На преговорима у Бечу одбили смо Иншингеров план, у ствари то је Француско-немачки предлог који си ти, после толико година, прихватио. Прихватио си га у Бриселу а потврдио у Охриду
Марко Јакшић, Александар Вучић (Фото: Медија Центар Београд/Танјуг/Владимир Шпорчић)
Повод да ти се овако јавно обратим јесте твоје перманентно понављање да смо Слободан Самарџић, Милош Јовановић и ја водили преговоре са Приштином у Бечу. Из тог разлога реших и ја да ти отправим једно писмено, како ти то волиш да кажеш.
Тачно је да смо водили преговоре у Бечу где смо одбили Ахтисаријев план, што је и потврдила Народна скупштина Србије, у којој су били присутне и Српска радикална странка и Социјалистичка партија Србије. О плану Волфганга Ишингера тј. Француско-немачком предлогу нисмо хтели уопште да расправљамо.
Пет година после преговора у Бечу ти си прихватио Ахтисаријев план много гори од оног који је нама нуђен. Примера ради, ми смо у Бечу инсистирали да постоји 16 српско-горанско-бошњачких општина а Албанци су предлагали само десет. У збиру, територија која би припадала српским општинама била би више од 35% територије Косова и Метохије а Албанци су предлагали само 10%. Ти си, мајсторе, прихватио предлог сепаратиста – па српске општине данас на Косову и Метохији подсећају на индијанске резервате где су без могућности да дишу, где је код неких површина 2 пута 5 километара, због чега немају перспективу. Сигурно је да би током времена тврдим ставом наши предлози били прихваћени –где смо инсистирали да рецимо северна Косовска Митровица и Звечан буду једна општина са седиштем у Звечану, тако бисмо избегли синдром подељеног града. Граница је требало да буде река Ибар. Али ти то, мајсторе, не разумеш. Не можеш да схватиш јер тебе јужна српска покрајина много и не занима, изузев за трговину са Западом по принципу – ја вама територију ви мени фотељу. Основно гесло наших преговора је било колико права и аутономије Албанцима у односу на Србију толико права и аутономије Србима у односу на Приштину.
Да би оправдао своју издају као папагај понављаш одвајање Црне Горе, међународни суд правде у Хагу, проглашење независности Косова као да то има неке везе са издајничким Бриселским споразумом?! Какве везе има твој захтев да српске судије, које су пре тога положиле заклетву пред Скупштином Србије, положе заклетву на сепаратистичком уставу са – рецимо – одвајањем Црне Горе? Какве везе има твоје давање посебног телефонског кода Приштини са Међународним судом правде у Хагу? Ама баш никакве. Има, а она се зове да је са твоје стране извршена крупна национална издаја, до сада невиђена у историји Србије.
Данас кажеш да би ти дошао у северну Косовску Митровицу – али ти не дају. Када си дошао на власт 2012. године у јужну српску покрајину си могао да уђеш кад хоћеш и како хоћеш. Као што си и улазио. Тада није било ни границе ни царине. А онда си ти са твојим потрчком Ивицом Дачићем 6. децембра 2012. године поставио класичну државну границу. Пет дана и пет ноћи сам ја, у позним годинама, заједно са својим пријатељима, спавао у колима на Јарињу да бисмо вас спречили да одвојите Косово и Метохију од Србије. У Бриселу си се, за неке тричаве новце, договорио да се постави царина на Јарињу и Брњаку. Ти, јадо. продајеш српске националне и државне интересе за шаку долара. Наводно би тај новац ишао општинама на северу Косова и Метохије.
Приморавајући Србе да изађу на локалне сепаратистичке изборе 2013. године увео си их у правно-политички систем самопроглашене републике Косово. Када су Срби у Косовској Митровици то одбили, са својим људима под фантомкама поразбијао си бирачке кутије, а од јужног крила НАТО-а тражио дозволу да уђеш на КиМ „само 45 минута“ да би се обрачунао са недисциплинованим Србима. Мајсторе, велики си подлац. На поновљеним локалним сепаратистичким изборима за Косовску Митровицу – уз КПС полицију, КФОР, српску Жандармерију и Кобре у цивилу – позвао си и РОСУ полицију да чува бирачке кутије. То је њихово прво појављивање на северу Косова и Метохије. Та формација од тада свих ових година терорише, батина, хапси и загорчава живот Србима. РОСУ полиција на северу Косова и Метохије је твоја политичка тековина.
Рекох ти да смо на преговорима у Бечу одбили план Волфганга Ишингера, а то је у ствари Француско-немачки предлог који си ти, после толико година, прихватио. Прихватио си га у Бриселу а потврдио у Охриду. У тачки два тог предлога стоји да Србија прихвата независност, територијални интегритет и сувереност самопроглашене републике Косово. Каква национална издаја! Невиђено. Положио си заклетву на Устав Републике Србије и на Мирослављево јеванђеље да ћеш да штитиш интересе државе – а ти си погазио и људске и Божије законе.
Ових дана се навршило годину дана од нашег дебакла у Бањској. А почело је и суђење недужним српским младићима у Приштини. Иза целе ове оружане акције стојиш ти. Нејасно је због чега си послао у акцију српске младиће са севера Косова и Метохије који ни војску нису служили, који нису припремљени – поред обучених припадника из Жандармерије и САЈ-а. Разлог је што би, да су били припадници САЈ-а или Жандармерије, пред лицем Запада ти би био крив, а овако се кријеш иза недужних и невиних српских младића са Косова и Метохије.
И то није ништа ново. У преговорима са Исом Мустафом 2016. године прихватио си да се КМ регистарске таблице укину после 5 година, а по истеку тог времена подстакао си Србе на северу КиМ да држе блокаде. Који си ти лицемер?! Да те подсетим, мајсторе, када си 2012. године долазио на власт РКС таблица самопроглашене републике Косово није било на северу Косова и Метохије. А данас под твојом владавином нема српских таблица. Која си ти национална штеточина!
Једно ми није јасно – зашто си приморао 780 Срба припадника КПС полиције да скину униформе, врате дуге и кратке цеви и да напусте своја радна места? Наводно због Заједнице српских општина. То је цела једна бригада, Приштини би требало много труда да их разоружа. Ти си их разоружао без зрна барута, највероватније у договору са Аљбином Куртијем – исто као за аутобусе, и тиме омогућио политичкој врхушки из Приштине да се комотно и безбедно шетају севером Косова и Метохије. Не знам, немам доказа – али мора да су те нешто „ћастили“.
У више од 12 година своје владавине никада ниси поменуо повратак више од 250 хиљада прогнаних Срба. Проговори, макар и слагао – што ти није тешко имајући у виду да је то облик твог начина владања. Непојмљиво ми је како си могао да за убиство српских младића ’98. године у кафићу Панда у Пећи оптужиш државну безбедност Србије. То је дало повода твом пријатељу Аљбину Куртију да на згради где се кафић налазио постави таблу да је убиство српских младића дело државне безбедности Србије. Мало да размишљаш и да не слушаш савете Тонија Блера знао би да су убиства српске деце план и дело албанских терористичких група. Разлог, кад су у питању деца – ту су људи најрањивији. И да подсетим и тебе, као и грађане Србије, да су 2000. године убијена српска деца у селу Церница код Гњилана, да је фебруара месеца бачена бомба на кафић „Белами“ у северном делу Косовске Митровице где је страдало више од 20 српских тинејџера. Ја лично морао сам да ампутирам, због експлозивне повреде, део доњег екстремитета мојој младој колегиници. Убиство српске деце у Гораждевцу на само пет километара од Пећи најбољи је доказ мојих тврдњи.
Марко Јакшић: Председниче, ко Вам даје за право да тргујете мојом дедовином?
Још нешто ми пада у очи. Твоје непримерено, непристојно и клошарско опхођење према својим политичким противницима. Називаш их имбецилима, идиотима, глупацима, говориш им да баљезгају – што је испод нивоа достојанства председника једне државе. Додуше, за такве као што си ти наш народ зна да каже – „према човеку и беседа“. Имаш ли ти мало домаћег васпитања? Био си у влади Слободана Милошевића. Без обзира на мој однос према њему – како то да од њега ниси научио државничке манире? Цивилизовану и пристојну комуникацију са онима који му нису пријатељи.
И, богами, оно што може да се види – за ово време си се поприлично обогатио. Види се како се носиш, а не да се носиш! Патике од 2000 долара, одело по десетак хиљада евра, шопинг туре авионом до Милана. Вина не пијеш јефтинија од хиљаду евра по флаши. Наш народ би рекао „има се, може се“. Висок стандард, мораш да признаш. Каква је то финансијска алхемија да си све то себи омогућио од председничке плате?
Поздрављам твоје залагање за скорашњи мир у Украјини. Али није ми јасно како ћеш до њега доћи када си, како си сам рекао Фајненшел тајмсу, продао Украјини оружје за више од 800 милиона евра? Чудан је твој осећај захвалности. Руски председник те је одликовао највишим руским одликовањем Александар Невски а ти Украјини продајеш оружје којим се убијају руска деца.
Марко Јакшић: Руске подршке – јуче Ђукановићу, данас Вучићу (2017)
О размерама твоје издаје много тога може да се напише. Па и ових дана забрањене су српске возачке дозволе на Косову и Метохији, а реакције Београда нема. И не само то: на предлог српске стране самопроглашену републику Косово у оквиру ЦЕФТА споразума више не представља УНМИК, него они сами себе. А овамо кажеш да си у свађи и сукобу са Куртијем. Како кад полако али сигурно заокружујеш државност самопроглашене републике Косово?
Претпостављам да ће на ово моје писмено да одговори Српска листа чији је једини задатак да штити лик и дело Александра Вучића. Стога, да писмо не би било дуго – добар део онога што још треба да ти кажем оставићу за мој одговор.
Како радили тако нам Бог помогао.
Косовска Митровица, 12. 10. 2024.
др Марко Јакшић, ортопед у пензији
Categories: Гостинска соба
Време је учинило своје и на Косову се као и увек јасно видело ко је ко и какви смо сви ми као народ и колика нам је вредност и шта је за нас уопште вредност. Ова прича господина Марка не пије воду, јер испаде један је човек крив и препрека а остали, па и цео народ наивни, преварени, само да је било неког другог појурили би да покажу своју храброст. Ма пази да није.
Прво, тврдим политика од 2012г као и пре тога, нарочито према Косову је 100% политика која одражава латентни став народа Србије. Свако у Србији ће рећ да никад не треба признати Косово, али изузетно ретко да би неко од њих поднео неку жртву или трпљење зарад Косова.
Један прост пример, да би смо добили визну либерализацију ка ЕУ морали смо да укинемо и да одвојимо посебан режим за српске пасоше са Космета. Дакле за неког Србина из К Митровице пасош више није издавао Суп К. Митровица него нека новоформирана Координациона управа. При том су ти пасоши имали визе које су се добијале у амбасадама на Косову а не у Београду, а то је било још 2009 год. То наравно није био главни услов али без његовог испуњења се није могло.
Хајде нека неко изврши анкету, сада као и тада – да ли би неко пристао да му за Грчку уведу визу да би пасош за нашег држављанина из К Митровице издавао Суп К Митровица? И да безвизно буде или за све или ни за кога?
Ето то је само један пример како политика власти апсолутно кореспапондира са политиком народа и артикулише вољу народну у потпуности.
Што се пак севера Косова тиче. Иста прича. Ми јесмо имали на северу све то што се стално наводи али сви заборављају да су запад и арнаути кренули ђоном на тај статус кво. А да би борба за то изузев гласног викања „Косово је Србија“ и донирања косовског додатка на плате опет захтевала одрицање, трпљење а можда и муку народа Србије. За шта тврдим да нема (макар шире) воље.
А она прича да када би ми блокирали робу за улазак на Косово, увек превиђају да би запад аутоматски то урадио исто на спољним границама Србије. Људи као да не знају колико је дуга историја санкција и царинских ратова запада према нама?
Дакле кад су спаљени пунктови 2011, Кфор је затворио прелаз Јариње. У обрачуну са Србима Кфор је пуцао на побуњене Србе, изрешетао наш санитет а у Рудару и више кућа. Пре пар година исто тако, када су биле блокаде на Ибру, Кфор је тражио да се блокада склони и да се пропусти Росу (еуфемизам за УЋК) полиција да ради све ово што ради.
Дакле иако то сви прећуткују, није то кренуло од Арнаута него апсолутно и једино од запада. Арнаути су само извршиоци и то мање више невољни извршиоци. Ми глумимо да се качимо са арнаутима да се неби качили са западом. Што би Ћосић рекао, лажемо себе и друге.
Такође када би била анкета у народу и 2011 и 2021 и данас, да ли сте за то да се због Срба са севера Косова уђе у сукоб са Кфор/Нато и са Арнаутима, да се суочимо са потенцијалном блокадом, инфлацијом, привременим повлачењем радних места нпр немачких фирми којих има 55 000 или да пропуштамо у вези Косова и одрекнемо се по које надлежности Србије?
Дакле, сурово звучи и истина пече али тврдим да би се већина народа пре одрекла неке институције на Космету која је свакако у смањеном капацитету и без извршне моћи иако заиста има огроман симболички значај кроз присутност Србије и уопште уставног поретка ствари – него да у толикој мери наруши свој квалитет живота. Реално ја у Крагујевцу мирно испијам еспресо у кафићу и то што су тамо нпр неке матичне књиге предате Албанцима мене не тангира много, и много је таквих и ту своју бонацу у а неки и долче виту неби трампили. Па нису луди да се пате као Срби на Косову, ако већ има опције да не морају, тј још увек не морају…
Опозицији би макар лажни и неискрен притисак због Косова донео знатне поене – али њих чак ни то не занима. Они тек представљају прозападни део народа који сања да ова власт то реши па да они онда они пред скуте западним менторима да их замоле да и њих мало заротирају јер су они ипак искрено њихови.
Дакле и позиција и опозиција у потпуности артикулишу став народа према Космету и то је то. Патриотске и изразито десне партије су зато и нестале.
Тако да је одлазак Моме, Марка и др код Ђиласа, Борка Стефановића, Балше Божовића готово комичан. Још је само фалио академик Костић да им нешто објасни.
Дакле не знам, можда се нешто деси па се Срби преобрате, репрогримирају, врате на фабричка подешавања, проради днк цара Лазара и Милоша у нама… Али за сад то није случај.
Друштво је такво да они који немају – заузети су борбом за опстанак, средње класе има мало, они који – имају неки добар квалитет живота, неби да га мењају. 30ак хиљада се сваке године исели из Србије. 30ак хиљада се мање роди сваке год. 8 од 10 бракова се разведу. Хедонизам и саможивост су учинили своје да би многи пре да шетају куче него да изроде још једно дете. Овај исти народод 1999 је за ово данас било сила небеска.
А и руку на срце народ је мало и уморан, не од Косова него од константних притиска тог запада који су непропорцијално јаки наспрам наше снаге бројности и дебљине живаца.
А посебно што је у свету завладало лудило, почетком рата у Украјини поништене су међународне норме од комуницирања до односа прем цивилима у рату. Па је страх и од тога да и ми не пристанемо терен где ће закрвљени запад и исток да одмеравају снаге у малом рингу док се вага да ли да највећи играчи уђу у главни ринг.
А има и нешто између редова. 95% људи Србе са Косова назива Косоварима. Нико ту није наиван и свако зна одлично ко су Косовари јер нису учили ни песме косоварског циклуса нити је нама најпознатија слика Косоварка девојка. Они кад те тако назову циљано те сместе у Republike Kosove, одвоје и оделе јер им је лакше и комотније кад си тамо . Исто као што је у свим вестима Приштина постала званични синоним за Албанце и албанске сепаратистичке институције. Замисли град цара Душана и Краља Милутина, све оно што ми верујемо да је Призрен био по актима и фактима је заправо била Приштина.
И уз извињење о преопширности да завршим у метафизичком тону. Косово је заиста Божије парче земље. Наш Бог слатки Христ је рођен као „расељено лице“ уместо у кући у збегу у пећини. Његова пречиста мајка до задњег дана у расељеништву по туђим домовима. Прогоњени из своје најлепше земље, издати и одмрзнути од многих и да посебно од својих. Такав је тај косовски крст, христолик баш као и само Косово.
Сад кад тај народ стварно нема више никог, нешто ми говори да има Бога и да ће то ускоро да буде видљиво.
Вучић више нема шта да изгуби, осим свега. А све је везано за власт. Самољубље, комплекси, похлепа не дозвољавају му да буде нормалан. Уложио је себе као гаранцију за испуњење туђих циљева. Њему је савим јасно да није у стању да се бави политиком и зато своју позицију користи искључиво као средство за заштиту интереса свог клана. Сва његова делатност се свела на издају, отимање, сатирање Србије. Политика је ту само као средство за легализовање криминала. Сва његова дела су кривична. Уништио је апсолутно све институције. Све је обесмислио. Србија је географски појам, као држава не постоји, али окупатори је признају зато што им управо оваква треба. Та назови држава треба да их ослободи проблема којих овде има безброј и да им омогући да све своје активности усмере на извлачење расположивих ресурса одавде. То је боље од класичне колоније, која признаје власт колонизатора, али тај има макар неке формалне обавезе према колонији. Србија је Елдорадо и нико нема намеру да уради било шта да нешто остави овде, осим отрова, болештина, радијације.
За све то је одговоран један човек – Александар Вучић. Више није могуће зауставити неповратне процесе и њихове последице. Али могуће је решити се њега. Достојних људи овде има, они су склоњени са било ког битнијег места, али постоје. Они сада могу још само да уклоне Вучића (са власти). Уз њега иде цела гарнитура, то се подразумева. Срби значи, треба да заврше своје постојање без Вучића који им је убризгао отров, пре него што почне да делује до мере да не могу ни то.
Крај је, учинимо га достојанственим, уклањањем недостојног.
Молим све који лупетају у коментарима да скрате колико год могу да би ми који читамо могли да преживимо. Знам, нико нас не тера да читамо коментаре али има паметних људи и увек кренеш том логиком. Купујем половна кола и желим најбоље али…
@ Тутучко
Април 1941. Крагујевац на Лепеници је под окупацијом Велике Германије (Австрија и Немачка).
Јануар 1942. Крагујевац је под окупацијом Велике Бугарске.
Октобар 1944. Крагујевац је под окупацијом Велике Ендехазије или Титославије после украјинско-бугарске инвазије.
Март 2013. у Лондону у седишту британске шпионаже [MI6] ликвидатор Републике Србије Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна је званично обећао анексију Крагујевца Великој Бугарској, која ће да протера усташицу (званично писмо титоизма) и врати србицу (ватиканци кажу кирилица).
Данас октобар 2024. у Крагујевцу је глава пуна дрека.
Дрек је дрек.
Нека ме извини господин Tutuчko…
Стекао сам утисак да др Марко наступа веома префињено према алама и крокодилима који прождиру све живо што покуша да уђе у њихову прљаву баруштину, па чак и оне који би само да се на ивици баре напију њене прљаве воде. У прилог томе, често се сетим и онога што је Милорад Додик једном изјавио – речи које му је његов деда поручио кад је Милкан кренуо у свет: „Синко, са господом господски, са простачинама простачки!“ (мада је оригинал мало другачији, али – да се неки недужни не увреде…).
Дакле, и моје мишљење је да се са алама на власти треба тући њиховим оружјем, јер они само ту врсту комуникације разумеју. Зато je мала вајда што им чистунски, с висине, префињено упућујемо речи критике. Ако се хватамо у то коло, морамо се упрљати, а затим прљавштину отрести.
Са тешком прљавштином имамо посла. Човек који се заклео на светињи као што је Мирослављево јеванђеље, а који ради све супротно од онога у шта се заклео, не заслужује ни да буде пљунут јер бисмо опоганили своју слину. Исто се односи и на оне који му лижу скуте, обожавају га и клањају му се, додељују највиша црквена и световна одликовања.
И још нешто: Јакшић и његов покрет боре се како могу и колико могу. И за то пред њима скидам капу! Али, … нема промене, нема ничега док се младост не заталаса и њихов гнев не прокључа. Нажалост, нашу младост од Косова више занимају клипови са мобилних телефона и оргијања попут Егзита. Онај други, зрелији део наше млађе популације, углавном истегоше вратове пропињући се и гледајући преко Алпа на Запад, да нађу неко место где могу одавде побећи или, пак, да остваре своје снове које им савремени испирачи мозгова утискују већ од дечјих јаслица. Већини народа Косово је постало девета рупа на свирали. Што је најгоре, тако се понашају и они који су избегли са Косова ’99.-те и раније, и њихови потомци. Али и од најгорег има горе, а то су они који својим гласовима одржавају ово чудовиште на власти и тако дају легитимитет његовој сулудој политици.
Да ли се то остварује нека тешка клетва? Да ли ће Србија опет да запусти у ропској тишини? Само, сада оно 500-годишње јахање из „Приче о кмету Симану“ неће бити у ропском раду за тиранина, већ у бургијању мозга и претварању човека у роботског монструма који се рађа, живи, ради и клања се одабраним божанствима са неког светског, невидљивог Олимпа. И тако још 500 година, можда…
Шта нам ваља чинити? Па ја лично чекам неког младог хајдука који ће однекуда да груне, пробуди све из мртвила и поведе за собом и младо и старо. „Да скинемо јарам с врата“! Па ћу онда, једино што могу, неком тамо, да штапом саплетем ноге и тако помогнем.
“ Што је најгоре, тако се понашају и они који су избегли са Косова ’99″
Могу да те уверим да није тачно. Сваки пут када се нађемо већина сваког разговора је о Косову, присећање онога шта је било, шта се сада догађа и како се наша браћа пате и шта ће бити.
Кад сам међу људима који нису са Косова, никад не причам о Косову јер то мало кога занима. Чак је дошло време да ме је срамота да кажем да сам са Косова јер према свему везаним за Косово постоји неки негативан набој.
Што се Србије тиче, трула и пропала прича, N 1 је јуче објавио листу највише увезене робе у Србији 2023/2024 где је на првом месту кромпир, па онда следи парадајз, паприка, црни лук, краставац, јабуке…
Бојан: „Чак је дошло време да ме је срамота да кажем да сам са Косова јер према свему везаним за Косово постоји неки негативан набој.“
Нажалост, има много истине у овом што сте рекли. И то је још један наш страшан проблем. Одувек је било (и биће) групашења на „локал-шовинистичкој“ основи, па тако има много мојих Шумадинаца којима смета и најближи комшија („нека комшији цркне крава“), а камоли неки Србин који је из Босне, или Хрватске, или Косова. То је велики и сложен проблем. То је ствар и васпитања, и доживљеног искуства. Али, да не чачкам сад по тим ранама.
Моја критика долази због чињенице да у протеклих 25 година нисам уочио у јавности ни једног појединца избеглог са Косова, нити било какву политичку организацију коју су основали Срби избегли са Косова, који се изричито залажу за очување Косова у саставу Србије и повратак Срба на своја огњишта, а да су видљиво активни у јавности и да представљају иоле значајнији политички фактор у овој држави.
Др Јакшић помиње повратак 250.000 расељених Срба. Међутим, ми смо дошли у ситуацију да је свака помисао на повратак расељених Срба на Косово чиста утопија. Моје искуство говори да је бар 95% њих распродало сву своју имовину коју су имали на Косову, и да ни они ни њихова деца немају намеру да се икада врате тамо. У садашњој ситуацији то је потпуно разумљиво. То је последица и страшне анти-националне и анти-државне политике која је спровођена после 5. октобра. Али су и Срби избегли са Косова пропустили прилику да раније иоле значајније утичу на ток тих догађаја који је кројила и наша и страна политика.
Методом „кувања жабе“, власт је од нас направила куване папке. Све што је било ненормално, сад је постало нормално. Па тако и „реалност на терену“ да на Косову више нема ништа српско. То и није толико страшно колико она болесна сила којом хоће децу да нам претворе у изопачене наказе, а нас натерају да волимо своје крвнике и душмане. Зато и не чуди општа резигнираност и одбојност према свему, па и према проблему Косова.
Како се са тим борити? Нема борбе без жртве, а на жртву нико није спреман. А морамо се борити.
Ганимед: Истина ми немамо ни нека завичајна удружења а посебно не неко завичајно политичко удруживање унутар уже Србије, јер ми не осећамо никакву завичајну посебност и тај регионални средњи идентитетски ниво нама никад није, готово ништа значио. Сећам се да смо ми 1999 веровали да ћемо се потпуно утопити у нове средине и тако би и било да смо можда мало другачије прихваћени и да нас је мање. Пошто смо ми у СФРЈ учили да нас на КиМ има 100 000, па испаде да нас има 300 000…
Људи овде слабо знају, да је за нас Косово само област око Приштине а да смо ми Косовцима називали неколико родова који живе на десној обали Ситнице. Ово што се данас зове Косово ми смо увек звали Србија – Стара Србија. Косово, Косовци Косовари нама је све наметнуто споља без да нас је ико питао. Па чак и Метохија, све оне из северног дела ми смо звали „Пећанци“ тако је и Коста Пећанац иако је из Дечана. А све испод су били Призренци. Тако су их и ношње одвајале.
Што се повратка тиче, 250 000 Срба више нема. Трећина је прешла у бољи свет. Од тих 250 остало је 50. Они који су овде рођени или дошли као мала деца, они ово осећају за свој завичај. Косово може да се напуни једино становницима остатка Србије.
Имовину људи јесу продали, 30% је добро прошло, 30% реално а 30% је дало у бесцење. До 2004 није продата ни једна земљишна парцела у првим селима око Приштине. Кад се догодио 17 март, разуларена руља кренула да пали и убија све редом а војска Србије остала непомична као и народ, људи су схватили да су препуштени себи и да се сналазе како знају и умеју. Тад је продаја кренула. Питање је дана кад ће ови на северу кликнути да морају се сналазе како знају…
Што се неког нашег утицаја тиче, ми смо увек сматрали за радикалне и екстремне што заиста и јесмо, просто јер смо битисали на таквом терену где човеку буде јасно да других решења као ни погледа уопште нема. Па тако никога у високој политици Космета или Србије а да је са Косова није било од 1945. Па чак и данас министарство и канцеларију за КиМ, воде људи који нису са Косова. Звонимир Трајковић је био саветник Слоби а Александар Симић Воји Коштуници али је смењен када је изјавио 2007 да Косово треба бранити свим средствима као и да је рат легитимно правно средство. Пре тога Срби са КиМ су били ангажовани у ткзв јогурт револуцијама када су 1989 спречили тј. одгодили да на власт дођу претходници „европских снага“ које владају, ево већ од 2000г. Тако да код свих који воле Европу, то је један од разлога зашто не воле „Патриоте са Косова“ како би рекли…
@Бојан, Приштина
Какво је време у Приштини?
@Ганимед
Интересантно је како режимски бојкот-ботови који су отворено на овом сајту рекли да би падом Вучића у Србију дошла чудовишта из хорор-филмова за косовску велеиздају и свеопшти распад криве, наравно, „жуте“ и 5. октобар а не Вучићев режим који је урадио и потписао оно што дотични ни у сну не би смели да ураде. И који је зато и инсталиран. Јер кад се заогрне српском заставом, пригодним паролама и трубачима, у свести просечног лумпен-популисте сваки комуниста постаје националиста, сваки издајник косовски јунак, сваки пијачар државник и свака издаја борба за нашу децу и за будућност Србије.
Дно: Знам да је за тебе Приштина само онај наш град који је сада насељен Албанцима. Али за мене је Приштина 50 000 мојих суграђана бивших житеља + још 50 000 из непосредне околине(Липљан, Обилић, Косово Поље и околна села).
Што се Косова тиче, људи просто нису упућени јер нису били заинтересовани. Све ово што се дешавало на северу Косова од 2012, претходно се од 2008 дешавало јужно од Ибра. Укинуте су српске таблице косовских акронима, заузети су предајници наших мобилних оператера. Заузета су наша комунална предузећа, угашен је ЕПС који је одржавао мреже јужно од Ибра, наша ватрогасна служба је интегрисана. Угашене су полицијске испоставе за управне послове које су у Грачаници издавали PR таблице, личне карте, возачке дозволе… Свуда је падала Росу. Само што ви то не знате јер се нисте интересовали.
А ако се вратимо још уназад, у Приштини је негде до 2001/2 функционисало Покрајинско извршно веће, али после Бакија Анђелковића ако се не варам нико није именован. У центру Приштине је до априла 2001 функционисала полицијска управа српске полиције, када је у априлу 2001 у терористичком нападу у Приштини убијен пуковник полиције Аца Петровић. Наредни није именован.
Тако да је историја повлачења са Косова дуга и спроводиле су је све власти а једини циљ је просто неспремност остатка Србије да се активно супротстави и наруши своје стање мира. Е сад више нема шта на Косову да се да, да се западна аждаја нахрани па ћемо видети како ће се даље ићи. Тако да АВ-а у остатку Србије нема ко шта да криви, све што је потписао потписао је да сачува остатак Србије од претњи „косовизавије“ остатка државе.
Слично је и Слоба урадио, када је пре потписивања кумановског споразума након претњи Ахтисаријакада када је рекао „Да се за државу све може жртвовати осим самог народа“ наравно то није важило и за нас на Косову. Војска отишла, народ остао, дивље хорде су упале измасакрирале одмах 1000 цивила још толико киднаповали и черечиле по жутим кућама. С тим што Слоба има ту кваку, да је он Косово јесте изгубио али га је претходно вратио јер је 1989 Косово било више република и имало јачи капацитет у сваком смислу него било кад од 2008г. Што се 40 претходних година уништавао Слоба је поништио, али на крају није успео, па је због Косова и сам изгубио главу у Хагу.
Дакле нама је таква судбина и околности су нас предоредиле да будемо жртвени јарци.
Још једна ствар, нисам никакав адвокат АВ-а, нити покушавам да га браним. Али дража ми је истина.
ДОС је срозао Србију да она без војске и привреде више није била никаква претња. Па су 2008 арнаути прогласили независност, запне земље су их признале. Западне земље а Косову, на терену контролишу ситуацију и они су решили да Косову дигну капацитет и да га третирају као независну државу. И у том смислу поход на наше институције је кренуо.
Наше институције на северу јесу биле јаке али није то како се представља, судови су радили оставине, и неке управне спорове и ако се не варам. Обезбеђивање реализовања свих извршних решења спроводи полиција. А косовска полиција то није радила за наше институције.
Дакле, интенција је била да дају наше институције на које свакако креће јак напад да би добили некакав средњи ново власти кроз ту заједницу ЗСО. А то првенствено због општина јижно од Ибра јер џабе ако имаш и полицију МУП-а Србије на северу Косова ако јужно од Ибра немаш никакве механизме утицаја. На крају би овде у Скупштини Србије донели неку декларацију где ми сматрамо тај средњи ЗСО ниво власти за покрајински орган и да кроз суфинансирање то буде копча.
Наравно западњаци су нас изиграли а са почетком рата у Украјини, схватили су да је и оно мало међународног права суспендовамо и да више немају никакву обавезу према нама. Тај њихов поход неби могла да спречи никаква цивилна заштита, нити наши полицајци у цивилу, налупао би нас НАТО за час. Можда једино Србија да је озбиљно ставила војску у приправност – али Србија „није рада кавзи“…
Тако да пре него међусобно повадимо очи, треба да знамо да је главни и прави непријатељ баш онај споља. Све наше муке од њих потечу. Зато мени Србин који воли и уздиже запад, није ми ништа ближи од Арнаута.
Дно:
Данас још само ретардима није јасно да је AV пар екселанс слугерања Запада, кога су они и довели ту где је јер је алав на паре и као и сваки продукт касног титоизма не верује ни у шта осим у паролу снађи се. А притом је и од најгоре пијачно-криминалне сорте у каквој се препознаје одрон овог друштва, који га зато и подржава. То што се заогрнуо одурном карикатуром „патриотизма“ (пише се родољубља), онаквом какву ју је Ж.Митровић унаказио и поциганио, више никога не заварава, осим можда најглупље. Ваистину Запад нема бољег слугу на овим просторима од малог Вучића и његове крканско-криминалне полуписмене башибозук-багре.