Референдумско питање смислиће власт и оно свакако неће да гласи „Да ли сте за то да Србија прихвати независност КиМ и отимање своје заветне територије и постојбине од стране Запада и албанских терориста“
Владан Вукосављевић (Извор: Лична архива)
Довољно је било да неко брзоплето лансира идеју о одржавању референдума у вези са тзв. немачко-француским предлогом за „решавање“ косовског проблема, па да се пословично конфузна и лакомислена српска јавност одмах подели на присталице и противнике те концепције.
Да не околишам, уверен сам да је такав предлог лош и самим тим неприхватљив и да представља потенцијалну клопку намењену трајном наношењу штете српским интересима.
Ево и зашто.
Сва је прилика да се власт у Србији, екстензивно оличена у председнику државе, одлучила за потпуни стратешки прелазак на страну политичког Запада, а то су углавном САД и десетак њихових највернијих савезника и исто толико слепо послушних вазала.
Многе од тих држава, у политичком и војном смислу, традиционални су историјски непријатељи српске државне идеје на Балкану, увек када Срби пожеле да изађу из преуских оквира преткумановске Србије а често и без тога. Довољно им је страшно то што Србе доживљавају, с разлогом или без, као „мале Русе“ на Балкану. О томе данас наши људи већ довољно знају.
Овај, већ започети стратешки маневар српске власти, из дана у дан добија на убрзању и прети да произведе несагледиво велике штетне последице по српске националне, економске, територијалне, културноисторијске, образовне и све друге интересе.
У позадини рата у Украјини, а заправо сукоба НАТО-Русија, одвијају се тектонски поремећаји на глобалној сцени, који свету доносе промене које дуго нису виђене и које човечанство воде ка новој прерасподели снага, реструктурирању свега постојећег, успостављању сасвим новог светског поретка и нажалост, можда и ка сукобима чије последице могу да обесмисле све што је људски род до сада постигао.
У том прологу судбинске драме човечанства, председник Вучић и његова власт одлучују се за ризичан и вероватно нелегитиман маневар предавања Србије али самим тим и српског народа на Балкану, на милост и немилост Западу.
Француско-немачки споразум, тек је део те стратешки свеобухватне операције, али и њена најотровнија пилула за гутање у овој фази.
Сама идеја тог Споразума, заправо његово биће, има у себи преварну радњу и обману као битан елемент.
Вишевековна пракса Запада у области прављења безбројних мировних и сличних уговора, који су углавном за циљ имали војно и економско потчињавање некога или довођење друге, слабије стране, у положај економског ропства или пристанка на отимање сопствене територије, а најчешће све заједно, створила је завидну вештину манипулативне правне учености, једну малигну и преварантску јуриспруденцију која служи испуњавању силеџијске суштине заоденуте у лепршави и сладуњави привид права и пре свега правде.
Управо на тим темељима смишљен је и француско-немачки споразум, направљен (врло могуће и у дослуху са српском и албанском „страном“) тако да за његово прихватање и пуну имплементацију потписи заправо и нису потребни, већ све споразумом предвиђене правне и политичке последице настају и настајаће само изјавом о прихватању од стране преговарача а уз присуство и гаранцију посредника.
С друге стране, за српску јавност, то све може да послужи као прикладан анестетик, јер ето, Боже мој, Србија „није ништа потписала“ и самим тим никакве штетне последице из тога не могу да проистекну. „Преговараће се још, некако ћемо се већ сналазити“, тутње медији блиски власти, а то су, у вези са предметним проблемом, сада већ заправо сви медији.
Јасно је дакле да је Споразум неприхватљив за нас, будући да представља јасан пристанак Србије на давање тзв. албанском Косову свих атрибута државности и њихово пуно поштовање. То је управо оно што политички Запад и жели. Не само да смо вам Косово противправно отели, варварском војном агресијом уз почињене бројне ратне злочине, већ сте нас ви сами амнестирали од сваке одговорности, тако што сте „добровољно и без притисака“ сами прихватили све атрибуте државности тог нашег пројекта и тиме се, за векове векова, сами одрекли своје сопствене државне територије.
А ево и зашто је референдум неприкладан и неприхватљив алат за одбијање уласка у ову клопку:
– референдумско питање смислиће власт и оно свакако неће да гласи „Да ли сте за то да Србија прихвати независност КиМ и тиме прихвати отимање своје заветне територије и постојбине од стране Запада и албанских терориста“ или слично томе. Сва је прилика да ће да буде обмањујуће-сугестивно и да ће много више личити на нешто попут „Да ли сте за прихватање споразума који ће Србију потпуно приближити пуноправном чланству у ЕУ, за трајни мир и за даљи пуни економски просперитет и напредак свој и своје деце“.
Уз предвидиву медијску халабуку, појачану за ову прилику до максимума, тешко би било да грађани разумно процене право стање ствари и смисао значењских клопки и обмане садржане у питању. Да не говорим овде о томе какву би пропагандну помоћ Запад и ЕУ пружали овако замишљеном процесу.
– формално малобројна национално оријентисана опозиција и многобројни национално свесни грађани не би могли, у датим околностима и атмосфери, нити да обезбеде довољан број лојалних посматрача процеса гласања, нити фер бројање гласова, то ваљда свако запажа.
– Србија има свој устав и ако треба да га мења, нека терет тих покушаја сносе они који, из својих противзаконитих и неморалних мотива то буду желели да раде, када и ако их буде и ако се осмеле.
До тада, отпор злокобном споразуму може се пружати на друге начине, јавним деловањем и окупљањима, али пре свега захтевом за ванредне изборе, чија би главна тема требало да буде српска национална и државна стратегија у вези са КиМ.
Ово би подразумевало потпуно идејно и програмско уједињавање око тог питања, свих национално свесних политичких странака, институција, установа, организација и појединаца који ни под каквим околностима, претњама, притисцима и уценама не би дозволили комадање Србије и отимање КиМ, која год форма или изговор да буду нуђени, у блиској будућности или било када.
Наравно, прича о било каквом одрживом српском јединству и слози, увек изазива оправдану скепсу и разумну сумњу.
Партикуларизам је наша најгора особина, то знамо ми али и знају и наши душмани и до сада су га безброј пута успешно против нас користили. Књига о нашим братоубилачким сукобима дебела је и тешка, она о српском јединству када је најтеже, танка је али ипак и она постоји.
Можда нам баш сада провиђење нуди добру прилику да и овај данашњи, пометени, уморни и збуњени нараштај људи, у тој мањој књизи испише неке од најважнијих страница српске историје и подигне је на олтар нашег идентитета и части.
Зато, памет у главу, храброст у срце и перо судбине у руке.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Categories: Преносимо
Веровање у поштене намере Запада не граничи се с лудилом, то јесте лудило. А пропагирање Запада и његових “вредности”, то је данас чист интерес. Или, опет, лудило.
Очигледно, ни јасно непоштовање Минских споразума никога није ничему научило, а и како ће ако ни мали милион ранијих других примера није био поучан. Исте грабуље, опет, сваки пут!
Укратко – никакав референдум, знамо ко га организује, ко формулише питања, ко броји гласове. Ко би био нови Солана? Лајчак?
Не мислим да треба деловати у циљу расписивања ванредних избора, то је исто као да тражите референдум. Не, змија се гађа у главу и захтев свих захтева треба да буде: Хронични мора да одступи јер је лично уцењен и самим тим неподобан да штити интересе Србије (као да би их иначе штитио…). Треба то свуда пропагирати: Запад га држи јер му је Запад поверилац, предао је све што је могао и тако ће наставити до краја. Њему је у тој игри улог рођена глава, побогу! И зато – “знамо шта си радио прошлог лета ти си бедна, уцењена кукавица, криминалац и паћеник”. И то понављати опет и опет.
А Јеремићу није први пут да се упушта у сумњиве процесе и акције, оне чији исход не може да контролише. Наивност? Можда била во времја оно. Данас је то шта?
Мали Хамдијин а и Швабов
https://www.weforum.org/people/vuk-jeremic
Па ко њему поверује сам пао сам се убио
Ustav se kršio svako malo, pa ništa. Dakle, smešno je braniti Ustav, a ne odbraniti ga. Ne verujem u vašu retoriku, iza te slatkorečivosti stoje lični interesi. Elem, volja naroda nema veze sa političarenjem. I zato – referendum!
Невероватно прецизне речи и дефиниција проблема. Све у мету. На жалост, трагична опчињеност српског народа западном “цивилизацијом” води нас у пропаст. Сами гурамо главу хијенама у чељуст. То смо чинили и у Македонији и у Црној Гори, Босни, “Хрватској”, то чинимо и овде. Многи од наших најпаметнијих и најобразованијих људи сањају Ајфелову кулу, Биг Бен и Статуу слободе и диве се ” најстаријим” демократијама, парламентима и универзитетима, одајући завидно незнање о свету. Главе укрућене ка западу, маштају о бар мало љубави од стране “великог белог господара”, несвесно се предајући мазохизму и самоуништењу.
Нисам за референдум, јер сви референдуми до данас су
покрадени!
Власт је врло вешта у томе, да постави двосмислена питања
и да на тај начин обмане народ!
Шта (ти) вреди референдум када је режим тај
(педеризована скупштинска већина) који одређује садржај
референдумског питања.
Косово и Метохија је наслеђе наших предака које ми – садашњи
нараштаj – само прослеђујемо нашм потомцима, и то се не може
доводити у питање!
Идеја о референдуму озбиљно доводи у питање неотуђивост
заветног Ксовоско- Метохијског наслеђа.
Уместо “референдума“, СПЦ треба да организује Литије, где би
се Православни Српски Народ, акламацијом (јавним гласањем)
– на УЛИЦИ, под/пред КРСТОМ, и СРБСКОМ ЗАСТАВОМ, изјаснио
да је ЗАВЕТНО Косовско-Метохијско наслеће неотуђиво, и да се
не може “проверавати“, “тестирати“ преварним демократским
методама – тзв. РЕФЕРЕНДУМОМ, у криминализованој и
мафијашкој држави, где (тај) референдум расписује и спроводи
колонијални УПРАВНИК Алесандар Вучић са својим сатрапима.
Ако то СПЦ и “ДЕМОКРАТСКА ОПОЗИЦИЈА“неће и не желе, има
један човек који већ 7 година одржава пламичак ЛИТИЈА на
београдским улицама, сваке суботе (испред Владе Србије,
Патријаршије и Скупштине Србије), а то је МОНАХ АНТОНИЈЕ.
Уколико епископи одбију учешће, има свештеника који
то неће, и литија се може одржати и без њих.
ЈЕДИНИ УСЛОВ ЈЕ ДА СЕ ВЕРНИ НАРОД ОДАЗОВЕ
МАСОВНО, као у Црној Гори, или у случају
Кијевско-печераске Лавре.
Монах Антоније ј нестраначка личност, слови за Православног
Србина, Свето-Савца, родољуб, учесник у ратним догађањима
на КиМ и није интелектуалац, ванпартијска личност је и не тежи
лидерству.
Литије се могу организовати за 7 дана – а упитни референдум за
неколико месеци, са преврним реферндумским питањем и
неизоставном крађом.
На двосмислено референдумско питање гласачка камарила
режимлија одговориће са ”ДА” (прихвата), као и неупућен
народ и тако се бреме издаје пребацује на плећа народа,
издајници ослобађају одговорности, и (тиме) оправдава,
АБОЛИРА НАТО агресија на СРЈ 1999.
РЕФЕРЕНДУМ – НЕ!
ЛИТИЈА – ДА!
Ako referendum uspe ok, ako ne, ostaje ulica. U čemu je problem?
Ispada da je narod toliko glup da ne ume da odgovori na referendumsko pitanje. A šta je ispod toga – prezir prema sopstvenom narodu i nametanje rešenja koja možda ne odgovaraju narodnoj volji. lli paranoja, da sve što drugi smisli, radi protiv svog naroda. Jeremić ili bilo ko drugi, ako je čuo narod i podržao ideju, ne znači da svi treba da ospu paljbu na njega, uglavnom iz sujete. Po čemu autor misli da je narod glup i da je njegov predlog (koji ni ne postoji), bolji. Ostavite se ega i priznajte i drugima da vole svoj narod, na drugačiji način. Ja, recimo, vašim rečima ne verujem,pošto ne vidim iza njih dela. Prema bilo kom imenu sam ravnodušan. Interesuje me samo narod, pogotovo onaj dole koji uveliko pati dok se ovde prepucavate, samo sujete radi. Muka mi je od licemerja, bez dobre volje i elementarne ljubavi.
Забавља ме да подсетим како је и С. Милошевић замајавао народ референдумом чији је исход недуго затим прегазио као да никада референдум није одржао.
Zamislite, Srbija ima Ustav. Pa vi ste ga, vršeći vlast desetak godina, svakodnevno kršili. Jeste li se ikad pozvali na Ustav? Problem je što više niste vlast, pa ste ga se setili. A koji je vaš predlog, jeste li pisali Ustavnom sudu, kome ste se obraćali osim “konfuznoj javnosti”? Vi ste običan propagandista, bez osećaja za građane na KiM. Jednom ste tamo krenuli, uplašili se i brže bolje vratili. Mogu iz svega da zaključim da ste strašljivac i da nemate bolju ideju od referenduma. Ali bitno je da kritizerski nastupite i pokupite simpatije iste te “konfuzne javnosti”, od koje bi da živite bez motike. Niste se dokazali u praksi, niste prstom mrdnuli za građane, teško da imate kredibilitet da vam još iko poveruje. Živeo Slobodan Milošević, poslednji Srbin-mučenik koji je dao život za Srbiju!
Da li mi zivi imamo pravo da izadjemo I glasamo na taj referendum. U ime nasih mrtvih I onih koji treba da se rode? Samo vi glasajte ali mi brojimo glasove,dodajem I to.
slikao se ispod vožda, a koje je akcije preduzeo, predloži pa valjda čeka da to drugi odradi… uradite,dosta je prazne retorike.
Sami sebi skačete u usta.Navodno bi referendum bio obmana i ne bi mogao da se kontroliše. Isto valjda važi i za vanredne izbore- građani se mogu obmanuti,nema dovoljno kontrolora,krađa je izvesna. Ali, dok vi lično nemate ništa od referenduma, vanredni izbori vam ulivaju nadu da ćete se negde udenuti. Ljudski je, ali ste neiskreni, i prema sebi i prema drugima. A neiskrenost ne vodi ničemu dobrom.