Наше је да будемо ми како ваља, да носимо пламен Његошев и Св. Петра Цетињског, да и даље градимо српство и у Црној Гори и у сваком другом крају Отаџбине. Браћо у Црној Гори, свака вам част!
Фото: РТС
Да подсјетимо заборавне да је од Ђиласовог програмског раздвајања Црногораца од српског идентитета до данас (од 1945, дакле), готово свака власт у Црној Гори инсистирала на процесу „националне еманципације Црногораца од српске прошлости“ (садашњости и будућности). Изузетак представља кратки период од „Јогурт револуције“ до 1997, када је опет доминантна формула била: црногорска државност али и веза са српским језиком, идентитетом и заједничка савезна држава. У таквим околностима – сваки човјек који није заборавио, заметнуо, прећутао свој српски национални идентитет и свој српски језик – за мене је херој и брат и заслужује моје дубоко поштовање и бескрајну љубав. А таквих је у Црној Гори много, а ако узмемо у обзир све – заиста много! Немојмо да изгубимо из вида да ни након 30.8. нове прилике нису ишле на руку традиционалном српском идентитету Црне Горе. Окосницу власти су чинили људи који нису брутално газили све српско, али црногорско друштво је и даље такво да привилегијама, симболичким политикама, свиме, више награђује црногорске идентитетске одреднице него српске.
Резултати пописа у Црној Гори: Срба 205.370 или 32 одсто, српским говори 43 одсто становника
Не смијемо сметнути са ума ни динамику, која је важнија од самих бројева: српски идентитет расте, развија се, показује отпорност и снагу, показује да није смјештен у прошлост, већ ће се са њим морати рачунати у садашњости и будућности Црне Горе. Динамика је важна а она је на нашој страни.
Иако помне анализе тек слиједе, важно је да се измакнемо из разних супстанцијалистичких илузија од којих као народ страдамо свугдје. Не треба да се разочарамо јер „и они други су Срби“. Људи су слободни да прихвате или одбаце своју прошлост. Наше је да будемо ми како ваља, да носимо пламен Његошев и Св. Петра Цетињског, да и даље градимо српство и у Црној Гори и у сваком другом крају Отаџбине. Нема ништа унапријед дато, све се мора у Бога замолити и рукама створити. Браћо у Црној Гори, свака вам част!
Наслов и опрема: Стање ствари
(Телеграм канал о. Дарка Ђога)
Categories: Гостинска соба
Мислим да пред сваким ко се данас у Црној Гори изјашњава као Србин треба клекнути и начинити наглон. Али прави Србин без оног дуалног идентитета – „Црногорац, ал самим тим подразумевано Србин“.
Друго, црногорчење никако није кренуло са кумунистима, оно је тада само ушло у свеопшту и свенакарадну фазу.
Црногорчење је кренуло још од издајице краља Николе, он је за шуровао са Британцима у том смислу од којих је за то добио круну као и са аустроугарима чији је тужилац водио истрагу против атентатора младобосанаца а претходно у ткзв бомбашком процесу краља Николе. Никола је обукао аустроугарску униформу и сео на брод ка Италији када је с почетком првог светског рата ‘јуначки положио свијетло оружје.
А вреди поменути и насилно обрачунавање Николиних перјаника са сваким ко у Брдима и Беранама нарочито, носи аутентичну рашку ношњу која је најсличнија косовској и не мења је са наметнутом која је данас позната као црногорска.
Дакле, нису нама исламизирани и покатоличени Срби проблем јер су променили веру, то уопште није примарно. Многе исламске земље нису признале Косово и држимо их за пријатељске. Италијани су нас као католици бранили од Усташа у северној Далмацији. Док су нас православни Бугари иако православци клали ништа мање него усташе, а Грци прогонили нашу Цркву више него Турци у времену окупације а посебно гашењем Пећке Патријаршије.
Дакле, проблем је са свима набројаним јер су издајице и слуге империје. Кад је српски род био битку они су прешли на страну непријатеља. Слична је прича и са другосрбијанцима и титоистима. Нема ништа ново под капом небеском од Римљана, преко Османлија, Латина/ Германа па до Американаца, генетски шкарт подлегне под тежином тога „Бити Србин“ и пређе на страну непријатеља. Увек семистучни плахо(плашљиво) и лакомо.
Ко није био са нама кад је било најтеже – може да се врати само ако за искупљење крене у одбрану српства први, тј. кад опет буде најтеже.
Овако не треба примати трулу јабуку у котарицу са здравим јер ће сигурно да је поквари. Нажалост дошло је време тешко да многи који носе српска имена чак се и номинално декларишу и као православци(не и Светосавци) нису Срби.
Црногорство је по географији/земљопису, а Србство је по крви и
духу.
Црногорство је – “одијело“, а Србство је – “тијело“.
А, тијело је прече од одијела!
Црногорство је – “тјело“, а Србство је – “душа“.
А, душа је пријеча од тијела!
Црногорство је – “душа“, а Србство је – “Дух“.
А, Дух покријеће душу, а душа покријеће тијело.
Душа живи Духом, а тијело живи душом.
А, “Дух Истине, који од (Бога) Оца исходи“, Србима пројављен кроз
Свето-Савље, Речју – СРБском речју – се проповеда и цреквено-
словенским (словенско-србским) Литургијски сведочи.
Године 1916. на Цетињу Црна Гора и Црногорци су заувек умрли безусловном капитулацијом пред Австроугарском.
Година 1941. на Цетињу је проглашена Прва Независна Држава Монтенегрија, нација монтенегрина и „монтенегрински језик“.
Година 1941-1945. у Монтенегрији титоисти или црвене усташе су починили великомонтенегрински геноцид над србским народом и културоцид над Србском Православном Црквом ради трајног наметања Монтенегрије или Црвене Хрватске и нације монтенегрина или црвених хрвата.
Године 1948. у Монтенегрији је пописано 6.707 Срба као 1,78 одсто становништва, чиме је озваничен тотални сербоцид.
Година 2000-2014. у Монтенегрији Владимир Владимировић Путин 1952. из Лењинграда (бивши Петроград) је плаћао и подржавао поглавника монтенегрина Мила Радованова Ђукановића 1962. из Никшића.
Године 2006. у Титограду (бивша Подгорица) Мило Р. Ђукановић је прогласио Другу Независну Државу Монтенегрију као међустепеник анексије Великој Ендехазији, шта Владимир В. Путин је први безусловно признао.
Монтенегрини су дoдали три слова усташице [dz ś ź].
Монтенегрини не вичу србски „Живела Црна Гора“ [Živjela Crna Gora].
Монтенегрини вичу италијански „Живела Монтенегрија“ [E viva Montenegro].
Монтенегрија је ватикански зомби Црне Горе на Србском поморју.
Глогов колац!
Слажем се са изреченим. Велико је питање како је изворна Црна Гора од 4 нахије тј. 4 месне заједнице прогутала и преименовала па на крају и национално претопила толике територије које су пре тога биле србске? И додала им дуални идентитет који пре није постојао?
Терен су припремили титоисти кроз образовање инсталирајући нам у подсвест лаж да су биле две некакве србске државе Рашка и Зета, и да је Зета еквивалент Црне Горе а Рашка Србије.
Чиста лаж. За време краља Уроша, помиње се да је један од већих рудника његове државе било Брсково код Мојковаца. Па тако је питање где је онда била од титоиста пројектована Зета ако је Мојковац био у Рашкој земљи или боље рећи покрајини?
Свеопшти је напад на Србство и треба се хомегенизовати, све што србски мисли и све што је часно, не калкулише и нема резервни идентитетски положај. Сви под један барјак и један грб. А завичајни ниво само на нивоу села, града или територије величине наших управних округа.
Ko se god izjasnjava kao crnogorac za mene je ustasa. Tacka.
@Mile
Виђу Mila чистог „Срба“! А што пишеш усташицом, Mile?
Господо драга запамтите једно, најгори Црногорац ће увијек бити најбољи Србин.
@ Дана Тан
Србска преведеница Монтенегрије као Црвене Хрватске је Гороцрнчија, није Црна Гора.
Србска преведеница монтенегрина као црвенохрвата је гороцрнац, није Црногорац.
Мрки, знамо ми ипак и за боље Србе од Савића Марковића Штедимлије, Секуле Дрљевића, Макса Лубурића…
Знам да знате али су то опет Црногорци 😉
Црна Гора је пуна Црногораца, па се нисте нешто прославили…