Молимо Господа да Ускршња прослава следеће године 20. априла на оба календара неће бити само случајна појава, већ пре почетак јединственог датума за његово поштовање, рекао фанарски патријарх
Папа Франциско и патријарх Вартоломеј (Фото: Православие.ру)
ИСТАНБУЛ – Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је данас све хришћане да заједно прослављају Ускрс. Патријарх је изразио наду да би договор о заједничком датуму могао бити постигнут већ следеће године, када ће Ускрс бити прослављен 20. априла и по грегоријанском и по јулијанском календару.
„Молимо Господа да Ускршња прослава следеће године 20. априла на оба календара неће бити само случајна појава, већ пре почетак јединственог датума за његово поштовање и од стране источне и западне хришћанске цркве”, поручио је Вартоломеј, преноси „Католик калчер”.
Он је навео да је ова тежња посебно значајна, пошто се 2025. године обележава 1700. годишњица Првог васељенског сабора у Никеји, који је, између осталог, формулисао правила за одређивање датума Ускрса.
„Међу његовим кључним расправама било је питање успостављања заједничког временског оквира за ускршње свечаности. Оптимисти смо јер постоји добра воља обе стране. Јер, заиста, одвојено славити јединствени догађај једног Васкрсења јединога Господа је скандал!”, поручио је васељенски патријарх.
Вартоломеј је већ раније рекао да ће договор о заједничком датуму Ускрса бити важна тема за припрему 1700. годишњице Никејског сабора.
Ускрс је ове године пао 31. марта по грегоријанском календару, а по јулијанском календару обележава се 5. маја, преноси Танјуг.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Не, није скандал не славити Ускрс са онима који су у јереси од раније, а и у ово време додају и нове заблуде и погрешна учења. Скандал је што још православни, тачније “православни”, јерарх изговара овакве богохулне ствари и намеће целом Православљу сједињење са онима који се нису вратили на пут Истине.
Господе, помилуј и спаси Православну Цркву, просветли ум свим њеним пастирима да се сачувају и избаве од погубног екуменизма и да правилно управљају речју Истине Твоје. Ако је још могуће, јер је далеко и дубоко зашао у јерес, спаси, уразуми, избави из демонских канџи овог јадног, убогог, још нерашчињеног и неосуђеног, како би требало да буде, такозваног патријарха Вартоломеја. Дај и свима другима који су у душепогубним јересима покајање и присаједини их Твојој Цркви, Једној Јединој, Светој, Саборној и Апостолској, Православној, Правоверној Цркви. Амин
И још нешто: он није “васељенски” патријарх, како се титулише у чланку. Они су ту титулу самовољно себи присвојили у раном средњем веку и временом успели, стицајем политичких и историјских околности, да тај назив наметну свим осталим Помесним Црквама. Највише што би могао да се зове је цариградски или константинопољски, мада би исправније било истанбулски. А најисправније “(још не осуђени) Патријарх истанбулски”
Још-неосуђени-папа-босфорски…
Васкрс треба славити по јулијанском календару, важећем календару
из времена земаљског живота Бого-Човека Исуса Христа, тако како
славе Православни/Правоверни Хришћани већ 2024 године
од рођења Исуса Христа.
Свака промена календара подлеже изреченој анатеми у Сигилиону:
”7. Ко год не прати црквене обичаје проглашене од седам
Васељенских Сабора, и Свету Пасху и КАЛЕНДАР које су они добро
установили за нас да их пртатимо, него жели да прати новоизмишљену
Пасхалију и НОВИ КАЛЕНДАР, безбожних папиних астронома: и
противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве,
које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има АНАТЕМУ и
нека буде изван Цркве и ван Сабора Верних.”
Сваки календар је контигентна људска конструкција. Када таква конструкција засени оно што би требало да представља и ка чему да упућује она постаје идол. Хришћанин који својствено живи у времену живи увек са оријентацијом ка Богу што овде значи ка будућности као увек новом и другачијем. Узети људски календар за време значи повиновати се идолу и живети у прошлости значи пригрлити смрт а не живот.
Више пута поновљено, али ево још једном:
Никада се благодатни огањ није спустио на земљу на дан када Римокатолици славе Ускрс, али се зато редовно појављује на дан када Православни славе празник Христовог Васкрсења.
Године 1952. у Вашингтону Република Турска је постала чланица НАТО (Северноатлантска терористичка организација) тако да председник Американије је врховни комадант свих официра АРТ (Армија Републике Турске).
Године 1954. у Истанбулу (бивши Нови Рим или Цариград), где 1453. је нестала Новоримска православна патријаршија, под заштитом АРТ нација турака исламиста је починила геноцидни погром Јелина православних.
Година 1964-1965. у Истанбулу под заштитом АРТ нација турака исламиста је починила геноцидни изгон 70 одсто или 70.000 Јелина православних.
Година 1991-2024. у Истанбулу пензионисани капетан АРТ Димитрије Архонтонис је већ три и по деценије само гркопапистички управник остатака заклане парохије Фанар тако да јавно глумата самозванца Вартоломеја Првог.
Данас 2024. у Истанбулу живи тек више десетина старих Јелина православних.
Босфорски-папа-у-повоју покушава да прикрије трагове и циљеве својих екуменистичарских корака иза календарских кулиса, али то није тешко провидети. Тако да му титула „источног папе“ припада не због кулиса него управо због непочинстава преко којих се „цепа риза Свете Православне Цркве“.
Овде је само кратак поглед на питање календара. Ово наравно неће бити разрешено коментарима на СтСт, али ни упорно понављање изричитх ставова без икаквог осврта на мањкавости истих није од помоћи.
Ево једног детаља (једне лепте, колико имам у новчанику…) — Празновање Васкрса мора бити у прву недељу после пуног месеца, а после пролећне равнодневнице и после јеврејског празника Песаха.
Како ствари стоје, од ХVI века наовамо, Римокатолици (протестанти, итд, а такође и Финска Православна Црква однедавно) нарушавају ову одредбу јер у неким годинама прослављају Васкрс пре јеврејског Песаха. Дакле, нарушавају правило постављено на Првом Васељенском Сабору 325. године.
Међутим, испоставља се да и следбеници јулијанског календара имају проблем јер астрономска пролећна равнодневница више није истог датума (по јулијанском календару) као што је била у 4. веку, него „касни“ ових година пуних 13 дана. Другим речима, и ми (јулијанци) нарушавамо древно правило, јер не поштујемо клаузулу о астрономској равнодневници.
Питање је које нарушавање правила је „горе“, наше или ватиканско. Очигледно је да правило постављено 325. године није узело у обзир астрономско „кашњење“ равнодневнице што је део проблема.
Дакле, тај проблем је Ватикан покушао да реши, али није успео у целости (због поменутог несклада са датумом јудејског Песаха). Православни га не решавају (променом календара) али тиме проблем ни они (то јест, ми) не избегавају.
Не знам појединости решења које је понудио наш Миланковић, али ваљало би да се компетентни истим поново позабаве. Не да бисмо се приклонили ватиканском календару (који нарушава одредбу о јудејској Пасхи) него да се уподобимо правилима које поставише Свети Оци (укључујући ту и равнодневницу).
Уз упозорење, да ако Јудеји одлуче да мењају свој календар, опет ћемо бити у проблему (и ми и ватиканци). Како изгледа, немењање календара је можда најбоља опција. С тим што нам у прилог иде чињеница да се убрзано приближавамо Есхатону (или овај нама) а које никакво земаљско подешавање календарског рачуна неће променити тј. одложити. Како год било, да нам Господ буде на помоћи.