Danas: Министарка пољопривреде Јелена Танасковић дозволила интервентан увоз из ЕУ и употребу у њој забрањеног пестицида хлорпирифос

Србија је постала депонија за неутрошене залихе у ЕУ. Мултинационалне компаније оно што не могу дати на тржиште ЕУ доносе у Србију јер им је дозвољен неконтролисан увоз, каже Виолета Јосифова из BioGenesis-а

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић (Фото: Tanjug/Страхиња Аћимовић)

Због високог нивоа пестицида хлорпирифос у пошиљци брескви из Србије, воће је са хрватске границе враћено у нашу земљу.

Вест је објављена на сајту Европске комисије, са назнаком да је товар из Србије потенцијално ризичан. Најновији поврат робе није сценарио који се по први пут одиграва када је у питању воће произведено код нас.

Раније овог месеца са границе са Словенијом такође су враћене брескве јер је констатовано да садрже поменути пестицид хлорпирифос.

Ипак, како за Данас каже Виолета Јосифова, директорка за развој у BioGenesis-у, ово је било очекивано, јер су од стране надлежних направљени кораци који су неминовно водили датом исходу.

„Министарка Јелена Танасковић је дозволила интервентан увоз и употребу забрањене активне супстанце хлорпирифос, која у Србији одавно није у употреби. Део те супстанце је завршио у воћарству, а није било томе намењено, што сада има за резултат да Србији може бити забрањен целокупан извоз воћа и поврћа“, напомиње Јосифова.

Никола Варагић: Ко је заиста Јелена Беговић и шта је њен задатак

Наша саговорница истиче да се више пута обраћала, како Министарству, тако и самој министарки, са циљем да упозори на штетне последице које ће бити резултат увоза недозвољених активних супстанци и еколошког отпада, али су ове дописе надлежни игнорисали.

„Србија је постала депонија за неутрошене залихе у ЕУ. Увозе се производи који су тамо давно укинути. Тренутно се не зна шта од залиха има и колико година ће се то вући по разним задругама и продавати на црно. Мултинационалне компаније су све оно што више нису ставили на тржиште у ЕУ донели у Србију јер им је дозвољен неконтролисан увоз. Тиме су нарушени механизми тржишне потражње и понуде“, упозорава директорка за развој у BioGenesis-у.

Јосифова истиче да је још једна грешка начињена дозволом за регистрацију увоза пестицида на бази бакра, за потребе производње шећерне репе, упркос томе што нигде у свету то није дозвољено.

„На тај начин се сваке године девастира између 20.000 и 30.000 хектара плодних ораница“, појашњава наша саговорница.

Данас је на увид добио и допис из марта текуће године, који је наша саговорница упутила на адресу министарства, а у коме се упозорава да је хлорпирифос најчешћи разлог враћања воћа из извоза.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Danas, 15. 8. 2023)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

3 replies

  1. 0dakle iskacu ove ministarke? Niti izgledaju tako niti je neko cuo se za njih i njihove kvalifikacije. Koja katastrofa se nama sprema…

    36
  2. Како је могуће да се увезе и примењује средство које је забрањено и доказано штетно за здравље становништва? Видимо да се свуда около контролише и испитује увозна храна. Код нас се не контролише ништа, ни увоз штетних средстава ни њихова примена у пољопривреди нити процедура производње или узорци са домаћег тржишта. Становништво и потрошачи су препуштени себи, а увозно-извозни лоби је окренут једино безскрупулозној заради. Министарства и заштита потрошача су очигледно саучесници.

    33
  3. Да смо нормална држава, поменута госпођа не би ни дана више била министарка и одговарала би пред судом за дела против здравља људи и економско подривање земље.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading