Слика „Жетва“ се први пут представља српској јавности на изложби Галерије „Рима“ у Београду поводом сто педесет година од рођења српске уметнице

Надежда Петровић, „Жетва”, 1908. година (уље на картону, 21 пута 29 сантиметара) (Фото: Искра)
Јубилеј Надежде Петровић (1873-1915), која је уметничким стваралаштвом, друштвеним и политичким ангажманом, културним прегалаштвом и хуманитарним радом оставила дубок траг у нашој историји на размеђи XIX и XX века, на њен 150. рођендан, готово ће истовремено бити обележен у Паризу, Чачку и Београду.
У њеном родном граду 11. октобра биће отворена изложба Народног музеја „Модерност и нација“, у француској престоници, у Културно-информативном центру Републике Србије, поставка Музеја савремене уметности, а у Париској улици у Београду, галерија Рима, изложиће слику Жетва, са Надеждине друге самосталне изложбе, марта 1910, у оквиру Пролетњег салона у Уметничком павиљону Рихарда Јакопича у Љубљани.
У Чачку ће поставку, чији су аутори професори Лидија Мереник и Игор Борозан, а која је, после великог успеха, почетком године, у Београду гостовала у Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Музеју савремене уметности РС у Бањалуци, отворити министарка културе Маја Гојковић.
А у сусрет јубилеју, у свечаној сали палате Унеско, који је Надеждин јубилеј уврстио у свој званични календар важних културних дешавања ове године, приређена је дигитална изложба о Надеждином животу и уметничком раду, њеном значају за развој савремене ликовне уметности у Србији.
Сликаркин повратак у Париз, после 111 година, у организацији чачанске уметничке галерије са њеним именом и Министарства културе, био је јединствен и по томе што је пред 150 дипломатских представника у овом међународном телу изведена монодрама Ненаписана писма Милкице Милетић, у тумачењу Вање Милачић.
– Град Чачак се труди да се на разне начине одужи овој необичној, енергичној жени која је пре више од стотину година крчила путеве еманципације, превазилажења традиционализма и предрасуда – истиче Бранко Ћаловић, директор галерије Надежда Петровић. – Поред уметничког као подједнако важно истиче се њено патриотско дело као пример дубоке оданости свом роду што је показала и својим личним примером. Отуда је монодрама била један одличан начин да се амбасадорима Унеска, делегатима и осталим гостима приближи дело и значај ове велике уметнице.

Надежда Петровић, Грачаница (1913)
Слика Жетва, коју, из своје приватне колекције, галерија Рима сутра од 19 часова износи у јавност, у част јубилеја, настала је 1908. године. Припада драгоценом сегменту Надеждиног опуса који чине слике најмањих димензија, које не прелазе 30 центиметара, а рађене су на картонима, на којима је брзо и лако бележила своје утиске и доживљаје пред призором.
Слика Жетва први пут је репродукована у монографији о Надеждином животу и делу из 1978. године, ауторке др Катарине Амброзић, која ју је потом, 1985, укључила у Надеждину велику ретроспективну изложбу у минхенској Новој Пинакотеци приређеној у организацији Народног музеја. Непуне четири деценије након Минхена слика ће се први пут представити српској јавности на изложби коју ће Галерија Рима симболично отворити на дан рођења уметнице.
– Пред сликом Жетва оживљавају сећања Бранка Поповића на Надежду која „са великим сламнатим шеширом, у грубој одећи од сељачког платна“ непрестано путује и „проводи дане и године у раду напољу“ – објашњава историчарка уметности Невена Мартиновић, кустос Риме. – На малим картонима које носи са собом на својим путовањима, природа и човек – два средишња мотива Надеждиног сликарства – постају поводи за егзалтиране колористичке и динамичке експресије њеног страсног темперамента и дионизијски надахнутог односа према природи.
Изложба ће бити отворена до 26. октобра.
М. Краљ
Опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/Искра, 11. 10. 2023)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар