Наш највећи проблем је како Србе да променимо, како да мењамо сопствену свест, како да имамо другачији приступ животним проблемима, говорио тадашњи први потпредседник Владе Србије писцу Басари
Први пут објављено 9. 1. 2014.
Зашто су Србији потребни обреновићевска политика и протестантски морал, одрицање од лажног морала, славље победа, а не пораза, поштовање других, обнова и уздизање културе…
Одговоре на ова питања у ексклузивном разговору за Нови магазин пружају познати књижевник Светислав Басара и најмоћнији политичар Србије, вицепремијер Александар Вучић.
Највећи проблем није хоћемо ли имати пара или не, хоћемо ли моћи да се изборимо са корупцијом и криминалом, ма колико то било тешко – хоћемо. Наш највећи проблем је како Србе да променимо, како да мењамо сопствену свест, како да имамо другачији приступ животним проблемима, каже први потпредседник Владе Вучић књижевнику Басари у интервјуу за Нови магазин, који ће приказати и ТВ Нова.
“Мислим да би било добро да српски народ, ма где да живи, разуме да само снажна српска држава може да штити и заступа његове интересе. А, да ли је то увек било у прошлости? Могао бих са вама да се сложим да није, а надам се да у будућности хоће”, каже Вучић одговарајући на Басарино “шкакљиво питање да легитимни интереси српског народа нису увек интереси српске државе”?
“Наша је грешка што нисмо разумели шта се догодило падом Берлинског зида, завршетком хладног рата, али ми Срби смо по томе специфични. И данас смо једини народ који слави искључиво своје поразе; ми наше победе не славимо, ми више немамо Колубарску битку ни у позориштима. Питајте људе на улици, не знају ни које се године одиграла; ми не славимо ни Други светски рат као нашу победу. Ми славимо наше поразе, стварне и измишљене”, сматра први потпредседник Владе Србије и објашњава да ће управо промена свести Срба бити највећи проблем на путу напретка Србије.
Саговорници су сагласни и да приступање Србије Европској унији не значи губитак идентитета, али немају исти став и о утицају неформалних група појединаца, а пре свега СПЦ, на државне одлуке.
Први потпредседник Владе је изразио наду да ће поворка поноса бити одржана ове године уз уверење да је пред нама време стишавања тензија.
Александар Вучић и Светислав Басара (Фото: Зоран Раш/Нови магазин)
У овом ексклузивном интервјуу Вучић објашњава који су то “оркани здесна и слева” који дувају против њега и додаје да сем њих и у његовом окружењу “постоје људи који се тобоже слажу са мном и који данас говоре да су велики пријатељи, у ствари би такође желели да све буде другачије или да се све врати у старе оквире”.
Први потпредседник Владе Србије таблоидима је замерио текстове попут оног о Радуловићевом детету и о неким Ђиласовим приватним стварима, које “стварно не можете да поднесете”, али и казао да не утиче на то што ће медији објављивати, па и на најаве хапшења. У овом ексклузивном интервјуу Вучић најављује инвеститора “Београда на води”.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Da Srbi promene svest ? Pa ako Srbi promene svest onda više neće biti Srbi ! Vučiću je lako da menja svest on je to pokazao od nacionaliste postao je EUnionista i gej simpatizer. Obratite pažnju od svih stvari koji po njemu treba da menjamo da prihvatimo to je njegova odluka da se ove godine održi parada pedera. Mislite li da Vučić misli svopjom glavom ? Ne. On ne misli svojom glavom već je njegov mozak namontiran tipski organ za puko sporovođenje naredbi. Pogledajte dijaloge funkcionera EU međusobom i sa jadnicima poput Srbije koji mole da ih prime u krdo: Vi morate da se menjate, mi moramo da se menjamo, oni moraju da se promene. U šta, da postanemo mentoli ? Alo ljudi, probudite se kako to do juče nam ništa nije falilo, naprotiv svi su hvalili našu različitost i individualnost u mišljenju i životu, a sada ? Dakle Vučić je promenjen a sada treba da menja nas. Neće moći druže gospodine Vućić, pa makar ti bio i predsedavajući NATo-a. I gde nađe tu pijanduru da te intervjuiše pored toliko uglednih novinara. On odlično sve razume jer je njegovo mentalno stanje odavno promenjeno zahvaljujući destilaciji voćki. Srbi ne dajte da vas menjaju !
„Промена свести Срба“ стратешки је циљ, одавно, сила које су се још осамдесетих година прошлог века поново окомиле на нас, у време кад су одлучиле да им Југославија, коју су нам створили да не бисмо имали српску државу, више није потребна.
Тако да су обе ове особе добиле задатке из истог извора.
Ako ostavimo po strani da promena svesti podrazumeva posedovanje iste, sto sa ovom dvojicom nije slucaj, a za sta bi oni menjali svest, mogu da mislim, ovde se radi o jos jednoj varijaciji na temu kultura i politicko-ekonomski sistem.
Od Cirjakovica smo naucili da mi preuzimamo politicke modele koji ne odgovaraju nasoj kulturi, ali ne i zasto nasa kultura nije proizvela politicki model koji joj odgovara, odnosno zasto se kao takav predstavlja deformisani preuzeti model! Od Dugina smo naucili da nas politicki model (cetvrta teorija) ne postoji, vec ga treba traziti u proslosti medju vec-bilim ! Ovo su proroci koji proslost nude kao svoju vidovitost buducnosti!
Rasizam je imao barem tri faze: 1) prirodna superiornost (cesto se kao primer ovoga navodi „Tarzan“. Beli lord, dakle gospodar po poreklu u drustvu, u prirodnom okruzenju se pokazuje kao prirodni gospodar (dzungle). Dakle, spajaju se poreklo i priroda, drustveno i prirodno gospodarenje. Ali, u „Tarzanu“ se ova veza prirode i drustvenog gospodarenja razmatra dublje, preko ideje povratka. Naime, ako se dzungla moze posmatrati kao rekonstruktivni povratak u prirodno stanje (treba reci da za Hobsa prirodno stanje nije bilo tek hipoteticko stanje u pramaglinama proslosti, vec realno stanje u novootkrivenim kontinentima. Ako znamo da lord Grejstok zavrsava u dzungli posle brodoloma, moze se naslutiti kakvu ulogu more ima u ovim spekulacijama), povratak lorda Grejstoka u Englesku ne daje rekonstrukciju izlaska iz prirodnog stanja – pokazuje se da povratak u ovom smislu (povratka iz (konstruisanog) povratka) nema. Cak i ako lordovsko sadrzi u sebi prirodnu superiornost, prirodna superiornost se ne moze tek tako (re)konstruisati u drustvenu. Jedan povratak negira drugi!), 2) kulturna superiornost. Uvek implicira i prirodnu (zato kod Cirjakovica kultura deluje kao neka priroda koja se ne moze prevazici, koja deformise sve poretke, a sama ne stvara nikakav sebi svojstven – bukvalno priroda, a ne kultura), 3) vrednosni. Vrednosti (ljudska prava, lgbt prava…) se prikazuju kao nesto objektivno, sto mogu, zapravo treba, da dele svi, ali dele samo neki i to ne zato sto imaju neku prirodnu ili kulturnu superiornost, vec zato sto su slobodni da ih izaberu. Time se pokusava sa desupstancijalizacijom ( nema prirodnih ili kulturnoh svojstava koja nekome omogucavaju da dosegne ove vrednosti, a drugog cirjakovicevski sprecavaju), ali se pri tome supstancijalizuje „sloboda“ kao izvor slobodnog izbora vrednosti, dok ostale nesloboda, dakle politicki poredak, sprecava da slobodno biraju, inace bi izabrali iste vrednosti. Jasno je da se iza ovoga krije superiornost „slobodnog“ politickog poretka (zapravo ekonomskog – slobodnog trzista).
Dakle, videli smo verzije nepodudaranja politike i kulture. Ova nepodudarnost je posledica lazne superiornosti kulture koja je superiorna ili u odnosu na druge kulture, cime se opravdava spoljasnje nasilje prema drugima, ili je superiorna u odnosu na neki politicki model koji deformise, jer on, toboze, ne odgovara datoj kulturi, cime se opravdava unutrasnje nasilje vlastodrzaca.
Da se politika i kultura ne podudaraju bukvalno prostorno, videli smo i u slucaju Svesrpskog vasara (tastine) i ideje o ujedinjenju! Medjutim, ovde se ne radi se o ujedinjenju, vec objedinjenju, spoljasnjem ujedinjenju, a ne unutrasnjem, jer je srpstvo samo prividna supstanca ujedinjenja koja je u proslosti vec bila lako menjanja jugoslovenstvom, slovenstvom, pravoslavljem, Sovjetskom (balkanskom) Republikom… I u slucaju EU integracija i u slucaju svesrpskog ujedinjenja, pozicija sa koje se posmatraju je idiotska, dakle apoliticka, izvan politickog, spoljasnje-objediniteljska zato i dominiraju rasprave o kulturi i promeni svesti, dok politicki zivot ne postoji, jer nema politike, nema razlike politickih programa (a bez toga, kada su svi isti, politicke razlike zamenjuje (licni) sukob, borbu za ostvarivanje sopstvenih ideja, borba za vlast). Otuda imamo i ovo kretanje objedinjavanja koje je suprotnog pravca od kretanja politickih interesa Srbije. Dok se prvom kretanju podmece supstancijalno srpstvo Srba, Srba iz Bosne i Crnogoraca, drugo se bavi samo drzavnim interesom! Interes drzave Srbije je kretanje u suprotnom smeru, prema morima. Srbija mora od Bugarske da napravi put i prugu prema Crnom moru i Rusiji, makar zrtvovala Makedoniju (mi imamo sve manje mogucnosti da fakticki drzimo teritorije, zato je politika (strategija) imperativ), jer razvoj tehnologije se skuplja u sve manji broj zemalja i ima sve odlucniji smisao (nekada se gerila u Vijetnamu ili Avganistanu mogla boriti protiv vojske i vazduhoplovstva SAD i SSSR, ali u buducnosti, rojevi nanodronova, satelitsko izvidjane koje moze da locira bilo sta i bilo koga, da izvrsi navodjenje…), tako da se mogucnost odbrane i razvoja postavlja u vezanost za neku supersilu – titoisticka neutralnost vise nije moguca! Drugi imperativ je vlastito more, ne nestabilnost politickog crnogorstvaa i kulturnog srpstva Crnogoraca, vec srpsko more na albanskoj obali. To je politicka strategija, bez ikakvih kulturolosko-etnicko-istorijskih premisa, vec interes zivota drzave koji nije moguc u okruzenosti neprijateljima, odvojenosti od jedinog saveznika (u politickom, energetskom i tehnoloskom smislu) i stalnom udaljavanju od mora! Kao sto SAD i VB vladaju morima i drzavama sa kojima nemaju nikakve prostorne veze, a pogotovo ne „kulturne“, ali imaju (geo)politicke interese, tako i mi moramo da se okrenemo interesima, drzavnoj politici, a ne podmetnutim pricama o kulturi!
Počelo sa Vukovom reformom, nastavljeno tajnom konvencijom u 19., Karađođevići se odrekli Kraljevine Srbije u 20. veku i sluđivali Srbe da budu jugosloveni, o ustašo-komunjarama da ne pričam, hrvati i ostale poturice postali narodi, hrvatska redakcija latiničnog pisma postade srpska, a vojnički poraz u opštini Srebrenica najveći genocid
sputnikportal.rs/20240704/nato-akcija-u-susedstvu-srbije-cetiri-drzave-uspostavljaju-koridor-vojne-mobilnosti–1174440172.html
@Марика
Па и Вама су променили свест и то пре Вучића, јер србски језик пишете хрватском латиницом гајевицом, званом још и Павелићева латиница јер је њоме била забрањена србска ћирилица 1941. чим је он повео Хрватску у обрачун са ненаоружаним Србима,
Шта год да се под променом свести подразумевало, до сада је она Вукова „промјена која је тако ударила у народ да је заборавио све што је пре (Косова) било“, „ударила“ бар четири пута:
Први пут са турским освајањем, што симболише Косовска битка, други пут са Великом сеобом и уласком у свет католичке и шире, западне, цивилизације, трећи пут са прелазом у либерални свет приближно од краја XIX или почетка ХХ века, па потом у ултралиберални, по свом начину спровођења комунистички, од 1944. године.
Ипак, највећи удар, четврти по реду, српска свест је доживела од стране титоизма, као најподмуклијег амалгама претходних облика духовног ропства – нажалост и сада владајуће идеологије и „духовне“ матрице којом се над Србима влада..
Духовне матрице под наводницима јер је његова, титоизма, најпогубнија последица управо је потпуно обездуховљење. (Отуда и посебна пажња коју пропаганда и пракса режима посвећује сасецању корена српске духовности оличеном у Српској православној цркви.)
Како ово либерално-комунистичко ропство још увек траје, велико је питање је шта је од српске свести, оне виталне, способне да буде основа за хармоничан раст и развој нације, остало.
…
Његошевски је, што ће рећи српски, надати се да ће „удар наћи искру у камену“…
После 10 година од изјаве „ Промена свести Срба биће најтежи посао“, по ком закону таква намера било ког политичара у Србији није осуђена и кажњена?
Могуће је, да због неуспеха у промени свести већине Срба једино преостаје њихово уништавање, реализацијом пројекта рудника литијума у Јадру.
Како другачије објаснити упорност да се не одустане од тог посла.
На сајту ЈКП „ Погребне услуге“ Београд је објављено да је то Предузеће прославило на Видовдан своју славу са сечењем славског колача у цркви Светог Николе на Новом гробљу.
Збунило ме што погребно предузеће има Видовдан за славу, а српски народ на Косову и Метохији је на голготским мукама.
Са надом, да молитвама Светог Николе, грешна и покајана Србија преживи помор који планирају злочинци !
Промена свести!
Александсар Вучић треба да “убеди“ грађане Србије да је литијум “лековит“,
а крављи пр*еж “смртоносан“ за климатске промене, сагласно “Зеленој агенди“.
“Здрав човек има милион жеља, а Александар Вучић само две –
КОПАЊЕ ЛИТИЈУМА и ВАНРЕДНО ОБРАЋАЊЕ НАЦИЈИ.“