Хришћанство ставља човека, створеног од Бога, у средиште света. У хришћанству постоји култура савести. Онај кога покушавају да претворе у објекат експлоатације не треба да има културу савести
Андреј Фурсов (Извор: Метаметрика/Снимак екрана)
Извор: Метаметрика, https://vk.com/video-192834398_456239133 од 34:34-40:25
Водитељ: Ако не грешим, не користи само ислам ове или оне инструменте терористичког карактера да би, у почетку, заплашио, а затим проширио публику. Ако пођемо од овога, шта ви мислите, каква је улога и перспектива религија у другој половини ХХI века?
Андреј Фурсов: Прво, ја сам атеист. Друго, нисам стручњак за религије. Мене религије занимају искључиво као социјалне појаве. Пошто је главни објекат мојих истраживања отворена и скривена борба за власт, информацију и ресурсе, религију посматрам са те тачке, као инструмент.
Оно што сада можемо видети јесте, безусловно, криза аврамских религија. И ислама, и хришћанства, и јудаизма. Но, пре свега, уочава са криза хришћанства. При томе, светска ултраглобалистичка врхушка потпуно свесно демонтира хришћанство. У неким случајевима помоћу ислама, у другим помоћу атеизма, у трећим – сатанизма. Али зашто?
Ствар је у томе што хришћанство ставља човека, створеног од Бога, у средиште света. Осим тога, у хришћанству постоји – култура савести. На пример, у античком свету није било културе савести, постојала је култура стида. Конфучијанство је култура стида. Зато је најстрашније за Кинеза и Јапанца – изгубити образ. Шта значи изгубити образ? Не испунити своју социјалну улогу.
Хришћанство је изграђено на личном односу са Апсолутом. Зато се ја могу стидети и пред самим собом – то и јесте савест.
То биће, кога покушавају да претворе у објекат експлоатације, отуђења, депривације у посткапиталистичком свету, не треба да има у себи културу савести. Једном је Хитлер рекао: „Ослобађам вас од савести.“
Узгред, изненађујућа ствар – данашњи ултраглобалисти су директни наследници, са једне стране нацизма, а са друге троцкизма. То јест, ово што се дешава је покушај да се створи, оно што Хитлеру није пошло за руком – виша раса, Али на класној основи и на глобалном нивоу, као код Троцког. Зато нацисти, троцкисти и ултраглобалисти више од свих мрзе Стаљина. Стаљин је поразио и нацисте, и троцкисте, и неколико пута уништио планове глобалиста.
Андреј Фурсов: Перестројка прекинула хиљадугодишњи модел руског развоја
Оно што се сада догађа са хришћанством – када у Западној Европи, у школама не дозвољавају да се носе крстићи јер то вређа муслимане, или да су божићне јелке непотребне јер су хришћански симболи – и јесте дехристијанизација.
Већ средином XIX века појавили су се радови са критиком католичких свештеника, са критиком папе. Оптужили су га да се постепено претвара у врховног жреца источног култа Нимрода. И све се то догађа пре постулата о непогрешивости папе, јер са хришћанске тачке гледишта непогрешив може бити само Бог.
Јован Павле Други са афричким вуду „свештеником“, у Асизију 1986. (Извор)
Римске папе, посебно последњих педесетак година, не остављају утисак заштитника хришћанства. На пример, Јован Павле II уврстио је нигеријски култ ифа, који је пандан хаићанском и јужноамеричком вудуу – у католичку религију. Ифа је упрошћена верзија вуду култа. Традиција ифа/вуду је добила статус конфесије и практично је изједначена са православљем и протестантизмом, јер, наводно, постоји космогонијска веза са хришћанством.
Шта нам ово говори? Говори нам да је за римског папу најважнија – власт. Каква ће то власт бити? Да ли ће он бити врховни жрец новог култа или нечег другог? И садашњем папи ово јако одговара. Он је језуит. Језуити веома лако одбацују маске и стављају друге. Зато у овом односу Ватикан не изгледа као неко ко штити хришћанство.
С једне стране имамо кризу религије, а са друге видимо успон магије. То је оно са чим су се борили језуити у 17. веку, и због чега су ти исти језуити подржавали људе као што је Декарт, рационално сазнање. Подржавали су науку у борби против магије. Онда се наука окренула против религије; и у овом троуглу стално се мењају савезници: религија, магија, наука.
Сада се троугао окреће тако да магија поново излази у први план и њу врло активно подржавају ултраглобалисти. Појава гуруа и свакаквих других ствари – сведочи о томе.
Андреј Фурсов: Ко су непријатељи човечанства и како они против њега ратују
Иако сам атеиста, желим да кажем да је хришћанство – рационална религија. И да претпоставља личну одговорност. А све те окултне помодне ствари, прво – нерационалне су, а друго, не претпостављају личну одговорност. То јест, они се растварају у тамо неком духу или Сатани, није важно, суштина је да се рашчовечују.
С руског посрбио: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Сродство по избору, 3. 11. 2023)
Categories: Преносимо
Фурсов, кад умночувствено разлучи па залучи да Православље није религија но Пунота Смисла, да Православље није рационални религијски дуализам но ЈЕСТЕ Литургизам – истоветност човековог осећања битија са самим битијем, у добар час престаће са атеизмом, доспеће у религиозност побожну, а у позни, најбољи час биће Православан, на славу хвалу благодарност Тројичном Господу… А мој коментар, који сада јесте социолошки феномен, постаће, у поменути час, молитва за Фурсова… Фурсов – Дугин – Антовић, @стање ствари је уистину благородни кутак у којем се чува Смисао…
Интересантан троугао, где би, мислим на темену „религија“ требало да стоји „мистерија“.
Заиста је „магија“ агресевна. За пример да поменем магијске приказе на два заиста значајна догађаја.
Затварање олимпијских игара у Лондону 2012. када нам је режисер приказао предиктивно болничке кревете, зомбиране медицинске сестре, вештице, вакцинисану децу са несразмерно великим главама и пуно разне магијске симболике које никакве везе са спортом немају. Дакле све на манифестацији која велича глобализам и прометејску бакљу.
А неколико година касније на отварању најдужег европског тунела Готард, где се скупила одабрана европска свита, видели смо бизаран „перформанс“ са зомбираним и голим радницима (нећете имати ништа а бићете срећни), рогатог паганског бога природе Пана, крилатог анђела у бесполном дечијем телу огромне главе, блуда и разврата на претек …
Наука је агресивна такође. Заправо технологија и дигитализација која се намеће и малтретира духовно и чисто. Научни радови се купују и фалсификују и објављују у „престижним“ часописима. Још увек не знамо шта је између нас и Месеца, скаларно поље и вакуум или етар? Да ли је време константно и линеарно и да ли се као простор може закривити, јер су нам још увек остале теорије релативитета, Великог праска, еволуције, све теорије, као и могућност да се истовремено налазимо на два места по квантној механици. Уствари свуда се експероментише, као да смо сви у великој лабораторији за генетски инжењеринг и хемију. Експерименти су увек неуспешни, али се не губи полет, већ се ствар залеће.
А духовна мистерија, као и увек није агресивна, она се осећа и није за сваког.
Када се један декларисани атеиста труди да брани Хришћанство, колико би тек требало да се у одбрани Православља потруде свештенослужитељи Цркве Христове.
Догодине у Александрији.