Свети владика Николај је спевао песму „Буди храбар и слободан“, засновану на особеностима нашег народа, чији стихови гласе: „Буди храбар и слободан, Бог ти збори Србине, ја ћу за те војевати само држ’ се истине“
Фото: Предраг Крџић
Бог нас воли потпуном и савршеном љубављу. Својим Промислом, који све премудро обухвата, стара се о свему на најбољи могући начин. Тако и душу човека узима у тренутку, који је најбољи за његово спасење.
Свети владика Николај пише о дубоком народном веровању у Божији Промисао: „Најдубље веровање српскога народа јесте веровање у судбу. Не у судбу слепу него у судбу промисаону, планску и праведну… Каже српска пословица: Нема смрти без суђена дана. То чини Србе храбрим и неустрашивим.“
Подсећа нас да је истина са слободом нераскидиво везана, да ко чува истину над злом сваким царује. Спевао је песму „Буди храбар и слободан“, засновану на особеностима нашег народа, чији стихови гласе: „Буди храбар и слободан, Бог ти збори Србине, ја ћу за те војевати само држ’ се истине.“
Свети Климент Александријски запажа да онај ко је веран Богу исповеда истину да се све у свету усмерава ка добру и несмућеног срца храбро подноси све што му се деси у животу. Божијом се вољом, а не људским разумом, који често греши, све усмерава ка најбољем завршетку. У псалмима Светог цара Давида видимо колико он све превазилази у врлини уздања у Бога, како често понавља од искреног срца: Господ је просвећење моје и Спаситељ мој, кога да се бојим? (Пс 26,1)
У добру се не понеси, у злу се не покуди, гласи народна пословица. Човек који се узда у Бога, чврсто уверен у Божији Промисао, ограђен је у срцу непомућеним спокојством. Храбро се супротставља свим искушењима и жели само то, што је Богу угодно да учини с њим. Дивна је храброст таквог срца и бесцена је тишина која долази од такве душе.
Господ је заштитник живота мога, кога ћу се плашити? (Псалам 26)
Свети Јован Тобољски примећује колико будно бди Божије провиђење над нама на животном путу:
„Заиста у вече наше смрти сазнаћемо дивно Божије провиђење о нама; јер Господ управља човекове кораке – грешни човек како ће спознати пут свој? (Прич. Сол. 20, 24). Бог нас често, мудро промишљајући о нама, води по тешким, једва проходним животним путевима, али Он добро зна, којим путем да нас уведе у небеске рајске вртове. Због чега узносити жалосне вапаје против најмудријег и веома поузданог путовође у нашем животу? Зашто да говоримо, ако идемо путем који нам је Бог одредио – куда нас Ти водиш? Чини се, да смо давно сишли са правог пута?
Не тугуј, пријатељу мој! Бог нам тајанствено говори: само веруј Мени. Провешћу те успешно, и нећеш нимало зажалити, када завршиш путовање. Тако Божије провиђење прати свакога од нас на животном путу од дана рођења до дана преласка у вечни живот, само уколико останемо верни Божијем путеводитељству, на које нам је наш Спаситељ указао у Његовом Светом Јеванђељу. Нама је довољно да је то једини безбедан пут, и шта онда, када се он покаже тешким и са многим непријатностима?“
Извори:
- Свети Николај Охридски и Жички: „Српски народ као Теодул“, „Буди храбар и слободан“
- Свети Јован Тобољски: „Илиотропион“
Categories: Гостинска соба
Нијесам ли ти заповједио: БУДИ СЛОБОДАН И ХРАБАР? не бој се и не плаши се; ЈЕР ЈЕ С ТОБОМ ГОСПОД БОГ ТВОЈ куда год идеш. (Исус Навин 1:9)
Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме. СВЕ СВОЈЕ БРИГЕ БАЦИТЕ НА Нј, јер се Он брине за вас. (1 Петрова 5:6,7)
Ово пише чистокрвни Србин: Шта има Истинско (не псеудо) Хришћанство-запечаћено крвљу пречистог Јагњета Божијег и Утешитељем-Духом Светим, с „национализмом“ па и с „патриотизмом“? У какву су замку упали безбожни Јевреји? Шта каже Реч Божија и књига Истинитога?
А Петар отворивши уста рече: заиста видим да БОГ НЕ ГЛЕДА КО ЈЕ КО;
Него У СВАКОМ НАРОДУ КОЈИ СЕ БОЈИ ЊЕГА И ТВОРИ ПРАВДУ МИО ЈЕ ЊЕМУ. (Дјела апостолска 10:34,35)
А СЛАВА и ЧАСТ и МИР СВАКОМЕ КОЈИ ЧИНИ ДОБРО, а најприје Јеврејину и Грку;
Јер Бог не гледа ко је ко. (Римљанима 2:10,11)
Јер оно НИЈЕ ЈЕВРЕЈИН КОЈИ ЈЕ СПОЉА ЈЕВРЕЈИН, нити је оно обрезање који је споља на тијелу; НЕГО ЈЕ ОНО ЈЕВРЕЈИН КОЈИ ЈЕ ИЗНУТРА, и ОБРЕЗАЊЕ СРЦА ДУХОМ а не словима, ТО ЈЕ ОБРЕЗАЊЕ; КОМЕ ЈЕ ХВАЛА НЕ ОД ЉУДИ НЕГО ОД БОГА. (Римљанима 2:28,29)
Чуј, кћери, погледај и обрати к Мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега. И Цару ће омиљети љепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. (Псалам 45:10,11)
Потом видјех, и гле, НАРОД многи, којега не може нико избројити, ОД СВАКОГА језика и кољена и НАРОДА и племена, СТАЈАШЕ ПРЕД ПРИЈЕСТОЛОМ и ПРЕД ЈАГЊЕТОМ, ОБУЧЕН У ХАЉИНЕ БИЈЕЛЕ, и палме у рукама њиховима. (Откривење 7:9)
Колико је или колико ће побожних Срба бити Израиљ Божији чија су имена записана на Небесима, који се Богу моле ДУХОМ и ИСТИНОМ (Јован 4:23), који се не родише од тела и крви, него од Бога (Јован 1:13)? Бог зна… Нек буде, по милости Божијој што више. ГОСПОД ЈЕ У РОДУ ПРАВЕДНОМ (Псалам 14:5), а ТО ЈЕ РОД ДУХОВНИ. Обратите се браћо и сестре Срби скрушена срца к Богу Живоме, тражите те Га и бићете Живи (Амос 5:4). Слава Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. Амин