Плод таквог међусобног односа задобијање аутокефалности Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, изјавио патријарх у разговору са отправником послова амбасаде Републике Северне Македоније
Отправник послова Северне Македоније у Србији Михаела Веселинов и патријарх Порфирије (Извор: СПЦ)
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. јуна 2023. године у Патријаршијском двору у Београду отправника послова амбасаде Републике Северне Македоније у Републици Србији гђу Михаелу Веселинов.
У првом сусрету патријарха Порфирија са представником Северне Македоније у Србији истакнути су неопходност и важност блиске сарадње две братске државе. Наглашена је потреба да се непрестано подсећамо на вековно заједништво у Христу и да је плод таквог међусобног односа задобијање аутокефалности Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Плодови протеклог заједничког пожртвовања могу се видети у великом броју благоверних православних верника и литургијском заједничарењу благочестивог свештенства и монаштва који деле исту радост Христове речи.
Отправница послова се захвалила патријарху Порфирију на љубави коју гаји према македонском народу и труду који улаже у неговање братских односа Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, са поруком да дијалог и међусобно разумевање доносе решење у право време.
Пријему су присуствовали Преосвећени Епископ марчански г. Сава, шеф Кабинета Патријарха српског и протојереј Ђорђе Стојисављевић.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
„Вековно заједништво у Христу…“
Зар прави израз није „Вековна једност у Христу“? Заједништво је заједница две или више различитих целина у остварењу истих циљева. Македонија, ова данас продукт је заједништва комунистичих и западних циљева расрбљавања јужних делова Србије и затирања помена српства у њеним вековним деловима (Старе Србије и делова северне Грчке, одакле су Срби нетрагом нестали). Македонија, авнојевска титоистичко – ватиканска творевина органски је део Србије, а не посебна целина у каквом заједничарењу. Србија се олако кроз историју одрекла свог дела.
За политику и политичаре није чудно. Али зашто и где Црква Србије толико жури? Страх ме је да кажем Српска Православна Црква, јер она има континуитет од Светог Саве, који се на овакав чин сигурно не би одлучио. Зашто се Мајка Црква толико жури да своје дете, Ћерку Цркву пусти да буде „самостална“, да је одвоји од свог тела? Чудно за Мајку. И зашто толико жури да се одрекне дела свог народа и прогласи га за неки нови, други, новостворени. Зар Мајка не би требала да своје чедо чува и васпитава га у Истини.
Чињеница је да се велики део становништва данашње тзв. Северне Македоније не декларише као српски и да је одавно раскрстио са српством. Али Црква не би смела да га гура даље у заблуду и подржава га у томе.
Где је борба за истину, за коју се гинуло вековима. Зар Црква не би требало да буде чувар те истине по цену мучеништва. Уместо ње, јалова, екуменска „љубав“.
Можда ја постављам превише незгодних питања и дозвољавам себи да преиспитујем одлуке црквене јерархије, што не бих смео. Можда је боље да ћутим и тугујем за себе.
AV је пре/продао косовску Метохију Старе Србије туђинима у име Новог Светског Поретка.
SAS (Свети Архијерејски Сабор) је пре/продао македонску Метохију Старе Србије туђинима у име Оца и Сина и Светога Духа.
Штоно се каже: да ли можете да уочите разлику?
После овога (рождества „плода“ зачетог у инцестуозном „односу“ „две братске државе“, кад је Броз угасио светло у коминтерниној комуни), логичан след је наредни циклус процеса, по истом, успешном рецепту: „да се непрекидно подсећамо на вековно заједништво у Христу“ са братским православним албанским народом (АПЦ+СПЦ=КПЦ).
Па кад се довољно подсетимо и „заједнички пожртвујемо“ (жртва=дар), можемо очекивати и нове плодове интимних братских односа – уређење канонског нереда у епархији рашко-призренској и ликвидацију и тога душегубног раскола (ЕРП версус ЕРП у егзилу). То јест, задобијање аутокефалности Косовске Православне Цркве. Па да се сви радујемо „литургијском заједничарењу великог броја благоверних православних верника и благочестивог свештенства и монаха“.