Завет сам зајам задужио / још за оних плодних разиграних дана, / онда кад је деда маџарке садио / само рекавши: „Сад садим за Зорана”
Фото: РИНА
Ђеду Милоју
Поклекла леђа под талогом година,
па земљу за рупе ко мрав споро дубим,
стиснем опет доле, упоран старина,
још давно решио битку да не губим.
Највише Родних и нешто Лепотице
јуче сам спустио у раствор стајскога,
грудвице глине и лопате смонице,
да жилице живну од сока мрснога.
Сутра бих да садим, а то лакше иде,
Помоћи ће птица плавет, прхут и пој,
Прелети пчела и даљи што се виде,
А можда и сврати редак исписник мој.
Докад ћеш радити, моји ме сетују,
већ довољно имаш за нашу Србију,
и што не уживаш мало у животу,
Заслужи ли тамо добро и лепоту?
Та, купи најбољу ужичку ракију,
за валутну сићу и твоју пензију,
а летима твојим три су дневно доста
да здраво поживиш колико ти оста.
Не знају, завет сам зајам задужио
још за оних плодних разиграних дана,
онда кад је деда маџарке садио
само рекавши: „Сад садим за Зорана”.
29. март 2023.
Categories: Аз и буки
Оставите коментар