Рио Тинто и професори који су им радили студију траже повлачење научног рада против пројекта Јадар

Повлачење рада траже главни научник Рио Тинта др Најџел Стјуард и српски научници др Александар Јововић, др Александар Цвјетић и др Никола Лилић

Фото: Снимак екрана

Троје научника из Србије, који су учествовали у изради прелиминарних студија о процени утицаја на животну средину пројекта Јадар и главни научник Рио Тинта др Најџел Стјуард затражили су од међународног стручног часописа „Nature – Scientific Reports“ повлачење чланка Драгане Ђорђевић и сарадника о Пројекту Јадар. Како су навели из Рио Тинта, повлачење чланка се тражи због „чињеничних нетачности, недоследног примењивања научне методологије и бројних других мањкавости“.

Осим др Стјуарда, захтев за повлачење чланка потписали су редовни професор Машинског факултета др Александар Јововић, руководилац израде студија о процени утицаја постројења за прераду руде и депоније индустријског отпада на животну средину, и редовни професори Рударско-геолошког факултета др Александар Цвјетић, члан тима за израду студије о процени утицаја подземног рудника на животну средину и др Никола Лилић, руководилац израде студије о процени утицаја подземног рудника на животну средину.

Професори Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић и Никола Лилић: Нема значајне опасности од рудника литијума

Они од часописа „Nature – Scientific Reports“ траже исправку или повлачење рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ аутора Драгане Ђорђевић и сарадника због, како се наводи, „великог броја недостатака, недоследно примењене научне методологије и манипулација чињеницама и референцама на основу којих аутори извлаче погрешне и научно неутемељене закључке“.

Рио Тинто је навео да аутори рада на овај начин научну и општу јавност доводе у заблуду о потенцијалним утицајима Пројекта „Јадар“ на животну средину.

Као значајан недостатак рада др Ђорђевић, они наводе „манипулисање референцама“ и нетачне чињенице.

„У раду се погрешно наводи да површина коју би пројекат заузео износи између 2.031 и 2.431 хектара. Међутим, јавно доступни подаци показују да централно подручје пројекта с рудником и постројењем за прераду обухвата свега 220 хектара, а са депонијом индустријског отпада у долини Штавице укупно 388 хектара“, пише у саопштењу Рио Тинта.

Закључак рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ (Извор)

Додаје се да је у раду нетачно наводи да ће се индустријски течни отпад складиштити у близини река Коренита и Јадар, које су склоне плављењу.

„Јавно су доступни подаци, које Ђорђевић и сарадници нису узели у обзир, да се предложена локација отпада недвосмислено налази изван плавних подручја, као и да је предвиђен чврсти, а не течни отпад“, истиче се у саопштењу.

Рио Тинто наводи да су, према мерењима српских геолога из деведесетих година, повишени нивои бора, литијума и арсена у долини Јадра природни феномени и да аутори чланка не наводе полазне податке о затеченом стању земљишта и воде пре почетка геолошких истраживања.

Опрема: Стање ствари

(N1, 21. 8. 2024)

Прочитајте још (цео рад на енглеском)



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , , , , , ,

11 replies

  1. Покушајем цензуре су само дали на важности и снази чланку. Једва чекам да исти аутори објаве, све са рецензијама свој чланак тј. студију у истом часопису.

    30
  2. Не може се повући, наука је рекла своје. То се не ради тако, „господо“. Цар је го, дух је изашао из боце и сви знамо како стоје ствари. 2 и 2 су увек четири и никад три или пет, без обзира шта партија каже.

    Што се тиче потплаћених бедника са Рударско-геолошког и остале екипе (чија имена треба добро запамтити), треба погледати неке новчане токове између Рио Тинта, Рио Сава експлорејшна, извесних министарстава државе Републике Србије и Рударско-геолошког факултета. Просто је запањујуће шта се све може наћи кад се зна шта треба да се тражи.

    34
    1
  3. ИГНОРИСАТИ.
    Школски пример безобразлука и прикривања отвореног лобирања.
    Јавите се кад Аустрија као најбогатије налазиште литијума у Европи почне да копа. НЕЋЕТЕ КОПАТИ, поручио вам је између осталих и Нови Сад.

    38
  4. Рад им јако смета. Понудиће велики новац и видећемо колико је часопис независтан. У сваком случају, ово је врх безобразлука и дрскости.

    30
  5. У науци је неопходно да постоји аргументована критика и у формалном смислу научници – плаћеници Рио Тинта (скраћено тим Рио Тинта) имају право на такву реакцију. Али тај њихов потез је пре свега очајнички а понајмање научнички, јер иза научних резултата тима професорке Драгане Ђорђевић – који се састоји од врхунских и етаблираних светских научника и експерата, стоје вишегодишња експериментална мерења и анализе.

    Није ми јасно како тим Рио Тинта мисли да обори тај темељни научни рад само после пар(!) недеља од његовог појављивања а да притом уопште није проверио обиље експерименталних резултата које је добио тим професорке Ђорђевић? Свакоме научнику је јасно да је то под нормалним околностима немогућа мисија.

    Ако се уредништво познатог научног часописа Nature – Scientific Reports (у коме је ојављен рад тима проф. Ђорђевић) буде чврсто држало научних принципа оно ће паушалне (одокативне) примедбе тима Рио Тинта – које немају научну и експерименталну подлогу, једноставно одбацити као неадекватне и ненаучне.

    Трачак наде ипак постоји за научнике-плаћенике Рио Тинта је тај, да ова компанија употреби своје опробано “оружје” – давање вишемилионских “донација” часопису Nature – Scientific Reports. Напомињем, да у том смислу човечанство има горко искуство са “пандемијом” Covid19, када је фармако-гигант Pfizer поткупио власти и медицинску струку у многим земљама, да би им продао експерименталне и штетне вакцине и које изазивају велику смртност код људи.

    Много важније од горње анализе је чињеница да се народ у Србији (пре свега млађи људи) потпуно освестио и да уопште не верује колонијалним силама и њиховим “добрим” намерама према Србији. Народ неће да му живот и судбину кроје домаћи велеиздајници и колонијални намесници – чија би се деца возила у аутима са литијумским батеријама а у које ће бити уграђени животи српске деце.

    Свака тврдоглавост Риа Тинта и Вучићеве власти у настојању, да преваре народ и да копају смртоносну руду донеће у Србији велике немире са фаталним последицама за многе – пре свега за колонизаторе. Али, у једно сам убеђен, да народ у Србији неће дозволити копање литијума и других опасних руда и да ће срчано бранити свој опстанак.

    Др. Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    32
    0
  6. Можда и јесу послали али то нико није приметио
    На сајту Sci Rep не постоји никакав одговор нити коментар на наведени чланак:
    https://www.nature.com/articles/s41598-024-68072-9
    Два и по клика мишом и мало знања енглеског
    Oво је очигледно спин да се покаже научници траже. Могу и ја да тражим да избаце рад неког нобеловца али да ли ће то урадити.
    Зато:
    Нећеш копати!
    Рио Тинто марш из Србије!
    Не дамо Хомоље!
    Не дамо Јадар и Рађевину!
    Не дамо Косово и Метохију!
    НЕ ДАМО СРБИЈУ

    29
  7. Не треба се упуштати у анализе некаквих доказивања о „лековитости“ рударења. Треба инсистирати на томе да је ово српска земља и да у њој не може бити ничега што Срби неће. Неће бити рудника литијума, неће бити педер балова, неће бити робовања странцима, неће бити издаје, крађе, лагања и манипулација. Једном речју, неће бити Вучића.
    Евидентно је да Вучић мора да спроведе шта му је наложено. Не постоји могућност да он буде на власти, а да рудника не буде. Значи, наша борба за спречавање оснивања рудника, за онај народ и земљу на Косову, за наше ослобођење од јарма, за породицу, мора започети уклањањем Вучића са власти. Он се сам никад, ни под којим условима, неће склонити. Сваку побуну и протест треба дефинисати као одбрану државе и државног уређења. Увек треба истицати да је власт та од које треба бранити државу. Сваки пут треба позивати судство, полицију и војску да реагују и подвлачити да су они тренутно саучесници у разбијању државе.
    И не треба да заваравамо себе оним: ако се овако настави… Нема шта да се настави. У самртном смо ропцу. Последњи покушај ослобођења мора нам успети, јер ако не успе, нема шта више да се деси. То је сад, настало је то време. Нестанак нам је тако близу, а немамо где да побегнемо. Можемо само преко Вучића. Јасно је шта нас чека, јасно је и њему.
    Али морамо имати на уму да све што радимо, радимо из љубави према својој деци и прецима, а не из мржње према Вућићу. Он није достојан ни презира.

    29
    2
  8. Када се зна ко је поднео захтев часопису, нема ни потребе да се улази у анализу научног рада наше професорке.

    Пропагирање ископавања литијума од стране владајућег снс режима је довољно да закључимо да је то ИЗУЗЕТНО ШТЕТНО јер наставља њихов низ у акцији уништења Србије и пратварање исте у јаловиште.
    Сетите се само, како су пропагирали вакцинацију.
    Па како су пропагирали и уништили низ река зарад мини ХЕ.
    Да не набрајам даље…

    Надам се да ће неко из научног света једног дана сабрати колико је плодне земље уништено постављањем разноразних страних фабрика и магацина по њивама и изградњом „коридора“ без којих смо могли да живимо а добили смо загађење и смањили плодну површину. Да ли би ико нормалан то урадио?

    Не треба им дозволити више да уништавају ни педаљ земље ни кап воде у нашој Србији!!!

    26
  9. Јер, једна наша шљива је вреднија од сваке њихове фабрике и пута а камоли рудника!

    24
  10. @Сад је то
    „Сваки пут треба позивати судство, полицију и војску да реагују и
    подвлачити да су они тренутно саучесници у разбијању државе.“
    Не заборавимо СПЦ, посебно врхушку (част изузецима!) на челу са
    Патријархом Порфиријем (Првославом Перићем), братом од тетке
    Александру Вућићу (“брату по бабине линије“), главним ослонцем
    режимским пошастима над Србијом и њеним грађанима.
    На жалост, ћутањем врхушке СПЦ истовремно са разбијањем
    државе, барабар се, барабски, разбија и СПЦ.

    11
  11. Једна група „научних“ радника показала је овиме како и шта подразумевају под научним радом. Једноставно – појави се нешто што ми не одговара (иритира ме из било ког разлога, дакле још једном: ИЗ БИЛО КОГ РАЗЛОГА) и то ми даје право да тражим да се то (чланак, студија, књига, нема везе шта) ИЗБРИШЕ из реалности. За млађе нараштаје то може бити поучно, да виде како је некадашња власт ретуширала фотографије да би избрисала постојање неких некад савезника а потом непријатеља режима.
    Канселовање јесте захватило добар део интелектуалне атмосфере и на Западу. Ипак, да ли је продрло баш толико далеко, показаће редакција овог часописа. И за њихово добро, а наравно и за наше, било би више него пожељно да се тако нешто не деси.
    А што се тиче поменутих „научника“ из Србије – само презир. И можда једног дана (ускоро?) лустрација.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading