За старије, мање образоване и наивније гледаоце, Карлсон је представљао један од ретких светионика истине и – у последњих неколико година озбиљно ускраћене – слободе говора
Такер Карлсон (Фото: Фокс њуз/снимак екрана)
Пре два дана сви светски медији пренели су вест коју су многи пратиоци најгледанијег водитеља на америчкој телевизији већ одавно очекивали: Такер Карлсон (Tucker Carlson) је отпуштен са Фокс њуза, десничарског политичког канала. Док либерали и демократе у Америци славе и ликују, конзервативци и републиканци су у мишљењу подељени, као, уосталом, и цео њихов политички покрет. Какве год биле реакције на овај догађај, медијска слика у САД и у свету после Такеровог одласка са мејнстрим медија неће више бити иста.
Карлсон је био једини ТВ водитељ на америчкој телевизији који је током пандемије и закључавања храбро и отворено стао на страну антиглобалиста. Понекад можда са малим закашњењем, али све је схватао и доследно откривао и осветљавао превару и заверу у вези са корона вирусом и вакцинама, затим са трансџендеризмом и завођењем школске деце од стране хомосексуалаца и педофила, и на крају са агресивном подршком украјинским властима и бескомпромисном русофобијом. У свом последњем говору, он је сакаћење полних органа код малолетника назвао паганским жртвовањем деце, а људе који га финансијски и идејно промовишу оваплоћењем зла.
Такер Карлсон: „Суперзликовци“ Давоса који не живе исто као ми
Руку на срце, нису сва Карлсонова убеђења била једнозначно усмерена против глобалиста. Он је, рецимо, недавно изјавио да одобрава истополне бракове. Подржавао је и борбу против Кине, чак и оружаним путем. Међутим, за некога ко је био доступан и старијим, мање образованим, мање политички опредељеним и наивнијим гледаоцима, Карлсон је представљао један од ретких светионика истине и – у последњих неколико година озбиљно ускраћене – слободе говора.
Успешним притиском на Руперта Мардока (Rupert Murdoch), аустралијско-америчког медијског магната и власника Фокс њуз канала, да отпусти Карлсона, америчка елита је медије лишила и последње подршке све већег дела становништва који схвата о чему се ту ради. Телевизију и мејнстрим медије сада ће пратити још мањи број људи. Гледаоци се већ одавно окрећу алтернативним изворима информација. Такерова одлука где ће наставити да се оглашава одиграће важну улогу у преносу медијске моћи. Захваљујући својој популарности, он већ сутра може Рамбл (rumble.com) или Спотифај (open.spotify.com) учинити једним од најзначајнијих и најмоћнијих медија не само у САД, већ и у целом свету.
На тај начин ће глобалистима бити отупљена једна од најоштријих полуга моћи, и они ће морати да се окрену још радикалнијим мерама ради контроле становништва и увођења Новог светског поретка. Можда чак и ограничавању приступа интернету.
А можда им је управо то и био циљ?
Ако верујемо да је све што се у најзначајнијим институцијама моћи у свету дешава као резултат природних политичких, економских и културних процеса, можемо се дивити неспособности америчког руководства који сваким новим потезом отуђује све више земаља и сопственог становништва. Сведоци смо све бројнијих прекида економске сарадње са САД и општом „дедоларизацијом“ економије у свету. И у самој Америци дешавају се тешко објашњиве појаве: сенилни старац на челу државе, андрогинизација америчке војске и друштва уопште, излетање возова из шина и изливање опасних материја у природну средину, пожари на живинарским фармама и помор стоке. Политичка поларизација становништва никад није била већа.
Овде се о подели на левицу и десницу више не може говорити. Неки од најпознатијих левичара, као што су Бил Мер (Bill Maher), Расел Бренд (Russell Brand) и Роберт Кенеди Млађи (Robert Kennedy Jr.), већ одавно су у табору антиглобалиста. Са друге стране, постоји низ истакнутих републиканаца, укључујући председника Представничког дома Кевина Мекартија (Kevin McCarthy) и сенатора Линдзија Грема (Lindsey Graham) и Мита Ромнија, које већ увелико називају Републиканцима само по имену. (RINOs – Republican In Name Only – се у политичким карикатурама представљају као носорози јер RHINO/ceros на енглеском значи носорог.)
Poslednja emisija @TuckerCarlson poslušajte pažljivo šta je rekao. pic.twitter.com/TlbVFOy18D
— ❤️🔥Милан❤️🔥 (@sremac_) April 24, 2023
Нажалост, стисак власти на Западу веома је снажан. Кандидат за председника Сједињених Америчких Држава може да постане само онај који ће људима на врху одговарати, избори су лажирани, Конгрес је поткупљен легалним подмићивањем – тзв. лобирањем. Сва највеће корпорације, Волстрит, индустрија наоружања, фармацеутске куће, технолошка предузећа и Банка федералних резерви власништво су неколицине инвестиционих компанија које имају исте власнике. Чланови неколико најмоћнијих породица огроман новац и труд уложили су да их медији скоро никад не помињу.
Ако знамо да је циљ и главна стратегија те „Дубоке државе“ Ordo ab chao (ред из хаоса), онда ред треба прво претворити у неред, тј. све уништити, како би се из рушевина, као Феникс из пепела, дигао Нови светски поредак. У уништавању привреде, егзистенције сиромашних људи, истине и било каквог смисла банкстери су далеко догурали. Међутим, пошто сви људи, па и они најбогатији, знају да, упркос разним еликсирима, нису вечни, они ипак желе да успостављање тог поретка доживе. Према томе, становништво, упозорено свеобухватном медицинском, финансијском и културном револуцијом, оправдано стрепи од њихових следећих потеза.
Revolver News: Суштина великих медијских кућа није профит већ утицај
Вирус, економски крах или нуклеарни рат? А можда и сва три средства одједном? Природу следећег удара можемо само да претпостављамо. Цео свет на наше очи улази у одлучујућа физичка, душевна и духовна искушења.
А Срби? Чему може да се нада мали али поносни народ на брдовитом Балкану? Нажалост, ми смо у последњих тридесет година све време пливали узводно. Када је Америка загосподарила светом после пада Совјетског Савеза, наш вођа је терао инат и играо игру осуђену на неуспех. Сада, када је Кина ојачала и уз помоћ руског оружја и енергетског богатства преузима иницијативу и меку моћ у свету, човек на челу наше државе се опет хвата у коло са губитницима, и вуче нас све са собом у пропаст.
Међутим, Срби ипак имају једну драгоценост против које ништа не могу ни највећи моћници навикли на померање људи у свету као фигура на шаховској табли. То многоцено зрно бисера је Православно хришћанство. Ми не морамо да га увозимо. Оно је већ ту: са стотинама мученика који нам даноноћно од горе шаљу подршку, са велелепним светињама натопљеним вековном молитвом, са хиљадугодишњим искуством великих подвижника и богослова наше цркве.
У свом последњем јавном наступу, Такер Карлсон је позвао на молитву. И заиста, крајње је време да се сви још неподмићени и незаглушени људи на свету, без обзира на религију и идеолошка убеђења, уједине у заједничку молитву. А наша молитва, молитва Светог Саве, Петра Коришког, Николаја Жичког, Јустина Ћелијског и Тадеја Витовничког – то врло добро знамо – најснажнија је и најделотворнија од свих.
Та молитва има моћ да нас спасе од хаоса и уведе у Царство небеско у вјеки вјекова. Амин.
Христос воскресе!
Categories: Стражњи дућан С. Поштића
Нисмо навикли да код Поштића видимо овако помало наиван текст. Да ли је бивши председник Србије терао инат и пливао уз воду? Испада да све ове данашње проблеме имамо због његовог психолошког профила? Или су већ мегатрендови започели али нису могли бити видљиви голим оком? Да ли је решење било да смо већ тада постали русофоби и сада били као на пример Румунија или Словенија?
Да ли је наивно мислити да би Американци тада дали предност Србима а не Хрватима, Шиптарима, муслиманима, Словенцима и свим другим? Да ли се може правити паралела између тог председника који је браниo државу оружјем против многоструко јачег непријатеља са садашњим уцењеним појединцем на челу криминалне структуре који је спреман да уништи и своју државу и свој народ?
Православно хришћанство? Каква је ствар са патријархом и водећим епископима који су се придружили издаји свог народа и раде на растурању цркве, давши јуче Смакедонцима старе српске манастире, а сутра ће то учинити и са косовским манастирима и одобрити републичке цркве у Црној Гори, БиХа, Хрватској па чак и у Војводини?
Аман бре Такер Карлсон па до мученика и молитве…шта је вама људи?
@Онорије АЕ Илирије
“Да ли је бивши председник Србије терао инат и пливао уз воду? Испада да све ове данашње проблеме имамо због његовог психолошког профила? Или су већ мегатрендови започели али нису могли бити видљиви голим оком?”
Одлично, а нажалост не-одговориво питање за алтернативну историју. Са ове дистанце, мислим да је неспорно да је Милошевић требао да се позиционира много мудрије након рушења берлинског зида, када је већ и мало свеснијим средњошколцима требало да буде јасно да је совјетски модел на издисају.
Шта значи то “мудрије”? Да у датој ситуацији покуша да води друштвена кретања у нашем окружењу на српску корист, а не да само закаснело реагује на потезе наших непријатеља из СФРЈ, што је у свету схваћено као покушај очувања комунизма. Да ли би то значило очување Југославије, или контролисани разлаз тако да одговара Србима, или нешто треће, немогуће је одговорити. По сведочењима људи из Милошевићевог окружења (генерација мог оца), највећа препрека томе је била Мира Марковић и њена идеолошка задртост.
Е сад, да ли би чак и Милошевићево боље позиционирање на крају 80-тих било довољно да битно промени српску судбину у односу на мегатрендове које помињеш, немогуће је одговорити али је врло корисно као мисаони експеримент и припрема за следећу прилику.
Жив нисам, има ли вести са ВМА ? Да допусти Свеблаги прстохват овоземаљске правице, да допусти…
Tucker Carlson, znaci podrzavao je cak I borbu oruzjem protiv Kine. Da nije tuzno bilo bi smesno,jer je nemoguce.
@ Марк Еугеникос
Немамо довољно информација да би коментарисали понашање Милошевића. Он јесте бранио српске интересе а што се тиче напада са стране, само неко недобронамеран може да превиди да је Србија (Југославија) тада била нападнута од највеће планетарне силе уз помоћ свих тада још увек моћних држава Запада. Размере таквог напада тешко је предупредити. Ми смо били светски центар њихове пажње и једини циљ њихових деструктивних намера. Нападнути смо свим средствима а на крају и војно. Треба бити реалан.
Државника таквог калибра дуго ћемо чекати.
Што се тиче Мире, она је правила проблеме на домаћем терену, сметала је али је њена штета мала у односу на оно са чиме се суочила држава.
Погледајте само Русију данас, каквим притисцима је изложена и колико се спремала за исти напад који смо ми претрпели.
@задња рупа на свирали
“Немамо довољно информација да би коментарисали понашање Милошевића.”
Већина нема, али неки имају. Није ни део онога што се десило објављено.
“…само неко недобронамеран може да превиди да је Србија (Југославија) тада била нападнута од највеће планетарне силе уз помоћ свих тада још увек моћних држава Запада. Размере таквог напада тешко је предупредити.”
Не превиђамо размере напада, него управо говоримо о томе шта је требало урадити да се тај напад избегне или смањи. Наравно то што је требало макар покушати да се уради је требало радити ’89-те, а не ’99-те. Зато сам и рекао у првом коментару, да је Милошевић требао да се позиционира много мудрије након рушења берлинског зида. Суштина државништва је да се гледа 20 година унапред, а не до следећих избора.
“Што се тиче Мире, она је правила проблеме на домаћем терену, сметала је али је њена штета мала у односу на оно са чиме се суочила држава.”
Мислим да превиђате колико су ти “домаћи проблеми” које је правила Мира имали утицај на Слободанове одлуке и у крајњој линији на судбину државе. Тек ће се о томе писати књиге.
“Погледајте само Русију данас, каквим притисцима је изложена и колико се спремала за исти напад који смо ми претрпели.”
Поменули сте две врло важне ствари:
Прво, Русија се већ више од 20 година спрема за ово што се сада дешава; проблем са Србијом је што се од 1945-те нико не спрема низашта, него је мање-више све по систему лако ћемо и увек смо затечени. Затечени што је суша, затечени што је киша, затечени што је прљаво, затечени што је несређено, и тако унедоглед. То је одраз изузетно неозбиљног става према држави и народу.
Друго, Русија не трпи исти напад који смо ми претрпели, управо јер се спремала за оно зашта ми нисмо, а и стога што запад нема капацитете да уради Русији оно што је урадио нама.
Како време пролази неке ствари полако бледе из сећања. Не треба заборавити да је сценарио за Југославију био направљен много пре Милошевића. Србија је све време после рата а поготово после пада Ранковића била у колонијалном положају под управом Хрвата и Словенаца. Ниједан директор велике компаније, ни један председник општине у Србији није могао бити постављен без њиховог одобрења. Економски је била системски експлоатисана преко наметања позиције произвођача јефтиних сировина, струје и хране, извозници су били фаворизовани курсом стране валуте, Србији је наметана нерационална развојна политка (да гради непотребну рафинерију која би је исцрпла).
У ‘непринципијелну коалицију’ су увучене све остале републичке структуре а поготово је било разорно деловање покрајина. Терор над Србима и њихово исељавање је било енормно и скривано од јавности. Стање је постало неподношљиво и онда се појавио Милошевић који је рекао да Србија не може више бити колонија. То је било звоно за узбуну на Западу који је заступао ‘слабу Србију’ и почеле су убрзане припреме за сецесије република у комунистичким границама. Милошевић је био сам не само у Југославији већ је и цела српска номенклатура била постављена од стране Хрвата и Словенаца и одржала се све до данас у виду другосрбијанштине и новопечених демократа.
Почела је велика борба за превласт у самој Србији, затим да се одстране покрајински сепаратисти и аутономаши и Покрајине врате у састав Србије као и бесконачне седнице ЦК Југославије. Пета колона у самој Србији је била веома снажна, финансирана и подстицана са Запада на челу са лидером проблематичних когнитивних способности, сином комунистичког злочинца који је побио хиљаде српске младежи, и који су имали на уму само власт и никакав демократски напредак. Tада се десио Берлински зид, почели су вишестраначки избори, први оружани напади на Србе и а затим и грађански рат, санкције и бомбардовање.
Дакле ни Србија ни Милошевић нису имали ни мало предаха почев од оног косовопољског ‘нико не сме да вас бије’ па такорећи до сада. Била је нон-стоп агресија са свих страна и прогон Срба, врло често борба за голи опстанак. Између ‘клања и орања’ једноставно није било времена за икакво дугорочно планирање нити економски развој.
У чему је Милошевић погрешио? Прво, код нас није било ни једног правог познаваоца западног лицемерја и Западу се веровало на реч да жели да се рат што пре заврши. Нажалост, Милошевић је ипак био комунистички апаратчик који није могао да се ослободи својих и свесрпских заблуда а у томе се ослањао на оне за које се сматрало да имају националну визију (као нпр Добрица Ћосић) али је то било веома погрешно. Слично је било и са осталим бескорисним академицима.
Једини излаз по мени је било јасно и гласно постављање српског питања на сто и не дозвољавање да се ичије национално питање реши пре српског. Нису се смеле признати авнојске границе и бити нон-стоп у дефанзиви да се не бори за Велику Србију већ за Југославију коју нико није желео. Требало је да инсистирати да полазна тачка буде 1918 а не Устав из 1974.
Уједињене Србе из целе Југославије не би нико могао да победи и били би снажан преговарачки партнер чак и за Америку. Сви остали локалци би били безначајни и не би смели нападати Србе што је требало сурово казнити војном силом и уништити. Овако је Запад, једну по једну федералну јединицу потискивао Србе а Милошевић и Србија су живели у убеђењу да се може прошверцовати и избећи неизбежно тако да се дошло до бомбардовања и Хага, све до овог фн ‘споразума’.
Да је одмах дошло до политичког уједињења свих Срба и са свом оном војном техником не би било толико ратних сукоба ни жртава, поготово српских, Запад би се поставио другачије и само би поједини рестлови од Југославије отпали док би скоро сви Срби сада били у једној држави и са те позиције би преговарали ако треба до сада. Ако ништа, као модел је могла послужити Александрова ‘ампутација’ у тренутку када је и он (касно) прогледао као што је и Слоба тек у Хагу укапирао каква се игра заиста игра.
Значи, Милошевић је крив за све? Исувише поједностављено мишљење. Време је прекратко да би се сагледале историјске чињенице које су изнедриле догађаје из деведесетих.