Упркос изјавама у којима се противи појавама менталне слабости из срца Империје, нови аргентински председник ће се показати као доследан пион америчких империјалних интереса

Извор: Арктос

(Арктос, 20. 11. 2023)

Хавиjер Милеј или Империја узвраћа ударац

Аргентински гласачи одлучили су да ће педесеттрогодишњи Хавијер Милеј бити њихов следећи председник. Он ће бити први неожењени председник од 1916. када је (на првим слободним изборима – прим. СтСт) изабран Иполито Иригојен. Као Иригојен – чији је надимак био el peludo (длакави) – и Милеј има надимак у вези с косом: la peluca (перика, због разбарушене косе). Као и Иригојен у своје време, Милеј има политичку агенду која се чини као анатема империји којој Аргентина припада. Пре једног века то је била енглеска Империја, а данас је то америчка.

Помало подсећајући на хероја аргентинске независности Мануела Белграна, и са залисцима попут претходног председника Карлоса Менема, Милеја углавном описују као „десничара” и „популисту”, изрази који су данас само бесмислени епитети. У данашњој политици „левица” и „десница” су давно изгубиле значење које су некада имале. Многе од идеја које данас заступају „десничарски” политичари биле би окарактерисане као „левичарске” само неколико генерација уназад, и обрнуто. Што се тиче термина „популистички”, то је само придев који се додаје свакоме ко се не уклапа у оквире политичке коректности. Медијски стручњаци и разни експерти стављали су Милеја у исти кош са Трампом и Болсонаром, омиљеним анти-херојима западног политичког естаблишмента.

Извор: Политика

Загрижени неолиберал какав јесте, поборник Аустријске школе, Милеј је најавио гашење Аргентинске централне банке и укидање државних издатака за јавни превоз и друге услуге. Планира да претвори Аргентину у потпуно доларизовану привреду (као што су Еквадор и Ел Салвадор већ двадесет година), без назнака монетарне или економске аутономије. Ово је један од главних аргумената због којих су се Аргентинци определили да гласају за Милеја.

Врло мало земаља у свету је било тако дугорочно и доследно изложено високој инфлацији као Аргентина. Прорачуни показују да је од 1944. до 2023. просечна инфлација била 190 одсто, док је највећа стопа инфлације забележена у марту 1990: вртоглавих 20.000 одсто. Данас је инфлација преко 140 одсто. За оне који поседују доларе и евре и имају могућност да их размене на црном тржишту, тешко да постоји јефтиније место за живот од аргентинске престонице Буенос Ајреса: могуће је обилато ручати за само осам евра по особи. Страни инвеститори и шпекуланти су као на излету, могу да купе шта год хоће по смешним ценама. Могу да бирају између некретнина, уметничких дела, индустријске опреме – и то све за багателу.

Мирослав Здравковић: Аргентина је земља Марадоне и Месија, Сабата и добрих људи

Свака деценија након четрдесетих обележена је периодима нагле инфлације, током којих су странци – уз помоћ домаћих компрадорских елита – убирали плодове настале током кратких периода економског напретка који су претходили инфлацији. Ни данас неће бити другачије.

На власти, Милеј ће наставити са чврстом причом о економији али ће спречити улазак земље у БРИКС који је најавила претходна администрација. Очигледно је да ово иде у корист америчкој агенди поделе и контроле јужноамеричких земаља. Милеј такође планира да прекине све већу сарадњу са Бразилом, која се развијала неко време. Упркос изјавама у којима се противи „воук” (woke) култури и другим појавама менталне слабости из срца Империје, Милеј ће се показати као доследан пион америчких империјалних интереса.

Ханс Фогел: СЗО, Блекрок, Шваб и Сорос не поштују „једнакост полова“

У вези са свим овим треба указати и на то да је Буенос Ајрес данас једна од омиљених дестинација америчких туриста. Американци су избегавали Буенос Ајрес зато што је био превише егзотичан и затворен за строго једнојезичне туристе. Сада, када све више младих Аргентинаца прича енглески и уз помоћ апликација за превод, Американци су успели да самостално пронађу свој пут у урбаном конгломерату какав је Буенос Ајрес. Инфлација је помогла да се отклоне све друге препреке и данас амерички туристи хрле у Буенос Ајрес. Нажалост, ако се узме у обзир да масовни туризам убија своје дестинације, Буенос Ајрес ће ускоро постати као Венеција, Амстердам или Праг: место које свако са иоле префињеног укуса треба да избегава.

Суштински, бивајући оно што Аргентинци називају cipayo (сепој, верни слуга страних интереса), Милеј ће највероватније претворити Аргентину у још једну америчку колонију. Ако не, онда ће уклонити све преостале препреке које стоје на путу томе.

Скорије него што многи мисле, Аргентина ће постати реплика Доминиканске Републике или Гватемале.

Ханс Фогел (Извор: Арктос)

Ханс Фогел провео је своју младост у Индонезији и Холандији, студирао је на Универзитету Лејден и стекао докторат из историје на Универзитету у Флориди. Предавао је војну историју и историју Латинске Америке на Лејден универзитету а касније светску историју на два универзитета у Буенос Ајресу. Аутор је више чланака, књига и монографија о историји Аргентине, војној историји и историји Европе. Био саветник у више владиних агенција. Бавио се новинарством за руске и холандске медије. Од 2002. живи у Аргентини, Белгији, Италији.

С енглеског посрбио и белешку о аутору приредио: Јован Т.

Categories: Посрбљено

Tags: Јован Т., Аргентина, БРИКС, САД, Хавиjер Милеј, Ханс Фогел