Цео словенски свет је на нишану англосаксонских ловокрадица, изјавио руски режисер

Емир Кустурица и Никита Михалков у Дрвенграду 2015. (Извор: mecavnik.info)
На нишану англосаксонских ловокрадица нашао се читав словенски свет и читав православни свет, тврди за Вечерње новости дoбитник Оскара, два Златна лава у Венецији, Гран прија канског фестивала, редитељ и глумац Никита Михалков, који и данас дели судбину своје земље, јер и сам је под санкцијама Запада.
„Они не могу и не желе да нас поднесу. И све то објашњавају разноразним рационалним тумачењима, политичким интересима, жељом да помогну неком за наш рачун и тако даље. Али заправо су то вишевековни покушаји да истребе, у суштини, православни свет, у суштини, руски свет, зато што им не дамо мира. Својим постојањем, својим погледом на свет, својим принципима сметамо им у остварењу свог највећег сна – подјармљивања и глобализације света, стварања златне милијарде и претварања осталог човечанства у особље, колико год да их је потребно за опслуживање те златне милијарде“, навео је познати стваралац.
Михалков додаје да није тачно „да смо се сада нашли на мети ловокрадица“, већ да „смо то увек били“.
„Сматрам да је управо почетак Специјалне војне операције постао катализатор у процесу схватања ко је ко у овој причи. Да бисмо разумели који су наши, а који су туђи. Да бисмо разумели колико снага постоје и унутар, и ван наше земље, који су спремни на све да би нас истребили и лишили права на живот по законима, по којима морамо да живимо, желимо да живимо, и по којима нам је Спаситељ завештао да живимо“, указао је Михалков.
Никита Михалков: Неприказивање моје емисије о Гејтсовој намери да чипује људе представља цензуру
Огроман број људи на свету, према његовом мишљењу, „без обзира на континент, вероисповест, националност, облик очију, боју коже“, данас у нади и страху прати како ће се завршити „ова битка“.
„Јер, ако не будемо издржали – нико неће издржати, и свет ће дуги период прекривати фатална помрачина издаје Христових заповести“, истакао је саговорник Вечерњих новости.
Запад се, према његовим речима, понаша не само глупо, већ и врло наивно.
Ако његов глас толико узрујава моћнике, потреса их и плаши и тера да доносе одлуке о увођењу санкција, Михалков закључује да је Запад рањив.
„Значи да је свака истина за Запад погубна, значи да је Западу потребно да све време буде на опрезу, и све време да тражи и зачепљује уста онима који могу имало да сруше те митове и лажи које Запад шири да би словенски свет приказао као непријатеља“, прокоментарисао је Михалков санкције које су му уведене, додајући да су он и Емир Кустурица у „истом рову“.
Чињеницу да се упркос свим признањима нашао на црној листи, овај почасни грађанин Београда види „као веома здрав подстицај“.
„Бити почасни грађанин Београда није само част, већ је врло везано за мој лични однос према овом напаћеном граду, који су растргли, бомбардовали и спалили у мирно време натовски злочинци, који су себи то дозволили без икаквих разлога, осим личних интереса Англосаксонаца, да растргну словенски народ, и да, у принципу, донесу тако страшну несрећу целом Балканском полуострву. Зато је бити почасни грађанин овог напаћеног града за мене заиста велика част“, истакао је Михалков.
На питање због чега словенски човек данас живи и чему се нада, редитељ наводи да бити очајан и утучен за православног човека значи чинити смртни грех.
„У сваком случају, убеђен сам да вера увек треба да сачува човека од очаја и утучености. Веома ми се допада фраза, не сећам се чија је, чини ми се неког од пољских писаца. Каже да је слобода потпуно поверење у Бога. Није чак вера, него поверење у Бога. То је оно што се зове ‘Оче, у руке Твоје предајем дух свој’. У том смислу опстанак и снага православног духа су, по мом мишљењу, изнад свих рационалних размишљања које нам може понудити западни свет“, истакао је Михалков.
Никита Михалков: „Руски код“ – живот упоређуј са онима који живе горе од тебе
Награђивани уметник тврди да је оно друштво чије се благостање дефинише количином и квалитетом задовољства осуђено на уништење.
„Не кажем да се треба свега одрећи, живети у шуми, ићи у опанцима и јести само сув хлеб. Потпуно је природно да сваки човек жели да живи у благостању, има удобан живот, да се добро облачи и тако даље, али свеједно постоје ствари које морају бити фундаменталне. У принципу, сва питања човечанства се могу пронаћи чак само код Пушкина. Зато што је он за својих 37 година проживео толики број живота и толико је питања које је поставио. Бар једно од питања је: ‘Дар непроцењив, дар случајан, живот, зашто ли си ми дат?’ Ето, у једној реченици је сабрана апсолутно цела филозофија руског и православног света“, закључио је Михалков.
Он је поручио и да у Србију жели да дође са представом Дванаест, у којој и лично игра.
„То је веома озбиљна представа, која поставља врло важна, озбиљна питања и из неког разлога ми се чини, можда грешим, али желим да верујем у то да ће ова представа бити потребна српским гледаоцима исто као што је и нашој публици у мојој огромној земљи“, нагласио је саговорник Вечерњих новости.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/РТ Балкан, 17. 10. 2023)
Categories: Преносимо
Sjajno zapazanje: ideja makar na nivou nesvesnog, da su pravoslavni Sloveni nekakvi arhineprijatelji zapadnog coveka, predstavlja zamenu teza i ukazuje na gubljenje kritickog misljenja u savremenom evropskom drustvu. To je, opet posledica (kako nagovestava Mihalkov) robovanja komforu i beskrajno poverenje u drzavu, koja ga omogucava pojedincu. Upravo se „taj tepih izvlaci ispod nogu“ beslovesnih buducih zrtava, koje se bave Rusima umesto „zlatnom milijardom“.
„Слобода је потпуно поверење у Бога. Није чак вера, него поверење у Бога. То је оно што се зове ‘Оче, у руке Твоје предајем дух свој.’“
Ово је заиста важно и веома снажна „фраза“, како каже Никита. Блиска је учењу апостола Павла, иако је он користио израз „вера у Христа“
По мом, заиста скромном мишљењу, једина слобода која нам је дата је наш избор не коме „предајемо дух свој“, већ од кога дух примамо. Ово је свакодневни избор (битка, труд), сваки дан, као „мали“ живот.
Пут до слободе води прво преко разборитости и духовног осећања, а потом преко „потпуног поверења у Бога“, значи кроз сазревање у кроткости, а никако кроз емоције (реакције злодуха на животне ситуације, буку света). Јер у поднебесју (свету) нема слободе, односно имамо илузију слободе, имамо илузију да смо будни, јер смо емотивни.
Само пробуђен може бити слободан.
„Својим постојањем, својим погледом на свет, својим принципима сметамо им у остварењу свог највећег сна – подјармљивања и глобализације света, стварања златне милијарде….“
Сметамо им јер их непрестано подсећамо на то коју су страну изабрали, ком су се господару приклонили и да су свом Спаситељу окренули леђа. А Богу и мамону се не може истовремено служити. Сметамо им, јер их сваког тренутка самим својим постојањем позивамо на покајање, а они остају деца страсти и деца таме.
Из истих разлога сметамо и њиховим сатрапима, Шиптарима на Косову и Метохији, њиховим сатрапима Хрватима (који се, уништавањем Срба још од НДХ, труде у ствари да униште свој ДНК и тако се реше јединог сведока свог настанка пре примања папске вере и одласка на ону другу страну, противну Христу).
Једина истинска слобода је обожење и охристовљење. А то је немогуће без потпуног сјејдињења са Богом, кроз Исуса Христа, у Духу Светом и Духом Светим. Када, како апостол Павле каже: „Постанемо синови светлости…“, нестворене Светлости и санаследници Царства Божјег.
Не може се негирати да је ‘слобода потпуно поверење у Бога’, али се може на различите начине интерпретирати. Ипак нешто остаје недоречено. Да ли је ‘англосаксонским ловокрадицама’ највећи сан – подјармљивање и глобализација света?
Неко Никитиног калибра би морао да објасни порекло тих снова ако условно прихватимо термин ‘англосаксонски’ и надам се да ће он у свом преосталом стваралаштву покушати да да тај одговор.
Видели смо да и Путин види оно појавно, оно што је видљиво голим оком, али каже да не зна због чега се то дешава. Да ли је у тим случајевима слобода потпуно поверење у Бога (или Христа) и да ли ће се остваривање горе поменутих снова само од себе (тј. божјом вољом), или окретањем другог образа, предупредити? Већ би сам покушај да се временски и географски лоцира почетак тог ‘сањања’ (да не говоримо о узроцима) био врло дискутабилан.
Слично је и код нас када се говори о ‘косовском завету’ али се не објашњава нити његово порекло нити знамо икакве временске одреднице. А требало би да је јасно да је ‘оно’ што је њему претходило трајало можда и више хиљада година. Да ли би хипотетички било могуће да (бели) Американци после 400 година имају било какав завет у данашњој Америци? Или чак, на пример Мађари, 1130 година после доласка у Панонију?
Значи, потребно је знати знање јер царство сиромашних знањем није царство небеско. На основу тог знања (чије границе се морају стално ширити) слободном вољом (која је дата од Бога) треба деловати и махати својим ручицама. Тек тада се може имати потпуно поверење у Бога и осећати се слободним.
Никита Михалков :
“На нишану англосаксонских ловокрадица нашао се читав словенски свет и читав православни свет”
Ових дана, њихов нишан се убрзано креће ка муслиманском свету