Московски препис „Законоправила“ Светог Саве, настао у 18. вијеку, од сада ће бити у библиотеци Руског дома у Београду, гдје ће бити доступан свим Русима и Србима, односно свим заинтересованим грађанима

Московски препис „Законоправила“ Светог Саве (Фото: СРНА)

Предсједник Удружења „Национална интелигенција НИТ“ Бојан Боровчанин уручио је вечерас замјенику директора Руског дома Вјачеславу Чарском московски препис „Крмчије“ Светог Саве, чиме је ова књига огромне историјске и духовне вриједности практично враћена Русији.

Чарски је на свечаности у Руском дому поручио да ће московски препис „Крмчије“ Светог Саве, који је настао у 18. вијеку, од сада бити у библиотеци Руског дома, гдје ће бити доступан свим Русима и Србима, односно свим заинтересованим грађанима.

Захваливши Боровчанину и његовој организацији, Чарски је истакао да је враћање московског преписа „Крмчије“, познатог и по именима Номоканон и Законоправило Светог Саве, симболичан чин јер Срби враћају књигу Русима, чији је чувени учитељ, педагог и научник Максим Суворов двадесетих година 18. вијека донио много руских књига у Београд.

Насловница првог дела Законоправила Светога Саве у преводу Миодрага М. Петровића, Манастир Жича, 2004.

– Овај препис датира из 18. вијека, када је руско царство јачало и када су јачале везе наша два братска народа. Те активности почеле су још у вријеме Петра Великог, тако да је велика симболика у овоме што је ова књига стигла у Руски дом – истакао је Чарски.

Боровчанин је нагласио да му је велика част што су он и колеге из организације били у прилици да учине овакав гест, додајући да је поносан што је московски препис „Крмчије“ Светог Саве послије много времена враћен Русији, гдје и припада.

Он је објаснио да и назив „Крмчија“ за Законоправило Светог Саве потиче из руског језика и значи кормилар брода, додајући да је ријеч о препису из 1787. године, који је отворио доста тога по питању средњовјековних односа између српског и руског народа.

Подсјетивши да је ријеч о Законоправилу које су користили руски владари од Александра Невског до Ивана Грозног, као и Руска православна црква до Бољшевичке револуције, Боровчанин је оцијенио да се враћањем ове књиге Русији још једном показује снага споне између српског и руског народа.

– Ово је значајно јер смо ми уступили нешто њима, који су тако велики и значајни. Занимљиво је и да у Русији више знају о овом дјелу него ми овдје у Србији, гдје је ова књига тек у посљедњој деценији заживјела и добила пуни сјај, и то код нас у Републици Српској, тачније у манастиру Добрун, гдје је и преведена – рекао је Боровчанин.

Милослав Рајковић: Кривотворење „Српског јеванђеља“

Он је нагласио да је његовој организацији нуђено више од 50.000 евра да продају ову књигу, на шта нико у организацији није хтио ни да помисли зато што, како каже, он и колеге не тргују духовним вриједностима и националним циљевима свог народа.

Према његовим ријечима, књига је прешла невјероватан пут јер је била у посједу руског монаха, који је становао код људи у Крагујевцу, гдје је оставио и своје ствари када је отишао да службује у један манастир у околини Никшића.

– Међутим, монах је на том путу доживио саобраћајну несрећу и књига је остала код наших пријатеља. Она је, заједно са његовим личним стварима, деценију била код њих, а пријатељи тог монаха покушавали су да дођу до некога коме би предали његове ствари и књигу, али нису успјели – навео је Боровчанин.

Он је објаснио да су људи код којих је монах становао предали његове ствари црквењацима у оближњем манастиру, али они нису хтјели да узму књигу, која је послије много времена завршила у организацији НИТ, која је, како Боровчанин каже, због мира и љубави међу православном браћом одлучила да је врати Русији.

Московски препис „Крмчије“ Светог Саве настао је крајем 18. вијека, а осим њега сачувано је још десет преписа овог великог дјела, међу којима су су и иловички, рашки и сарајевски.

Свети Сава „Крмчију“, односно Номоканон или Законоправило, саставио је 1219. године и то је практично био први српски устав.

Посланица Василија Великог Григорију Богослову, о монашком устројству

Када је организовао епископије у Српској цркви, сваком епископу дао је по примјерак Законоправила, јер је желио да Црква буде слободна и да владар има што мање уплива у њен рад, иако је његов брат Стефан Првовенчани тада био српски краљ.

Законоправило је кориштено и у Русији и Бугарској, а касније и у Румунији.

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТРС, 20. 4. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: Законоправило Светог Саве, Крмчија, Номоканон, Руски дом, московски препис