Драгослав Пакић: Озлоглашене бадњакосече харају Косовом и Метохијом – а још се зову Стефан и Милош!

Један Стефан, а други Милош, па још са презименом на „ић“ – изазов је какав се не би смео пропустити… Mожда је Милош кренуо под чадоре Аљбина Куртија да се са њим разрачуна „од учкура до грла бијела“!

Горе: лево и десно упуцани младићи Милош и Стефан Стојановић, у средини за пуцњаву осумњичени Албанац; доле у средини Зорица, мајка Стефана Стојановића (Извор: Курир)

На Космету је опасно звати се Стефан, као што је некада на Западу било важно звати се Ернест.

Код Штрпца је, наиме, мали једанаестогодишњи Стефан Стојановић рањен у руку из рафалне паљбе случајног пролазника који је, о истом трошку, онако успут, погодио и нешто старијег младића, деветнаестогодишњег Милоша, такође Стојановића.

Један Стефан, а други Милош, па још са презименом на „ић“ – изазов је какав се не би смео пропустити како би се заинтересованој светској јавности показало шта су у славна времена по Косову чинили Стефани и Милоши. Ко ће га знати, вајкали су се пуцачи, извођачи рафалне паљбе; можда је Милош кренуо под чадоре Аљбина Куртија да се са њим разрачуна „од учкура до грла бијела“.

Ствари су се, на велику радост добошара и независних и професионалних разносача атрактивних новости, саме по себи толико наметнуле, да је мајка малог Стефана, Зорица по имену, дала изјаву сеоском телалу НН1, како њен син није био мета будући да је у исто време погођен још један, како мајка Зорица рече, тамо неки младић коме ни имена не зна иако се, као случајно (још једна српска подвала) и он презива као и њен син – Стојановић. Човек је, саопшти мајка а да није ни трепнула, само пуцао у асфалт да на путу у Европу заравни рупе па су меци, како наши путари и иначе праве неквалитетне подлоге, рикошетирали и погодили Стефана и Милоша право у руке крваве до лаката јер су управо, као некад Турке Османлије, посекли божићни бадњак који им, као и наведени Турци, ништа на жао није учинио. Правда се морала задовољити.

Извор: N1

Да се све не би завршило на успутном упуцавању два српска младића што би, по већ устаљеном правилу, врло брзо пало у заборав тим пре што праведна и толерантна локална власт ни прстом не би мрднула да се починиоци еклатантног екоцида приведу правди и заслужено казне као озлоглашене бадњакосече, уништаватељи човекове околине у којој је ионако све мање правих људи, а Срби се још држе.

Да се случај не би завршио без тачке на ј, убрзо је у околини Клокота, случајно опет на Космету, претучен опет Стефан само сада Томић који се, како се може очекивати да прави и одговорни извештачи јаве, мртав пијан враћао са поноћне Божићне литургије и онако лелујајући се и клецајући од умора налетео на кору од банане и два пута се сударио са случајним пролазницима, а намерним Албанцима, који га, у самоодбрани, пребише на мртво име. И презиме на „ић“, што би им, рачунају из искуства, у евентуалном судском процесу послужило као значајна олакшавајућа околност.

Рачуна се да би све ово на часну реч могла потврдити, ако не нека Зорица, онда бар Рада уз клетву да је Трајко све било од „а“ до „ић“, уз додатак да су Зорице и Раде сасвим довољне и да би евентуална појава неког новог Вука (у деминутиву вучића) Бранковића била апсолутно излишна.

Мим са друштвених мрежа

У праву су они који на Космету рачунају на искрену помоћ НАТО-а, чији Генсек, Столтенберг изјави да је, од наведених косметских испада, много опаснија чврста сарадња Кине и Русије која је на путу да уништи светски поредак који је створио Запад и у коме су рикошети и колатерална штета њихово ауторско право.

Ал’, не лези враже, за Русе и Кинезе, западна правила више не важе.



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

Оставите коментар