Светозар Поштић: О вери Натанаила, потоњег апостола Вартоломеја

О чистоти Натанаиловог срца сведоче Исусове речи: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.“ Новом ученику било је довољно да чује да га је Исус „видео“ под смоквом, па да поверује да је он Христос

Натанаило/апостол Вартоломеј (Извор: Снимак екрана)

Протекле недеље, у Чисту недељу или Недељу Православља, када је прослављена победа над иконоборством на последњем Васељенском сабору у 9. веку, на Литургији се читао одломак из прве главе Светог Јеванђеља од Јована. Тај одломак гласи овако:

43. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.
50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.

Овај догађај описује први сусрет будућег апостола са Спаситељем. Њему је друг Филип рекао да су нашли Месију, али када је додао да је из Назарета, Натанаило је изразио сумњу.

Филип позива Натанаила, фреска у Високим Дечанима (Извор: БЛАГО фонд)

Назарет је у то доба у Палестини важио као насеље луда и будала. Божијом промишљу, Христос је у њему одрастао вероватно да би већ у почетку његово касније срамоћење и понижење било на тај начин најављено. Пророчанство је говорило да ће Помазаник бити рођен у Витлејему код Јерусалима, па ће се његово галилејско порекло показати као камен спотицања за књижевнике и фарисеје. Међутим, Христос је стварно рођен у Витлејему, само се Богородичин муж Јосиф, по наредби Светог Духа, по повратку из египатског бекства населио у галилејском градићу Назарету.

О чистоти Натанаиловог срца сведоче Исусове речи: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.“ Новом Христовом ученику било је довољно да чује да га је Исус „видео“ под смоквом, па да поверује да је он Христос.

Какав сусрет! Исус, који провиди у срца свих људи, примећује код човека одсуство сваког лукавства, а Натанаило, чувши да га је Исус већ очима Духа видео, одмах разумева ко пред њим стоји. И то му није открио ни ум ни разум, већ Бог који открива Истину онима чистог срца. „Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима“, говори Христос Светом Петру, када Га овај први пут исповеда (Мат. 16:17).

Творац је већ био изабрао Натанаила за апостола, као што је пре тога изабрао Филипа. Исус је знао да ће он постати један од изабраних, а њихов сусрет и први разговор само је потврдио вољу Божију. Чисти је пришао и срцем припао Безгрешному.

Исус се задивио брзини којом је Натанаило поверовао да је Он Син Божији, и рече му да ће видети много више од малог доказа његове прозорљивости. На крају крајева, Он га је могао из далека видети под смоквом без Натанаиловог знања, или му је Филип то могао рећи.

Велика је разлика између овог признавања божанске природе Христа и оног другог, апостола Томе, који је поверовао тек кад је видео васкрслог Христа са његовим ранама (уп. Јов. 26–29). „Блажени који не видјеше а вјероваше“, говори тада Исус, и тим речима даје наду на спасење нама грешнима последњих времена, који се нисмо удостојили да видимо таква чуда, али смо ипак поверовали.

Светитељи Јован Златоусти, Кирил Александријски, Епифаније Кипарски и неки други учитељи Цркве сматрају Натанаила истим лицем с апостолом Вартолемејем. Рођен је у Кани Галилејској, као и апостол Симон Зилот, на чијој свадби Христос чини своје прво чудо.

Извор: pravoslavlje.net

После силаска Светог Духа на Педесетницу, апостол Вартоломеј је са Филипом жребом извукао Сирију и Малу Азију као место проповедања благе вести. Тамо су доживели многа страдања, били каменовани и затворени у тамницу.

После једног исцељења и масовног крштења, заједно су разапети на крст, Филип наопачке, као и Свети Петар. Када се земља убрзо затресла и прогутала подстрекаче и много народа, људи су почели да скидају апостоле са крста, али је Филип већ био испустио Дух.

Натанаило/Вартоломеј је после тога кренуо у Индију, где је са хебрејског превео Јеванђеље од Матеја на локални језик и обратио многе пагане. После тога је отишао у Велику Јерменију, између извора Еуфрата и Тигра, где је после многих чудеса крстио цара и царицу.

Ускоро је страдао од пагана, који су му одрали кожу, а затим одсекли главу. Његове свете мошти пренесене су у Италију у 9. веку. Преподобни Јосиф Песмописац, византијски светитељ, донео је део његових моштију у близину Константинопоља, где је сазидао у његово име Цркву, и где му се апостол јавио и пренео Божији благослов за писање црквених песама и химни.

Апостол Вартоломеј се прославља 22. априла, 11. јуна, 30. јуна са свим осталим апостолима, и 25. августа (Преношење његових моштију).

Апостоле Вартоломеју, моли Бога за нас!

Прочитајте још

АРХЕТИПОЛОГИЈА РУСКЕ КУЛТУРЕ



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading