Тим људима није учињено ништа лоше зато што је јача, квалитетнија и способнија раса заузела њихово место, подсећа Небојша Катић на речи Черчила о Палестинцима
Илустрација: Музеј пријатеља Циона
Равнодушност према вишедеценијском страдању Палестинаца, које се на Западу манифестује у свакој прилици и сваким поводом, најбоље се може објаснити Черчиловим исказом пред Пиловом комисијом (о палестинском питању) која је формирана 1936, а свој извештај дала 1937.
Черчилова изјава пред Пиловом комисијом 1936. (Извор: Британски парламент)
Черчил каже да Арапи имају онолико права на Палестину колико права на своју простирку има пас који је на њој дуго лежао. Тим људима, каже Черчил, није учињено ништа лоше зато што је јача, квалитетнија и способнија раса дошла и заузела њихово место.
Не верујем да би неко данас јавно поновио Черчилове речи, али нисам тако сигуран да западном политиком не управља иста мисао, када год је реч о „инфериорним“ народима.
Мадлен Олбрајт: Смрт пола милиона ирачке дјеце усљед санкција била је вриједна циља (1996)
Небојша Катић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Блог Небојше Катића, 13. 10. 2023)
Categories: Преносимо
Taj prevrtljivi engleski mason je svojim postupcima puno zla naneo srpskom narodu da ga komotno možemo zvati – zlotvor.
“Тим људима, каже Черчил, није учињено ништа лоше зато што је јача, квалитетнија и способнија раса дошла и заузела њихово место. И додаје : Сматрам да ништа лоше није учињено америчким Индијанцима или црнцима у Аустралији”.
Черчилу уопште не смета што су они протерани са својих огњишта и затворени у резервате.
Некима данас уопште не смета што су два милиона људи затворени у Гази.
Ако ово није фашизам, онда не знам ште јест.
Па наравно, Деда Ђоле, да Черчилу то уопште не смета – он је сада на дну ада, а тамо нема места емпатији.
Иначе, овај превод је неадекватан, колико ја видим. Адски мудрац је говорио о јаслама, алузија на изреку „пас у јаслама“ (који нити сено једе, нити воловима допушта да једу).
Па је у том смислу и логично да пас буде затворен у бокс, као данас. А легитимно да буде еутаназиран, ако побесни.
На страну расизам, али ако су у енглеско-чрчиловском светоназору Палестинци пси, онда то овде подразумева да су Јевреји волови; или магарци, или овце, или чак свиње (јер постоје јасле и за њих), алузија није сасвим јасна – али у сваком случају животиње, само другог реда. Мало необично за једног шабес гоја да се тако изражава о господарима, али вероватно је у питању фројдовска омашка.
Како год – ми који смо људи (иако смо луди, Срби), и људољубиви, као и Бог наш (https://stanjestvari.com/2023/10/13/colic-palestinci-licni-opit/#comment-192557), потпуно разумемо чак и оне којима је адски пас у души, па све око себе виде по својој слици и прилици, као животиње – или као месо, или као конкуренцију у чопору.
Евс, већ сам рекао о Черчилу да по дефиницији није био ‘гој’ већ син жене чији је отац био директор једне од Ротшилдових компанија у Њујорку. Помeнуто срастање енглеске аристократије и јеврејских финансијских кругова је духовито овековечено карактурама у енглеским новинама из тог периода које су касније наравно нестале.
Што се тиче Катићевог енглеског превода речи ‘мангер’ (сродне са нама познатом талијанском речи ‘манђаре’) мислим да је он адекватан иако је твој превод речнички тачан. Ипак, тај пример (пас у јаслама) више није актуелан и прилично је архаичан и непознат.
С друге стране та реч се користи у описима рођења Исуса Христа који је као беба био положен у јасле у штали где се родио. Јасле у овом смислу нису поменуте као место одакле стока једе сено већ као простирка (постеља) за новорођену бебу па зато мислим да је Катићев превод адекватан и блискији модерном разумевању и одговарајућој поенти.
Узгред – у коментарима у контексту не случајног смањивања броја жртава Јасеновца и анализе ситуације у Русији је поменут прећутани највећи геноцид у историји. Дан Тана је изнео добре податке о броју становника Русије у последњих педесетак година (Путин је ипак преокренуо тренд опадања) али изгледа да не зна цифре од 1917-1941.
Већ сам рекао који је био број тих жртава и то ПРЕ милионског страдања у 2. св. рату. Мало ко зна да је пројекција броја становника Русије пре 1. св. рата била да би Русија данас имала 600 милиона становника да њен демографски тренд није тако поремећен највећим геноцидом (рећи само ‘од стране бољшевика’ не значи ништа) и губицима у 2. св. рату.
У последње време смо доста читали о расизму! Наравно, не случајно, пошто је баш, како се оно каже, дигао главу у свим облицима! Познато је да су колонизатори, међу којима Енглези имају високо место, поступали према људима као животињама, у сваком погледу, и чак их излагали у зоолошким вртовима, а ово је јасан исказ о томе. Какво су право имали они над половином света, само путем чизме и силе; заборављали су стару изреку да ђаво дође по своје, кад-тад.
Они се више баш ничега не стиде! Аустралијанци на референдуму одбили да “Абориџине” унесу у устав! Већ сама чињеница да тај народ називају од почетка, па ево до сада “урођеницима” је срамна. Тај народ, или народи имају ваљда своје име! Па то је њихова земља! И шта сад то значи, нема их у уставу? Је ли неко у свету дигао галаму до неба због тога? Може бити, само нисмо приметили. А то што оног младића на Косову приводе због мајице која им се не свиђа, ником ништа. То је оно што се у средњем веку, па и касније називало vogelfrei – не као што би се на први поглед закључило – “слободан као птица”, него “ван закона”,
И то је тај запад који целом човечанству придикује и соли му памет, учи га шта су људска права! Шта то значи да их нема у уставу? Има ли их у законима? Ово је као неки монструозни кошмарни филм о нечему што се дешава у неко друго време, на некој чудовишној планети, а не на Земљи, где, као што сваки дан слушамо. људска права имају највишу и неприкосновену вредност!
Нас овде на Балкану и Палестинце не веже ништа, нити имамо неке посебне сличности. Напротив има пуно културолошких, етнолошких, обичајних, верских, историјских разлика. Ипак постоји једна заједничка црта. Припадамо клубу, како аутор каже “инфериорних” народа из угла Божијег народа и подједнако из угла британске аристократије.
Зато не чуде ове Черчилове отрежњујуће речи које би могле да се односе и на многе друге, а не само на Палестинце.
Черчилов портрет из наслова асоцира на све агресивнији наратив да нас је превише на земљи (климатске промене као изговор, златна милијарда) са наративом британских еугеничара о потреби да “јача, квалитетнија и способнија раса” треба да влада. Једна од показних вежби и порука је преточена у Теорији еволуције, британског еугеничара Дарвина, који је управо описао између редова да овде влада Закон јачег и способнијег међу животињама, међу народима и међу људима (у класном смислу).
Ajn Rend (Алиса Зиновьевна Розенбаум), Јеврејка рођена у СССР-у је у култном роману Побуњени Атлас (Atlas Shrugged, дуго најпродаванија књига у САД после Библије) описала то исто (посебно у класном смислу), кроз њену филозофију објективизма.
На крају кад смо код класа, изгледа да је једини смислени антагонизам, класна борба. Све остале борбе су нам врло перфидно наметнуте.
Черчил је имао и других расистичких изјава. Оправдавајући енглеску улогу у изазивању глади у Индији је Индијце назвао ‘животињски накот’ са животињском религијом који је сам крив за сопствену глад јер се размножавају као зечеви.
Ипак, појам расизма није тако једноставан као што неки ограничени људи мисле. Није у питању разбуктавање расизма у свету али је за тај концепт типична његова употреба од стране циониста у САД а све у функцији глобалне владавине. Наиме, сви хазарски саплеменици (укључујући глумце, јавне личности) се сада изјашњавају као не-бели и онда на свим медијима и универзитетима говоре о привилегији белаца и њиховој супремацији. Тиме инструментализују црнце и њихове организације које су они сами створили да нападају белце у свим институцијама и некажњено пљачкају радње као компензацију за некадашње ропство.
Стриктном контролом медија, универзитета и индустрије забаве скривају да су управо они ти који 100% контролишу Холивуд, власници су пет највећих ТВ станица, ректори 29 водећих универзитета, урављају банкарским системом и берзом, адвокатуром и правним системом као и политичким системом, контролишући обе партије. Многи белци су збуњени, прихватају кривицу за некадашње ропство и бивају потиснути у свим доменима. Нагло је скочио број убистава белаца од стране црнаца. После смрти Флојда, америчке корпорације масовно запошљавају црнце и друге обојене на свим менаџерским позицијама, док је само 6% нових белих запослено. Компаније (пр Кока-кола) организују курсеве испирања мозга за запослене белце.
Све америчке рекламе (и филмови) морају да имају и црнце и свака породица у реклами се састоји углавном од мужа/момка црнца и беле супруге/девојке (често су ту и Азијати). Необјављен циљ је уништење беле расе форсираном имиграцијом, заменом становништва и пропагирањем разних врста настраности. Пажљиви посматрач може да види рефлексије те политике и у Србији. У САД се снижава се ниво пријемних испита да би црнци више уписивали универзитете и забрањују се резултати научних истраживања који су утврдили да црнци имају нижу интелигенцију.
Дакле, расизам се инструментализује против беле расе. Кад смо већ ту, није на одмет рећи да је сама реч ‘раса’ српска реч и да је преузета у свим језицима. Она означава заједничко крвно, племенско и генетско порекло. То је такође и значење имена ‘срб’ (рођак, припадник истог племена) којим су наши преци још у неолиту називали своје саплеменике. ‘Срб’ је најстарије словенско име јер су од тих ‘србско-говорећих’ племена, тек релативно скоро, дивергирали остали тзв Словени. Према томе значење имена ‘раса’ и ‘срби’ је идентично и означава припаднике истог племена.
У претходном контексту треба посматрати догађања у Србији. Иако локални јахачи апокалипсе негирају стварно српско порекло, оно је ипак добро познато идеолозима поменутог покрета. Они су у ствари и испитивали генетику Лепенског вира (Харвардова Рајхова лабораторија) и утврдили присуство српских гена.
Они такође знају да су Срби староседеоци Европе (заједно са Скандинавцима који су такође потекли из Винче) и да сви они који су касније дошли имају у свом корпусу и српску генетику. То се посебно односи на околне народе.
Зато није чудо што је истренирана и послата једна Српкиња која ће проучавати генетику Срба и ‘утврдити’ да не постоји посебна српска генетика већ су Срби групација за коју се не зна одакле је потекла, која је само у пролазу кроз Балкан попут железничке станице и која нема посебна права да ту доноси неке одлуке већ ће то неко други учинити.
То је управо оно што инструментализовани јахачи апокалипсе (тужни ликови и трскаши веселници) и хистерични заступници ватиканско-комунистичкo-ционистичке верзије овде покушавају да наметну, иако јадничци не могу ни једну просто-проширену логичну реченицу да сроче.
2 Свакога дана у сваком погледу смо све ограниченији. О томе говори и неинформисани коментар о референдуму у Аустралији. Није ни чудо, ко не познаје сопствену учитељицу живота онда не зна ни шта се другде догађа. Мистерија је шта људе нагони да пишу о стварима које ни мало не познају и да експонирају своју ограниченост.
А било је довољно само прочитати недавне Мишкове текстове из Аустралије па знати макар најосновније. Чињеница је да су Енглези заузели земљу где су домороци живели и да су дуго времена водили расистичку политику укључујући забрану имиграције не-белцима (‘бела Аустралија”). После америчког бомбардовања Вијетнама напалмом су хуманитарно отворили границе Вијетнамцима и осталим Азијатима.
Такође су драстично променили однос према домороцима и од тада покушавају да исправе неправде из прошлости укључујући и одузимање деце (обично организовано од стране цркава) и покушај њихове асимилације у мејнстрим популацију. Званично су признали да су абориџани староседеоци и у Парламенту се званично извинили за неправде.
Сваки политички или академски скуп или спортска манифестација отпочиње поздравом и одавањем поште од стране првог говорника традиционалним власницима аустралијске земље и њиховим старцима чак и ако нико од њих ту није присутан. Поспешује се њихово школовање и отворена су им врата универзитета укључујући и стално отворене огласе за запошљавање. Покушава се да буду више присутни у управљачким структурама компанија, политичких организација и медијима.
Треба рећи да су они веома везани за земљу, да је било око 500 племена са својим територијама и да многи не желе да се помере са свог подручја од којих су многа у пустињама и дубоко у унутрашњости где воде традиционални начин живота као пре доласка цивилизације. Веома су присутни у спортовима где се захтева брзина и издржљивост (разне врсте рагбија, атлетика).
Велики број Аустралијанаца искрено подржава њихову еманципацију, милионски учествује у годишњим шетњама солидарности са абориџанима (нпр преко моста у Сиднеју). Универзитети су у том погледу најактивнији. Издвајају се огромна средства за побољшање њиховог здравља (које има неке специфичности) и велики делови Аустралије су додељени њиховим колективним компанијама за комерцијалну употребу (пр гајење милиона говеда). Бели фармери који су давно добили земљу званично нису власници те земље већ закупци на 99 година које се продужује, тако да су практично али не и законски власници земље.
Свима су доступне стипендије за школовање. Негују се преживели абориџански језици и покушава се регенерисање изгубљених језика. Овај референдум је био мало контраверзан, форсиран од владајуће странке која је мислила да ће добити политичке поене, највећи број људи није знао о чему је реч, чак су и многи абориџани били против. Иначе скоро сви референдуми (нпр да Аустралија буде република) до сада су били неуспешни јер народ мисли да су радикалне промене ризичне и задовољни су постојећим стањем.
Зa абориџане се користе термини – староседеоци, indigenous или first Australians, који нису увредљиви и истиче се да су они ту присутни 40-60 хиљада година. У том контексту се може направити поређење са европским абориџанима. Сви се изненаде када се постави питање – ко су европски староседеоци, творци најстарије европске културе, цивилизације и језика, пошто је познато ко су били аустралијски или амерички.
Само аутошовинисти и ограничени јахачи не могу да прихвате да су то били преци Срба и да је српски језик најстарији у Европи, чији континуитет од палеолита је Алинеи уочио. Велики циљ, који још нико није промовисао, а позив је свима да се укључе је – да се промовише да су староседеоци Европе били Срби (и Скандинавци) а биће посебан текст о томе од када се винчански језик може сматрати српским. Не би се требало чудити ако се једног дана, попут Аустралије, на почетку великих скупова, нпр у Немачкој, одаје пошта Србима као староседеоцима и традиционалним власницима земље на којој Немци живе.
Е, баш смо свашта сад сазнали: како је Абориџинима у Аустралији дивно, уживају све могуће повластице, поздрављају их свечано сваком приликом, отворили за њих универзитете и све остало што је набројано, признали их за староседеоце свечано у парламенту. Па кад је то све тако, како то да их нема у уставу? Где је онда тај народ који на све ове начине уважава Абориџине, а није их увео у устав референдумом. Референдум је, кажете, “контраверзан” (неисправно, треба “контроверзан”), не зна народ шта заправо мисли, односно мисли погрешно, а не оно што би требало. Све то Онорије итд. зна – какви су Аустралијанци, шта мисле, шта не мисле и ко за њих мисли и како им пролазе референдуми! Наравно, што се урођеника тиче, није тешко закључити да је сва та пажња прилично закаснела, односно да је уследила пошто им се број прилично смањио!
О томе да у Срби најстарији народ на свету нема се шта рећи! Једва чекамо откровење о томе да је српски језик најстарији у Европи, мада је мало Европа, што не узмете у обзир цео свет? Да се српски говорило у Винчи, надамо се да ће бити и неки докази, па да дигнемо поносно главу! Најављују се о томе капитална дела, није речено чија, надамо се да аутори имају и одговарајуће доказе и образовање! Не би било лоше и још неке врсте доказа!
На крају, вероватно сте хришћанин, па је чудно што својим хипотезама доводите у питање време Постања, које се процењује на основу библијских текстова на доба од 5.500 до 4.000 године пре н. е. А палеолит се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000 пре н. е.
https://www.dailymail.co.uk/news/exclusive/article-12634109/Griffith-University-Indigenous-students-Voice-referendum.html
Блажењејши, фала на инфо, користан шлагворт.
Интернет каже да је Леди Чрчил имала „више од 200“ љубавника, али ја верујем Вашем податку (Ви сте вероватно примали исповести од неких, па имате додатне бројеве и тачнију евиденцију трекера који су се попели на тај живописни црквени брег).
Али није то поента, него следеће. Ако прихватамо да је Леди била Јеврејка, иако је једино сведочанство о томе голословна тврдња једног Јеврејина објављена у новинама 1993, а читава њена позната генеалогија је из породице порекла Хугенота (и сахрањена је под крстом), онда то има широке импликације и у односу на србски идентитет о коме све време причамо.
Јевреји су пре Христа своје родослове водили само по мушкој линији, по очинству. Концепт да је Јеврејин свако коме је мајка Јеврејка је талмудска иновација, која је имала за циљ да максимално прошири родну дефиницију јеврејског идентитета, односно са њом угоји јеврејски корпус (чак и по цену консумације нон-кошер џанка). То подразумева да: а) све што роди Јеврејка јесте Јеврејин + б) старозаветни концепт из Закона да је Јеврејин свако коме је отац Јеврејин = свако коме је макар један од предака био Јеврејин, било кад у генеалогији, јесте Јеврејин.
Да је тај идентитетски критеријум и с гојске стране прихваћен као истинит, реалан и валидан, доказ су гоји „антисемити“: и они ће за сваког коме нађу јеврејски траг у генеалогији тврдити да је Јеврејин (или Хазар, небитно). Да је тај критеријум генерално прихваћен и овде међу нама, доказ је број осмејака који је Ваш коментар добио.
А ако такав родни критеријум важи за Јевреје, требало би да важи и за Србе, зар не? Мислим, бар код нас коментатора истинитог стања ствари, пошто нико од нас овде за себе не мисли да је лицемер и да има двоструке стандарде, зар не? И осим ако оно што важи за (јеврејске) богове, не важи за (српске) волове.
Остаје још само да покажемо да је у Христовом родослову неко био од (пра)србског рода, па констатација да је Христос по плоти (или по Закону) био Србин више није тако лудачка, лажна и богохулна, као што сматрају они који су се крстићем потписали под Ваш коментар. А и они који нису, а немају примедби на јеврејски родословни идентитет.
ПС
Manger је од старосрбијанског манџати, манџа (традиционално македонско-старосрбијанско јело), зар не? И од староцрногорског мања, што је сасвим сродно да не кажемо исто са манна, зар не?
Христос је легао у јасле:
а) да истера одатле адског пса – оног који је сам одустао од Хране Небеске, и још није давао овцама Божјим да јој приступе и једу, и
б) да покаже да је Он Мана Небеска, која се с Неба спустила у јасле рода људскога, за живот света.
У сваком случају није легао на простирку, стељу, где животиње баљезгају.
И у сваком случају (в)идеја пса у јаслама никад не застарева, за оне који имају очи да виде.
А шта је тачно подразумевао Керберов кер (cur, како би Енглези рекли) кад је рекао manger, и шта је мислио Катић кад је преводио, и како Ви видите превод, мање је битно.
Битно је видети истинско стање ствари, јер зато смо ту.
Благословите!
Врло добро, Евс (Служи народу!). Ти си ствар продубио и наговестио нове теме. Нпр, мало ко у свету зна о хугенотима и неистражена је тема како је католичка секта уништавала православље у западној Европи и Енглеској, после чега је Исток дошао на ред, што смо видели у тексту о фирентинском сабору.
Интересантно је оно што многи знају али им није на врх памети о талмудској стратегији ‘угојавања’. Миц по миц се неке ствари откривају мада се нико не јавља са јавним подацима Црвеног крста о броју немачких логорских жртава као ни да коментарише бројеве са пописа на почетку и крају рата који се врло мало разликују. Такође и израз ‘анти-семита’ постаје неадекватан ако се узме у обзир да 85% Јевреја нису семити.
Тачно је да ако се узме стратегија укључивања по мајчиној линији онда ће аналогно скоро цела Европа имати српско порекло јер су се Винчанци населили по целој Европи а номади из степа (преци западњака) су по доласку у Европу побили мушкарце и узели жене Винчанке.
Што се тиче ‘мангер-а’ нисам хтео да ширим јер ће посебна тема бити стари српски језик. У најкраћем, за озбиљне читаоце, оно што се назива ‘индо-европском’ лажом за трскодуваче је био – српски језик. Штета је што дудуци (попут оних којим Зоћа извлачи мученицу из дудовог бурета) заузимају толики простор овде и очекују ‘доказ’ да је винчански језик био претходно име српског.
Да би некоме нешто објаснио на вишем нивоу (нпр фузију) потребно је да дотични већ има доста знања а не да буде тотални думбас. Био си у праву за оно о бисерима па се и сам двоумим да ли да и даље губим време јер није наш народ без разлога за неке рекао – ја га крстим а он п*ди. Понекад се са сетом сетим колико су Гароња и Мурга били паметни и мада нису могли да говоре, по очима им се видело да све разумеју и да онај ко тврди да српски језик није наставак винчанског онда (као што Алинеи такође каже) он то треба да докаже и да објасни дисконтинуитет а не обратно.
Иначе је енглески доста добар магацин старих српских речи које се овде сада ретко или никако не користе а остале су тамо конзервиране из времена када се енглески формирао. О њима је још Црњански писао јер је у Британији нашао и много српских топонима.
На пример, мало ко зна (можда ни Катић не зна?) да је званично име британске краљевске куће – српско. Оно је дошло из Немачке са принцом Албертом и краљица Викторија га је прогласила званичним именом краљевске куће, пошто је претходно немачко име (Кобург Гота) било непримерено у току 1. св. рата (мада су корени и тог имена такође српски). Ипак, неки су сматрали да је име ‘бизарно’ па се користи име – Хаус оф Виндзор.
Надам се да ће нам Саф, као тамошња локалка изборне јединице Макнамара (или Вилс ако је гласала у Фокнеру), укратко дати поенту неуспелог референдума у Аустралији и указати ако је нешто нетачно у мом коментару (а можда и бомбер Трпче напише један параграф).