Извештај Холандског института за ратну документацију о одговорности холандског батаљона Унпрофора за улазак српских снага у Сребреницу прожет је референцама на припаднике енглеских специјалних јединица

Фото: Getty©Damir Sagolj/Getty Images

Гласање о резолуцији о Сребреници у Уједињеним нацијама пружило је прилику за поновни осврт на трагичне догађаје из јула 1995, али и за проверу (не)истинитости наратива успостављеног у годинама које су уследиле.

Тако је било прилике да се скрене пажња на истраживање америчког обавештајца Џона Р. Шиндлера, професора за питања националне безбедности на Америчком војном колеџу за морнарицу, који тврди да је значајан део муслиманских жртава погинуо у борбама, како међусобним, тако и са Војском Републике Српске (ВРС).

Кит Кларенберг: Енглеска умешана у операцију „Гладио“

Такође је до јавности дошла информација да је квалификација о „геноциду“ за злочине у Сребреници заснована на оспореној пресуди коју је писала судија Патриша Волд, сарадница Џорџа Сороша која је на служби у Хагу провела таман онолико времена колико је било потребно да се донесе пресуда генералу Радиславу Крстићу. Такође, она је била лојалан војник неколико америчких администрација почевши од Џимија Картера, кандидат Била Клинтона за судију Врховног суда САД, а Барак Обама јој је доделио једну од највећих америчких почасти – Председничку медаљу за слободу.

Оно што, међутим, остаје мистерија, јесу задаци и активности британских оперативаца из Специјалне ваздушне службе (САС) који су, иако је широј јавности то готово непознато, били присутни у Сребреници пре и за време трагедије. А о њима се, исцрпно, премда неодређено, пише у извештају који је Холандски институт за ратну документацију (НИОД) саставио о одговорности Холандског батаљона Унпрофора за улазак српских снага у Сребреницу, за чију су безбедност управо ови војници били задужени.

Да Лондон зна нешто што (скоро) нико други не зна о догађајима у Сребреници указују и поједини документи британског Министарства одбране са којих је скинута ознака тајности, а на које је пажњу скренуо новинар Кит Кларенберг за портал „Грејзон“. У документу који је објавио овај портал наводи се да је „одређеним британским држављанима“ дозвољено да буду саслушани у оквиру истраге Уједињених нација о Сребреници, али се, такође, напомиње да је позадина догађаја у Сребреници „обавештајне природе“.

Документ британског Министарства одбране о Сребреници (Извор: Грејзон)

Након што је холандски НИОД затражио увид у британске обавештајне податке, који су предвидели напад на Сребреницу пре него што се он десио, британска влада је одлучила да не дели своје податке са другима, укључујући и НАТО савезнике. Документи МО такође тврде да истрага УН представља „подједнак ризик“ као истрага НИОД-а, док се испитаници саветују да, уколико буду упитани о постојању британских обавештајних података о Сребреници, просто кажу да нису овлашћени да о томе говоре.

Страх „да би Британци могли изазвати Трећи светски рат“

У извештају НИОД-а објављеном 2002. године се на више места помиње „британска јединица која тајно дејствује“ у Сребреници.

Три Британца у штабу Холандског батаљона представљали су се као „посматрачи заједничке комисије“ (ЈЦО), али се у извештају НИОД-а наводи да су то „заправо биле јединице Специјалне ваздушне службе (САС) и Специјалне поморске службе (СБС)“ које су спроводиле „извиђачке мисије“ и „специјалне задатке“ по наређењу генерала Мајкла Роуза, тадашњег команданта британских снага у оквиру мировне мисије УН у БиХ.

Холандски извјештај о Сребреници: Британска влада није дозволила да саслушамо британске специјалце који су били на терену

Однос британских оперативаца са Холандским батаљоном „није био добар“, цитира НИОД једног холандског војника и додаје да је постојао утисак „као да се особље батаљона плашило Британаца и да би могли да изазову трећи светски рат“.

Холандски батаљон очигледно није знао много о активностима Британаца, чије су операције у Сребреници биле толико тајне да чак ни холандски Центар за управљање кризним ситуацијама одбране, који је надгледао операције у БиХ, „није знао за њихово присуство у енклави“.

Шта су британски специјалци радили у Сребреници?

У извештају се наводи да су британски оперативци у енклави деловали од 1994. године. Прву двојицу од тројице Британаца је генерал Роуз послао у Сребреницу да одмене своје колеге 18. марта 1995, док им се 17. маја придружио „трећи британски војник“.

Оперативци САС-а су такође дејствовали у деловима Сребренице које су надгледале скандинавске мировне снаге, а које нису биле овлашћене да издају наређења својим британским колегама, нити су знале о њиховим активностима.

Норвешки пуковник који је командовао батаљоном је рекао да су се Британци слободно кретали широм источне Босне, а да су „повремено упадали у окршаје“.

Извод са 203. стране књиге Наоружани чувани мира у Босни (Armed Peacekeepers in Bosnia, Канзас, 2012) где се говори о Заједничкој посматрачкој комисији (Joint Commission Observers, JCO): „Међу најмање видљивим, али кључним мисијама у Босни била је мисија тимова Заједничкe посматрачке комисије (JCO), коју је покренуо генерал Мајкл Роуз 1994. Првобитно састављена од британских специјалаца, екипа се постепено американизовала убацивањем америчког војног особља… Америчка мисија покренута је 1997, растеретивши Британце, који су изградили мрежу неколико година прије тога.“

У једном делу извештаја се наводи да је један од сасоваца „течно говорио српско-хрватски“.

Извештај НИОД-а је шкрт у описима конкретних делатности британских оперативаца, али се наводи пример да je постојала „специјална операција САС-а која је укључивала кола хитне помоћи, а која су превозила опрему за комуникацију уместо носила.“

„Ова ‘амбулантна возила’ су Босни донирале (британске здравствене власти) из хуманитарних разлога, али су се она често изненада појавила на неочекиваним местима“, наводи се у извештају. Кларенберг напомиње да коришћење амбулантних возила у војне сврхе према Женевској конвенцији представља ратни злочин.

Лажно позивање ваздушних удара и мистериозни каљави војник

У извештају НИОД се наводи да су се двојица британских оперативаца појавила у локалном штабу војних посматрача УН рано ујутру 11. јула 1995, када је Сребреницу заузела Војска Републике Српске. Они су се представили као „тим за контакт с авионима“ који је требало да идентификује мете за НАТО ваздушне ударе који би требало да спрече ВРС у заузимању те области.

Даље се наводи да их је посредник за везу са муслиманском армијом одвео до тачке са јасним погледом на Сребреницу, одакле би имали „изузетан контакт с авионима“. Посредник је рекао за НИОД да су Британци „непрекидно били у контакту с неким“.

Додао је да је „видео очигледно олакшање на лицима Британаца“ након око пола сата, али му је разлог за њихово олакшање није био јасан. Британци су затим тврдили да не могу да позову ваздушне ударе зато што су се батерије у телефонима истрошиле.

Када је ВРС почела паљбу на њихову позицију, Британци су се склонили у оближње ровове. Посредник наводи да су изгледали „безбедно и опуштено“, и да су се „претварали да остваре радио контакт, али су остали на месту и није изгледало као да планирају даљу акцију“.

Извод из Извештаја о Сребреници, страна 2111, где се говори о тајном дјеловању британских специјалаца у Сребреници непосредно уочи и око догађаја из јула 1995.

Током и након заузимања Сребренице од стране ВРС, британски оперативци су редовно одсуствовали из штаба Холандског батаљона, али нису извештавали о својим активностима. Британци су 11. или 12. јула „уништили своју опрему за комуникацију“, што је наводно учињено као „мера опреза“, а услед чега је дошло до „прекида комуникације“ са холандским официрима.

Поврх тога, у извештају НИОД се наводи да су „убрзо након пада“ Сребренице, тадашњи преводилац Емир Суљагић (актуелни директор Меморијалног центра Сребреница — Поточари и бивши заменик министра одбране БиХ) и представник Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице „видео једног од британских војника… како се враћа једне ноћи потпуно укаљан блатом,“, и да су га „касније видели како пере своје ствари“.

Остаје непознато шта је овај британски специјалац радио на подручју на коме су наводно „вршене ликвидације муслиманских заробљеника“. Није искључено да је био ангажован у прикупљању обавештајних података, но, у том случају остају питања зашто јавност није моментално алармирана о „погубљењима заробљеника“, али и зашто британска влада већ три деценије не скида ознаку тајности са материјала о деловању својих специјалних снага на подручју Сребренице.

У холандском извештају се, иначе, наводи и да је британске специјалце након почетка напада ВРС предводио тадашњи мајор Џонатан Дејвид „Џако“ Пејџ, који ће касније бити осумњичен за прикривање наводних ратних злочина САС-а у Авганистану.

Павић: Шта Енглези крију?

Откривање обавештајних података које Лондон чува и од својих НАТО савезника је од изузетне важности, пошто „Британци и Американци желе да убеде цео свет, укључујући и нашу јавност, да се све о Сребреници зна и да је то затворена прича“, каже за РТ Балкан политички аналитичар и народни посланик Александар Павић, и додаје да се и даље не зна много тога.

„Ни дан-данас се не зна који је тачан број стрељаних, нити ко је издао наредбу, а тако се не зна која је тачно била улога британских специјалаца на територији Сребренице и БиХ уопште, што је јако битно. Зашто је њима забрањено да о томе говоре јавно, зашто ни један од њих није сведочио у хашким процесима везаним за Сребреницу?“, каже наш саговорник.

Александар Павић (Извор: Снимак екрана/НСПМ)

Како додаје, очигледно је да Британци „имају нешто да крију“.

„Мени је савршено јасно о чему се ради; Британцима је од највеће важности да Срби буду проглашени за геноцидне, да буду оптужени за геноцид у Сребреници који се није десио, зато што то чува лажни наратив и о почетку рата у БиХ и о његовом исходу“, наводи Павић.

Скривање догађаја и промовисање актуелног наратива представљају „њихов начин да задрже контролу над овим простором, уведу сталну тачку раздора између Срба и муслимана“, напомиње наш саговорник.

„Из много разлога је за њих јако важно да се заташка која је била права улога САС-а и СБС-а, а сигуран сам да су они учествовали у режији лажног холивудског спектакла који се зове геноцид у Сребреници“, закључује Павић.

Владимир Николић

Опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 17. 6. 2024)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Павић, Владимир Николић, Енглези, Сребреница, Холандија