма. Али то су, ипак, само претпоставке, и врло мала вероватноћа…
Додуше, да је тај је православни савез утемељен још након раскола 1054 , можда би заједничком одбраном Турци били одбијени и никад не би освојили цариград, ни дошли на Балкан. Они су једва савладали једну по једну праволавну државу, а камо ли да им се супротставио цео праволавни савез…
Барем је то седиште могло бити у Грчкој, или као посебна духовна држава, седиште Васељенске Патријаршије на Светој Гори, где би толико колико било заштићено…
Уместо тога, сада изнад целог праославља стоје фанари, а иза њих и римокатолици, протестанти, НАТО…Како то православно седиште много, много раније није издвојено и заштићено од сваке државе и интереса неправослаавних држава, васељенски патријарх столује у земљи где су муслимани претворили цркве у џамије, где готово да и нема верника, где је НАТО, и сва римокатоличка, протестантска, или чак отворена безбожна, атеистичка политика те се са тог „православног врха“ даје томос аутокефалности којекаквим лажним црквама, отворено спроводи екуменизам и ко зна на какве све друге начине слаби православље и понижава православни свет …
Друго решење, које је, заправо, у духу православне вере и прво због исхођења Духа Светог само од Бога Оца а не и од Сина и где вертикала много мање битна него код римокатолика (нема непогрешивости не само Папе, него било у било којој земаљској вертикали унапред) како, заправо у суштини и јесте, је да се од аутокефалних помесних цркава нико посебно не издваја посебним чином васељенског патријарјха, чак ни као први међу једнакима, већ да о свим битним проблемима одлучује васељенски сабор од патриарха свих помесних цркава; да преседа само неко најстарији који отвара и формално води сабор, и да се кружно мењају ти који предавају за следеће саборе..
Миљуше
Да живих духовним животом, а не бавиш се питањима вере па и календара искључиво као неким историјским феноменоменом било би ти разумљивије. Видео би не само оне опште познате који се само по православном календару дешавају него и све друге свакодневне догађаје на свим нивоима, и глобалном и мањим до најмањег личног, како су усклађени баш са православним календаром. Живо све. Чудо непрестано.
Лепо рекох да ће Вратоломија тек да ломи, а и питах шта ћемо ми обични верници када до овога конкретно дође, а наша јерархија „мудро“ оћути.
@Таворе
Признајем да ми духовни живот није на нивоу препорученог православца, оног који само верује и не пита ништа, али историја и астрономија су ми хобији којима се бавим већим делом свог живота па не могу да се претварам да не знам оно што знам. Сваком вернику је зато много лакше него окорелом сумњалу попут мене. Теби је нпр лако да верујеш да се благодатни огањ спушта баш на јулијански васкрс. Мени теже када знам да тако битну појаву не бележи ниједан црквени писац од Јевсевија Кесаријског па до позног средњег века. А још ми је теже када знам да је у прва 3 века црква на истоку славила Ускрс не недељом већ са јеврејском Пасхом, јер је Христос наша Пасха и Пасхално јагње, па су Св. Јован Богослов, Св. Филип и сви наследници њихови Ускрс славили на први уштап после пролећне равнодневнице. Њима се није догађало као нама ове године да им Ускрс падне у мају кад му време није, близак лету колико и пролећу. Овај обичај да се Ускрс слави искључиво у недељу после уштапа иза пролећне равнодневице је било инсистирање Рима, због кога је Св. Поликарп морао средином 2. века да путује у Рим и да покуша да одбрани обичај источних црква. Било је узалуд јер је 192. године папа Виктор II изопштио поменуте цркве и то је иначе и први раскол у црквеној историји. Садашња пракса је цементирана на 1. Васељенском сабору и ништа не би било спорно, да они који су имали другачије искуство цркве и вере, такозвани четрнаетници (кватродекималисти) нису осуђени као јеретици, па сад ти помири такву одлуку са чињеницом да су Св. Јован Евангелиста и Богослов, Св. Апостол Филип, Св. Игњатије Богоносац, Св. Поликарп Смирнски, Св. Мелитон Сардски и сви остали свети у ствари били не само светитељи и мученици него и вукови у јагњећој кожи.
Ја сам сигуран да ће искуствени православац попут тебе успети, али ја не могу. Нешто ми ипак говори да су они ти који су били у праву, али се против сабора не може и не сме. А и да нису били у праву, нису заслужили такав третман.
Елем, немој да бринеш, неће православље пропасти због календарског питања. Браћа Румуни осташе православци иако у 19. веку усвојише латиницу а у 20. и нови календар. Није ни православно присталице реформе календара бацити у џак јеретика. Не врти се вера око датума јер је време материјална категорија (то ће ти рећи и грчки филозофи и црквени оци и савремени космолози једнако). Лично, волео би да Божић остане као и до сада, иза нове године. Лакше зиму одробијам. Стога, остај ми искуствен и здраво. 🙂
Миљуш
Опитност незначи верује и не пита ништа. До такве вере се долази у личном односу са Богом у коме ти Бог да, пошаље одговоре на сва питања. И то ради увек, тако стекнеш поверење у Бога. Немам разлога да бринем. Покушано је да ти се објасни да није у питању опседнутост и још по нешто, али изгледа да ћемо се тешко споразумети. Ни то није битно ното забрињавакуће. Ни за православља нити за било шта друго. Кад се почне са тим ово није толико битно, оно није битно. Да се бави уопште таквом врстом процена и оцена…заврши се на томе да заправо ништа што овде смишљамо и радимо није битно.
не значи
За Миљуша,
Увијек је изазовно размијењивати искуства са људима који Вас не остављају равнодушним . Ваш став по овом питању је опредијељен (како сами кажете) одређеним знањем, хобијима и нивоом духовности. За сваког хришћанина је чин васкрснућа круцијални догађај (у који вјерује) који даје наду у спасење. Сам дан распећа (В. петак) и дан васкрснућа (недеља) је важан и због В. суботе(шабат). Насупрот томе , календарско име мјесеца и датум када пада пасха је небитан. Дакле није у питању астрономска тачност календара. Ако је црква – савез вјерних са Богом, а Бог – свезнајући, онда је у „њиховом власништву“ најродоснији дан који их повезује (ре легаре). На крају (што се тиче празника) , можемо претпоставити да хришћанима са јужне хемисфере није исти осјећај зиме и прољећа као Вама/нама .
Таворе,
баш ме занима које то одговоре ти Бог даје на питања које сам горе поставио, а сад би да их преформулишем за тебе: да ли су сви светитељи малоазијски почев од Јована Богослова јеретици јер нису знали ни за велику среду, ни велики петак, ни Васкршњу недељу, или су били све оно што нас иста црква о њима учи – црква која је одбацила њихов начин слављења (али га узгред прогласила јеретичким)? Нешто ту не штима, па ако ти Бог одговори, молим те да ми одговор проследиш.
Мораш да прихватиш да ниси једини не само православац, већ човек, који Богу поставља питања и добија одговоре. Проблем је само што у неким случајевима то јесте поседнутост, негде и самопоседнутост (умишљеност), а негде ко зна шта треће (уопште овим не имплицирам твој случај-искрено ти желим да је у твом случају како наш народ то воли да каже: ко да му је Бог ујак).
Зато радије не бих да извлачим коначне закључке по питању календара знајући какве све братије има у православљу посебно словенском и пустио бих то времену. Јер у противном морао бих да верујем да сам чувар правог славља, а да су неки тамо Грци, Румуни и ини нека дефектна, заведена и свакако осуђена браћа. А то не бих да радим макар и по цену небитности.
Миљуше брате,
Уопште не размишљамо у истим категоријама. Покушаћу да дам пример кратак, ситна су ми слова и напор ми је да пишем на овом тач сокоћалу. Основни предуслов да бисмо се икако споразумели, не у овом тренутку, него у некој скоријој будућности је пажња. За коју Свети Теофан затворник каже да ни земаљске приземне послове не можемо обављати ваљано без пажње, а камоли духовне. Парафразирано. Покушај да обратиш пажњу кроз један временски период на дневна читања, житија са созерцањем и беседом. Охридски пролог. И на догађаје свакодневне. Сад се већ згуснуло све па је и ван постова очигледно. У посту поготово како се узмува и узбурка сав духовни свет и непажљиви сасуди или несвесни, а и они свесни. На индивидуалном и ужем колективном плану, до голобалног плана. Па обрати пажњу на празнике наше како се баш тада посебно распомаме неке силе, као по правилу. Како се догађаји уклапају и као да се свака посланица и свако јеванђеље односи баш на садашњи тренутак. Духовне ритмове да само посматраш. А у живом односу са Богом…и о том искуству се не прича овако у коментарима. О односу са својим духовним оцем од кога добијаш одговоре преко разних канала, књига, беседа туђих… Има сведочанстава доста и без мог дужења. Уопште се другима нисам бавила нити мислим да је пресудно за спасење, па чак ни за светост. Напротив. Марију Египћанку често помињем у пустињи без ичега, икаквог календара и додира са циклусима и ритмовима. Што не значи да се нису по истим ритмовима активирале духовне силе са или без њеног сазнања о томе и придавања томе било каквог значаја. Па и Светом Писму је поучи Дух Свети. Можемо и потпуно несвесни свега тога да живимо и само водимо борбу како наилази и да немамо жељу да то повезујемо и претварамо у знање, неће то умањити оно најбитније, стицање искуства у борби са старим човеком, поднебесним силама и стицање Духа Светога.
Фанар је на добром путу да се поврати тамо где је некада био пре доласка Турака то јест на унију с Римом. На захтев Турака опет су се вратили православљу.
Данас као што видимо опет хрле у унију. Питање је имају ли Турци више жељу да им и овај пут „спасавају душу.“
Али Вратоломије свакако има жарку жељу да још мало добије на значају за овоземаљског живота, тако што ће се дочепати титуле „папе од Истока.“ Па после нека буде шта буде.
Само унија с Римом са собом повлачи и померање свести.
Најбруталнији пример таквог померања свести јесу галицијски унијати. Њих је унија с Римом одвела до уније са Хитлером и Трећим Рајхом. Постали су толики монструме да су у другом светском рату масакрирали чак и Пољске са којима су у „духовном јединству, пошто је римски папа „духовни отац“ и једнима и другима.
Сада их ево већ у унији и са четвртим Рајхом и верно му служе.
Просто им нема лека.
https://m.youtube.com/watch?v=OQyPMH_N8U8&pp=ygVgU1MgbWVtYmVycyBmcm9tIFNTICJHYWxpemllbiIgYnVyaWFsIG9mdGhlaXIgZnJpZW5kLCBvbjI4IEp1bHkgMjAxMyBpbiB0aGUgaW5mYW1vdXMgTHZpdiBSZWdpb24u
https://naukaikultura.com/istocni-i-zapadni-jezuiti-su-smislili-kako-da-prevare-i-izabrane/
Србска Црква треба да напусти календар од прогонитеља Хришћана, занемари наметани од прогонитеља ПравоСлаваца и врати онај који је користила скоро хиљаду година, Србски Колодар и покаже прво себи, тачније нама од када смо.
и још нешто, јулијански календар је заменио римски календар који је прекопиран Србски Календар, нпр нова година почиње са пролећем.
и још нешто, ко је papa Franja, постоји само papa Francisko
@из главе
Надимак „из главе“ а коментар му као да је из неког другог дела тела, да га не именујемо.
Onaj ko pažljivo čita poslanice patrijarha Porfirija shvatiće koliko ima netačnosti u ovom tekstu, iskreno verujem da vladike SPC odgovorno o mudro vode našu crkvu. Skoro trideset godina sam aktivan član SPC i isto toliko vremena slušam priče o unijaćenju, ekumenizmu, podaništvu rimskom papi.. i mnogim drugim neistinama.Polako sa krupnim rečima, treba sačuvati municiju velikog kalibra za sam kraj.