Посланик Европског парламента из Пољске Радек Сикорски захвалио САД што је онеспособила гасоводе Сјеверни ток 1 и 2

Некадашњи министар спољних послова Пољске своју објаву пропратио снимком изјаве Џозефа Бајдена из фебруара, у присуству Олафа Шолца, да ће САД учинити крај Сјеверном току 2 уђе ли Русија у Украјину

Објава на Твитеру некадашњег министра спољних послова Пољске и садашњег посланика Европског парламента Радослава Сикорског у којој, дан по вијестима о истовременим оштећењима на оба гасовода, захваљује САД што су онеспособиле Сјеверни ток 1 и 2 (Фото: Твитер налог Радослава Сикорског)

(Њемачке пословне вијести, 27. 9. 2022)

Посланик Европског парламента из Пољске Радек Сикорски објавио је у уторак вече на Твитеру снимак из ваздуха на ком се види велико цурење плина из једног од цјевовода Сјеверног тока. Уз слику је написао: „Хвала вам, САД.“

Сикорски је поруку пропратио и снимком изјаве Џозефа Бајдена с конференције за штампу непосредно пред почетак рата у Украјини.

Изјава је дата у присуству њемачког канцелара Олафа Шолца, приликом његове посјете САД.

Разговор Бајдена и новинарке текао је овако:

Бајден: „Ако Русија изврши инвазију… неће више бити Сјеверног тока 2. Ми ћемо га докрајчити.“

Новинарка: „Али, како ће те то учинити, пошто… пројекат води Њемачка?“

Бајден: „Обећавам Вам да ћемо бити у стању да то учинимо.“

У истом смијеру ишле су и изјаве секретарке за спољне послове Викторије Нуланд, која је 27. јануара рекла:

„Уђе ли Русија у Украјину, Сјеверни ток 2 биће обустављен, на овај или онај начин.“

Приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

54 replies

  1. Radoslav Sikorski rođen u Poljskoj 1963.
    Katolik.
    1982 godine dobija azil u maloj Engleskoj. Na
    preporuku tadašnjeg kardinala Poljske Vojtile
    a kasnije Pape svih katolika.
    Završio škole u maloj Engleskoj.
    Ženi se sa Amerikankom , novinarka i istoričarka.

    Zaključak.

    Katolik. Školovan Anglikanski. „Udat“ Protestanski Američki Puritanski.
    Uz „blagoslov“ Pape Vojtile.

    Nema veze sa Slovenima.

    Nikakve.

    Baltički katolici i Balkanski katolici.

    Isto.

    Bili. Jesu. I u buduće.

    Kod katolika NEMA levo ili desno. Samo PRAVO.

    KONTINUITET.

    U VREMENU.

    I PROSTORU.

    31
    1
  2. Смрадек.

    25
  3. „Извођачи радова“ су овиме распршили све наде Немачке у неки скори дил са Рф по питању енергената и „помогли“ јој да одлучи куда даље. Сада, када су оба гасовода „примила“ морску воду, „иде“ брза корозија и до следећег лета ће цевоводи бити неупотребљиви. Ефектно одрађено, нема шта. Надам се само да на гасоводу постоје неке секције којима би оштећени део био изолован од остатка. Србин који памти То што су римокатолици(наша црква је католичанска) не чини их мање Словенима, због чега панславизам има много већу ширину(и тежину) него окупљање претежно православних народа чији односи током историје и нису били баш увек хармонични(нпр. наши односи са Ромејима и Бугарима, или између Русије и Грузије).

    5
    24
  4. @ морава
    Шта Ви то напричасте о црквама? Каква Вам је то наша црква „католичанска“, а и на којем је то „католичанска“ језику? Србин који памти је савршено у праву што се тиче католичанства и Словена! Пољаци и Хрвати су највећи католици међу Словенима. Сем православних, велики део Словена (Западних) су протестанти.
    Шта Ви то знате о панславизму који има већу тежину (и ширину) од православља као кохезионог фактора? Какав је и када то панславизам окупио Словене? Мало се боље обавестите о панславизму!

    22
    5
  5. Sikorskom je zen En Eplbaum ekstremna jevrejka tako da nema nikakve veze sa protestantima.

  6. Limes Да посећујете литургије знали би сте да нам је црква католичанска. Распитајте се мало код локалног клира које има завршене високе теолошке студије. И ја сам пре две деценије био затечен термином, али су ми објаснили разлику између католичанске, гркокатоличке и римокатоличке цркве. Идеја панславизма је настала у Русији, у деветнаестом веку, и имала је доброг одјека и присталица међу западним Словенима, а отпора је било највише тамо где је и настала. Макар површно „консултујте“ wiku пре но што нешто оспорите.

    4
    8
  7. Видите, ја се не образујем на wiku, него тамо где се то обично чинило, у књигама. A какве везе има моје посећивање или непосећивање литургије? Немојте одмах на почетку да показујете изворе и обим свог знања! Нисте Ви добро разумели то објашњење од пре 20 година. Побркали сте оно што су вам објашњавали, а по овом што сте навели, испада да православне цркве и нема.. Реч католикос означавала је првобитно само правоверног хришћанина, као и ортодоксни, да би се касније то идентификовало са римокатоличком и православном црквом: Дакле, требало је да освежите своје знање, јер овако испада да негирате потпуно постојање православне цркве!
    Наравно да је панславизам постојао, само не онакав какав сте Ви помињали, и није баш успео никог да нарочито окупи, није био политички покрет, неко културни! Уосталом, све то пише у књигама, па се сетите и њих, или, ако вам је то заморно, потражите на Википедији оне мало опширније и документованије текстове!

    4
    3
  8. @ Limes

    Имам благи утисак да се Ваша критика коментара коментатора Мораве – критике која се односи на одсуство Вашег познавања православне терминологије – може посматрати у контексту засипања небулозним фразама, које, за разлику од његове, не значе ништа, а које се могу наћи на сваком сајту који су разни коментатори обасипали својим високопарним размишљањем. Пример:

    „Ta neposrednost potreba je u korelaciji sa neposredovanoscu jezika umom. dijalektika, koja se vraca izvoru, ali neposredovana“

    „Autohtonizam je samo smrad davno zatrpale trulezi“

    „pokretnine postaju model stvarovitosti svake stvari“

    Итд.

    То је све, например, у форми коментар, било натрућано овде:

    https://stanjestvari.com/2022/09/28/dobro-dosli-u-pakao/

    Поздрав!

    3
    1
  9. Pa, kojim je putem moj komentar Vas doveo do opširnog i nepotrebnog, neću reći trućanja, kao Vi što kažete, i pominjanja mog nepoznavanja pravoslavne terminologije, teško je utvrditi! I Vi izgleda smatrate da se teološka terminologija uči na liturgijama, a o panslavizmu na Vikipediji?! Šta u mom komentaru nije jasno i opštepoznato, nego je trućanje, objasnite nam Vi? Ipak je red da se na tome zadržite! Znate, nije bilo nebuloznog trućanja, pa ste, i u ovom slučaju potpuno nevinog Vladušića i mene,mogli poštedeti tih prizemnih uvreda, i još potpuno nevezanih za sam komentar o kojem je bila reč!

  10. Због начина на који се изражавам, врло је лако утврдити на шта сам мислио, јер сте питали, цитирам: „На којем је то „католичанска“ језику?“

    То је неуспео покушај ад хоминем аргументације (приземне увреде), који је за последицу имао то што смо сазнали да се НИШТА не разумете у проблематику коју упорно коментаришете. То није приземна увреда, већ чињеница – то је сада јасно свакоме ко је прочитао макар две књиге српске теологије. Пошто сте, при томе, другоме замерили на стилу и језику, само сам вам понудио огледало. Није вам се свидело оно што сте ту видели, изгледа.

    У ономе што сам цитирао у претходном коментару се не налази ништа што је икоме јасно. То је оно што сам назвао трућањем, немо се кријете иза Владушића. Није лепо!

  11. P.S.

    Вашу стриповску интерпункцију асоцирао сам са коментатором који испољава исте особине, а натрућао је цитирано у коментарима на Владушићев текст. Пошто поменути мења надимке сваки час, помислио сам да се ради о истој особи. Ако сам погрешио, извињавам се! Иза осталог и даље стојим.

  12. @ Онај Милан
    Онај Милане, па ја уопште не претендујем да се разумем у теологију! Питање је било сасвим просто, :у којем језику постоји реч „католичанска“, при чему се имао у виду само обичан стандардни књижевни језик, а признаћете да је коментар био прилично конфузан – римокатолици, католичанска црква, Словени и Ромеји, панславизам, а да се све то, поготову теолошке теме и теолошка терминологија није очекивало у теми о гасоводу!
    Признајем своју грешку, мада је један мали део мог коментара био тачан (о основном значењу речи). Одговор и објашњење могло је бити једноставно – човек се учи док је жив! А да трућање није увреда, то је већ тешко прихватити!
    Да коментара има свакаквих, то је очигледно, и у томе се потпуно слажем, али у светлу мог примера, помислите да је можда у оном заиста преопширном коментару неком нешто јасно, можда Ви то не знате, као што ја не знам теологију!

    1
    1
  13. @Ti, ti, Milane (parafraza recenice iz jednog naseg filma)

    Ah, Milane, retko pisete, ali me uvek razveselite! Prvo ste bili psiholog i kucali moj psiholoski portret – car iz senke, dobar nadimak! Onda ste bili seksolog i ispitivali me gde sam se najvise uzbudio, Vi se bejaste najvise uzbudili u muzeju na ratne zastave iz Prvog svetskog rata (eh, da su nasi stari znali za ste ce se koristiti ratne zastave iz najtezeg i najsvetlijeg trenutka u nasoj istoriji ) :((((((. Sada me ogovarate iza ledja! Nesto ste trucali o zarezima, ali slabo uvidjate funkcionisanje pokaznih zamenica, a one Vas odaju! „Onaj“ Milan je podjednako udaljen i od vas i od vaseg sagovornika, „ovaj“ „ovde“ je blize Vama, „taj“ „tamo“ je blize sagovorniku. Ta potreba da sebe izmestite van sebe i van svakog ucesnika u razgovoru je potreba da se ogradite od onog sto govorite, jer podsvesno znate sta je to u Vama sto Vas tera da se spustite na ogovaranje, iza ledja, nekog ciji ste psiholoski portret radili, pokusali da se intimisete i , na kraju, CAK STE OSTAVILI IMEJL U KOMENTARU, AKO HOCU DA NASTAVIM RAZGOVOR :)))))))) !!!!!!! A, SADA, IZA LEDJA! Stvarno me potsecate na par mojih bivsih, a vidi se i da ste vrli hriscanin :)))) Ocekujem da „odgovor“ ostavite, ne na nekom desetom tekstu, vec na nekom desetom sajtu npr. „Lepota i zdravlje“ :)))))

    6
    2
  14. Хтео сам да кажем: „Само немојте о језику, молим вас!“ Узалуд.

    Прихватам изазов, нађите ми некога ко схвата следеће ситнице: Шта је то „стваровитост“, нарочото „стваровитост ствари“? Којим се то лингвистичким средством одсуство посредовања претвара у „непосредованост“, и каквом магијом се одсуство посредовања може (или не може) обављати умом, у инстументалу, а притом припадати језику (именици) који је у генитиву? Како оценити писменост таквог шифрованог „стила“, ако се сувопарне небулозе „обогате“ најјаднијим покушајем поетике – генитивном метафором о „смраду давно затрпале трулежи“, која се односи, гле чуда, на аутохтонизам. Ту би добро дошла аргументација против аутохтонизма, али чему то, када је за пљување по њему довољан „песнички“ и „филозофски“ – „таленат“. И на то све треба додати инфантилни порив за „оригиналном“ интерпункцијом, уз потпуно неразумевање да се то у српском језику већ употребљава, да би се дочарало викање или звоцање.

    Волео бих да видим Владушићево лице када би такво трућање – то није увреда, већ „једна очигледност“ – примио као семинарски рад. Ни крив ни дужан.

    P.S.
    Ми овде говоримо о теологији на нивоу катихизиса, дакле општа култура је у питању. Израз је на нивоима основне школе у употреби барем сто година, а налази се у и речницима књижевног језика. Седи – један!

    5
    1
  15. „nekog ciji ste psiholoski portret radili“

    Мислите овако:

    „“Onaj“ Milan je podjednako udaljen i od vas i od vaseg sagovornika, „ovaj“ „ovde“ je blize Vama, „taj“ „tamo“ je blize sagovorniku. Ta potreba da sebe izmestite van sebe i van svakog ucesnika u razgovoru…“ Итд.

    Грешком сам вас (mea culpa) поменуо, али, ако сам начинио још неку грешку сем те, слободно наведите.

  16. @Milan, onaj tamo – psiholog, seksolog, lingvista, hriscanin s ledja

    „Puke stvari, s izuzetkom upotrebnih predmeta, smatraju se stvarima u strogom smislu.Pa, u cemu se onda sastoji stvarski karakter tih stvari? Na osnovi njih mora da bude odredljiva stvarskost stvari!“ (Hajdeger M., „Sumski putevi“, „Plato“, Beograd, 2000., str. 11)

    „Tumacenja stvarskosti stvari koja su, vladajuci sve vreme, otkako postoji zapadno misljenje, odavno postala samorazumljiva i koja su danas u svakidasnjoj upotrebi, mogu se svesti na tri.“
    (ibid. str. 11).

    Posle ima stvarskost dela, delovnost dela…

    Ja sam na tome doktorirao, a ne nosio seminarske Vladusicu (sta Vam je on, rodjak, tiha patnja, pa samo placete glede njega?)! Moji komentari su jedino objasnjenje onog Svabovog „nista necete imati, a bicete srecni“, transformacije iz posednika u korisnika…Bez mog objasnjenja, ostaje samo prica o nekom ciki – Svabu, pa on nesto hoce, a to ustvari hoce duboka drzava, a to u stvari hoce masoni, a to u stvari hoce satanisti, a to u stvari hoce gusteri sa Sirijusa (zaustavite se po ukusu)

    Posto nemate odgovarajuce znanje, a ni intelektualne sposobnosti, tek bi uzaludno bilo da ulazimo u Hegelovo objasnjenje neadekvatnosti gramatike za izrazavanje dijalektike, o njegovom shvatanju odnosa jezika i uma, a o Hajdegeru i jeziku, da ne govorimo (Hajdeger je gospodar etimologija, toliko dragih autohtonistima, da su i lingvisti morali da prihvate „skrivajucu neskrivenost“ :))))

    Katihizis je izraz star, barem, sto godina :))))) κατηχεω je mnogo starije :))))

    Vi raspravljate o teologiji, haj’te molim Vas :)))))))))))))))))) Vi ogovarate, to je mera i Vaseg „raspravljanja“ i Vaseg „hriscanstva“.

    P.S.
    Ostavite opet imejl, pa da idemo negde da se zezamo :)))))))

    5
    4
  17. Хвала вам на податку о вашем докторату, штета што нисте били у стању – докторе – да разумете да сам вам упутио изазов о разумевању „осталих смртника“ у вези са нестандардним језиком (жаргоном) који употребљавате. Нисам вас питао о вашем разумевању.

    Чак ни то нисте били у стању да образложите – навели сте пар, широј јавности непознатих, аутора у вези са ЈЕДНИМ изразом, а пропустили сте да наведете било шта друго, укључујући ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ аутора од угледа, који је ЈЕДАН од израза нашао за сходно да објасни својим читаоцима. Нећемо да кажемо о ком се ради, чекам вас да се опет проспете, с опроштењем.

    Није ни то превише битно. Није битно ни то што моју емоцију према српским заставама из Великог рата поистовећујете са хомосексуализмом, нити што сте то исто учинили (подметање хомосексуализма) након што сам вас након тога (након таквог изругивања српским заставама) упитао: „Да ли си Србин?“ Није битно ни то што одбијате да се изјасните као Србин. Примера ради, одбијање грађанина САД да се изјасни као Американац, аутоматски би га дисквалификовало из било какве јавне расправе. Међутим, Србија је заиста посебна змља, да не кажем – држава.

    Нису битне ни остале подметачине које сте овде поменули.

    Овде је битно то што не разумете да се не ради о изразу „катихизис“, већ о изразу „католичански“ – изразу који познају и школарци, док се другим дискутантима подмеће неписменост.

    Ало бре, докторе!

    2
    2
  18. Eto, ja nisam školarac, ali se ne razumem u teologiju, izuzev elementarnih pojmova koje svaki školarac zna, a ovo značenje termina „katoličanski“ ne spada baš tu. A i ne smatram da je temeljno znanje teologije neophodno čak i obrazovanom čoveku, ateisti! Tako je mnogo religija, velikih, rasprostranjenih i po mnogo čemu značajnih, pa bi se onda moglo očekivati i takvo poznavanje više njih, što ne bi bilo realno, a ni opravdano! Koliko se neka oblast može duboko poznavati, ili se bar misli da se poznaje, pa se još pusti na volju mašti i kreativnosti, „nestandardnom“ i jeziku i razmišljanju, pokazuje i ova polemika među vama dvojicom! Vrlo sofisticirana, malo razumljiva, prepuna i ličnih aluzija, jednom rečju ne baš naročito korisna ni vama dvojici (sudeći po onome što jedan drugom pišete), a ni nama čitaocima!
    Većina nas ovde su „ostali smrtnici“, pa vam predlažem da svoje polemike i komentare (malo i preduge, nastavite u nekom ličnom susretu, čiju ste mogućnost obojica pominjali. Ne rasipajte svoju energiju, vreme i znanja na ostale smrtnike koji vas neće razumeti, pa će još pomisliti, čak i izreći neko mišljenje koje neće naići na vaše odobravanjeI

    2
    1
  19. @Milan

    Zapravo, jedino je bitno da ste nekog, potpuno nehriscanski, ogovarili, pisali komentare o njegovim komentarima daleko od teksta gde su oni izneseni! Ovo o „siroj javnosti nepoznatom autoru“ je katastrofalno neznanje !!!!!!

    Diskvalifikovanje nekog iz javne rasprave zato sto nije Srbin (ono o Americi je budalastina) se zove fasizam. Dake, niste hriscanin, nemate karakter, nemate znanje, na kraju od svega ostadoste samo fasista

    καθολικος – univerzalno, bas bih voleo (ne bih, to je samo fraza) da cujem Vase objasnjenje razlike izmedju UNIVERZALIZMA Pravoslavne Katolicke crkve i UNIVERZALIZMA Rimske Katolicke crkve, znate ono oko etnofiletizma i ekumenizma…

    1
    6
  20. Тема је била неписменост, односно, подметање исте саговорницима, из најнижих разлога.

    Вређање целог српског рода (ан пасан) док вређате саговорника инсинуацијама да сте га, с опроштењем – можда и ****** – то је по вама нормално. Одговор на тако нешто је фашизам, јелте?

    Хегел је сматрао да тривијалне мисли у првој половини реченице треба саопштавати без граматике, и што неразумљивије, а да друга половина реченице филозофу служи да опроба свој поетски таленат, што бљутавијим метафорама. То је Хегел сматрао, а ја немам капацитет да схватим тако узвишену мисао, видите како се лепо слажемо.

    Срби су нижа раса, која тај узвишени израз не разуме!

    Карактеризација таквог „стила“ речју „трућање“ није увреда, јер се не односи на човека, већ на очигледан гаф који је направио. То се зове „критика“. И то врло блага критика. Није вам то познато, изгледа.

    Што се „мажења“ тиче, дао сам вам мејл, да тим путем дам „неке коментаре“ на ваш речник, којим се служите када пожелите да комуницирате на мало разумљивији начин. За разлику од вас, немам привилегију да то износим на овоме сајту. Мислим да се редакција плаши да се не шокирате ако би осталима дала слободу коју ви уживате – а онда се никада не бисте (попут чувене жабе која се претвара у принца) претворили у Андре Гујона, Арчибалда Рајса, или – не дај Боже – Иву Андрића.

    Универзализам из ведра неба… Причам ти причу. Чак ни обични бирцуз не толерише нити прву увреду коју сте овде изрекли.

    4
    1
  21. @Онај Милан

    „…пар, широј јавности непознатих, аутора…“

    Ако се под широм јавношћу подразумевају и касирке, молери, чистачице и трактористи, као што треба, онда се нема шта приговорити запажању да су Хајдегер или Хегел непознати широј јавности.

    Ја сам то Хајдегерово дело (књига је Holzwege, а есеј из кога су цитати о „стварскости“ је Der Ursprung des Kunstwerkes) читао на енглеском, па тек сада схватам колико је српски превод траљав и претенциозан. Наиме, Holzwege би се буквално превело као „Дрвене стазе“ а не „Шумски путеви“, јер је Holz на немачком дрво, а шума је Wald. На енглеском је Holzwege преведено као Off the Beaten Path, т.ј. „Ван утабане стазе“ а могло би чак и „Беспућем“ ако ћемо слободније, али „Шумски путеви“ сигурно није. Не знам како је преведен наслов есеја о уметности, требало би „Порекло уметничких дела“.

    Елем, наслов ни по јада. „Стваровитост ствари“ је бесмислица, и показује колико је прводилац (а немам појма ко је превео ту књигу на српски) или хтео да измишља речи ради оригиналности а науштрб разумљивости, или заиста не зна да преводи.

    На енглеском је то лепо преведено (барем у преводу који сам ја читао) као „thingness of things“, што би се најједноставније превело као „стварност ствари“. Овде је „thingness“ супротност речи „nothingness“, што се на српски преводи као ништавило или небиће или ништост. Шта је супротно ништавилу? Стварност, или постојање, или биће, или нештост, ако ћемо баш да будемо фенси. „Стваровитост“ је неологизам измишљен са циљем да се збуни а не објасни.

    Иначе цео тај Хајдегеров есеј о пореклу уметничких дела је једно најобичније нагваждање. Шта је брига Баха и Дворжака, или Веласкеза и Глазунова, шта Хајдегер мисли о пореклу уметничких дела? Шта је брига било ког љубитеља уметности шта Хајдегер мисли о томе? Ономе ко разуме уметничко дело Хајдегер не треба, а ономе ко не разуме Хајдегер неће помоћи да га разуме, јер то Хајдегер није могао да објасни ни самом себи. Јер да је Хајдегер то могао да објасни самом себи не би написао десет страна менталне гимнастике о уметности као ствари, стављајући у ту категорију и нотне записе Бетовенових квартета, а при томе превиђајући да нотни запис музике на папиру није музика, јер је музика не-стварна.

    6
    3
  22. Може ли неко нормалан да се радује минирању гасовода. Малој деци је јасно куда то води.

  23. Ocigledno od Vas nikakvog odgovora, osim ponavljanja trucanja. Ja nemam tu privilegiju da kritikujem sadrzaj Vasih komentara, jer ga ni nema! Ovih par komentara je pokazalo da ne znate ni ono sto ste sami potegli kao pitanja :)))))))))))) Nista ne znate, bas nista, i sta biste Vi jos dodatno komentarisali preko imejla !!!????

    „Katolicanstvo“ je „iz vedra neba“, ali u Vasem komentaru, posto ste imali malo srace sa „katihizisom“ – koji od ta dva izraza je star „barem sto godina“ :))))))), ali vidim da i sa znacenjem „katolicanstva“ imate malo srece.

    Desava se, ljudi provedu zivot u neobrazovanosti, Vas problem je nehriscanska podmukolst ogovaranja iza ledja!

    Sa ovim zavrsavam ovo (stogod da je bilo, polemika nije)

    Drzite se Vi vasih fasista, covek vaseg neznanja i ogovarackih sposobnosti, ko zna koliko daleko moze da dogura!

    4
    6
  24. A, sta je onda STVAROVITOST STVARI, STVAROVITOST DELA i DELOVNOST DELA ? Je l’ to POSTOJE DVE STVARNOSTI – STVARI I DELA ili SAMO DELO IMA DVE STVARNOSTI , a sto su vec TRI STVARNOSTI :))))))) (rec stvarnost je modelovana od reci stvar (realnost od lat. res), stvar je model za stvarnost bilo cega, pa i onoga sto nije stvar, vec delo, ili covek (otuda izraz „postvarenje coveka“) Ne raspravlja se o stvarnosti stvari (sta to uopste znaci !!!????), stvarnosti spoljasnjeg sveta (sto je problem koji je stvorila novovekovna filozofija, stari Grci i Srednji vek ne znaju za taj problem), vec STVAROVITOSTI STVARI ILI STVAROVITOST DELA, pa se u skladu sa tim razmatra DELOVNOSTI DELA… DAKLE STASTVO, NE POSTOJANJE. Delo je neka stvar, slika, skulptura (Heidegger: „Art and space“, ima na internetu PDF), knjiga…ali STA je ono sto te stvari razlikuje od drugi stvari, pa su one DELA, A NE PUKE STVARI!

    Ko se obrazovao, pa citao Hajdegerovo „Misljenje i pevanje“, mogao je da sazna: „…starovisokonemacka rec THING znaci sakupljanje i to u cilju raspravljanja o necemo sto je nekome vazno (Angelegenheit)…Dakle, stare nemacke reci THING i dinc postaju nazivi za ono sto je nekome vazno…To o cemu je rec, Rimljani su nazivali RES…RES PUBLIKA ne znaci drzava, vec ono sto se ocigledno tice svakog iz naroda…o cemu se, stoga, javno raspravlja.“
    (Hajdeger M. „Misljenje i pevanje“, „Nolit“, Beograd, 1982., str 115)

    „Hajdeger je kasnije izricito ukazao na to da se bitak stvari ne iscrpljuje u tome da bude prirucan kao orudje za coveka i da je stvar (das Ding) svoje ime izvorno dobila od reci „THING“ koja znaci skup Germana zbog savetovanja o zajednickim stvarima.Tako se vec kod njega nagovescuje da su primarne stvari kod delatnika πραγματτα. To ga ipak ne sprecava da sve do svojeg kasnog razdoblja STVARSKOST koja nadmasuje puku prirucnost objasnjava na materijalnim stvarima, kao sto su hram, krcag, most, stena…
    (Held K.“Fenomenologija politickog svijeta“, „Matica hrvatska“, Zagreb, 2000., str. 9 (nisam kucao na jekavskom))

    Toliko o STVAROVITOSTI. ****** **** **** *** Citirano je okvir iz kojeg sam razmatrao res publica i res privata, ukazao sam i na okvir od kojeg ja polazim i koje su savremene forme iznikle iz tog problema! **** ***** ****

    4
    6
  25. Sta bi tek rekli na heacceitas – ovost, quidditas – stastvo ili „svetskost sveta“ :)))))

    4
    4
  26. @ Марк Еугеникос
    Ово је било освежење и охрабрење напаћених читалаца, не само оних који припадају широј јавности, него и оној ужој! Само једна мала допуна, у вези са Holzweg – шумским путем. Енглески превод који сте цитирали није добар. „Шумски пут“ јесте добар превод, мада је то друго значење, прво, прецизније је „дрварски пут“, дакле не свака шумска стаза, пут, него онај који користе шумари и дрвосече и којим се вероватно превози посечено дрво!

  27. @Лимес

    Хвала на коментару; Holzwege додуше може да буде „дрварски пут“ као што Ви кажете, али мислим да се чешће користи за стазу направљену од дасака, као што се поставља на пешачким стазама кроз подводно земљиште или шипражје. Но то је овде мање битно, јер се суштински односи на нешто пусто и удаљено, и дословно и фигуративно.

    @Анахрони Сервер, или Jean Hardouin

    Све то што сте копирали из Хајдегерових дела је баљезгање. Ту нема никаквих формалних система, ни логичких ни математичких, да би нешто могло да се докаже или оповргне. У највеликодушнијој интерпретацији може се прихватити као Хајдегерово размишљање о суштини уметности, али то са уметношћу има везе колико и Игра Престола (Game of Thrones) има везе са историјом.

    Као што сам рекао у претходном коментару, када неко (Хајдегер) говори о уметности као ствари, стављајући у ту категорију и нотне записе Бетовенових квартета, а при томе превиђајући да нотни запис музике на папиру није музика јер му се то не уклапа у концепт, онда свакоме треба да буде јасно да Хајдегер суштински не разуме то о чему пише, па ма колико да се користи академским речником. Можда је требао да се ограничи на есеје о ципелама, јер изгледа да га је обућарство више фасцинирало него музика.

    5
    2
  28. @Limes

    „Drvarski put“, pa nestvarno :))))) UPRAVO SUPROTNO! Morali biste znati razliku izmedju „cistine“, jednog od kljucnih pojmova „Izvora umetnickog dela, (istina je neskrivenost – αληθεια: “ Istina je ne-istina. U ne-skrivenosti, kao istini, prebiva drugo „ne“- dvostrukog uskracivanja. Istina, kao takva, prebiva u opoziciji cistine i dvostrukog skrivanja.“ („Sumski putevi“, str 43)), dakle ne porekla, jer ono od-cega-porekla ne mora vise postojati (npr. covek potice od…), izvor je stalno izviranje, i „raskrcenosti“ koje cine sumari (Hajdeger je najpoznatiji kriticar tehnike)! Sumski put se ne krci, vec se sledi, mada u drugacijem smislu od sledjenja jednog drugog puta – μεθοδος, metod je isto put (οδος) koji se sledi, a o cemu Hajdeger raspravlja u nekim drugim knjigama! Ne mozete prevoditi iz recnika, bez poznavanja specificne terminologije nekog filozofa :))))) Neverovatno je da neko studira barem jedan semestar, a onda objasnjava neki termin, ne iz izvornog jezika, ne iz prevoda, nego iz treceg jezika, kao da svaki jezik ima iste reci :)))) Pa tako ne prevode ni osnovci !!!! Svako ko cita nesto sa fusnotom zna da prevodioci cesto navode da nema odgovarajuceg termina u datom jeziku. Pa, sta i gde ste vi svi studirali, ako i jeste?

    Citav ovaj igrokaz pokazuje zasto u Srbiji vladaju Vucic, neobrazovanost, teorije zavere, autohtonizam, Abramovicev „teslijanizam“, pseudoarheologija, pseudolingvistika…ovde se obrazovanost mrzi !!!! To je smisao one „slepa mrznja“, ovo je slepoca kod ociju, prosto se hoce neznanje, nece da se vidi !!!!! Neznanje zahteva neznanje, za njega je obrazovanost uvreda !!! Vazno je da se niko ne izdvaja obrazovanjem. Zato se i otimamo oko trojke (Tesla, Milankovic, Andric) skolovane u Austro-Ugarskoj, jer se u Srbiji obrazovanost zatire na svakom mestu!

    4
    6
  29. @Анахрони Сервер, или Jean Hardouin

    „…u Srbiji vladaju Vucic, neobrazovanost, teorije zavere, autohtonizam, Abramovicev „teslijanizam“, pseudoarheologija, pseudolingvistika…ovde se obrazovanost mrzi.“

    Заборавили сте псеудофилософију. Да не заборавимо да ово о мржњи према образованости тврди неко ко је у једном од претходних коментара (под другим именом) с презиром тврдио да му није потребно образовање из математике и физике да би разумео физичке појаве, јер је читао шта су о томе писали ликови попут Фејерабмта, Куна и Попера. Довољно је било то што је код Вас на факултету физика била изборни предмет, по Вашем сведочењу тада.

    4
    1
  30. Ако сам добро разумео ове,, полемике,, гасовод није миниран. ПС. Можда је миниран али то нису сигурно урадили неки нови фашисти већ,, добротвори,,.

  31. @Severus Archontius
    Ваше размишљање и Ваше реакције свакако представљају занимљив феномен, али мислим да се у то не би требало упуштати и о томе расправљати, бар не на овакав начин, како Ви то чините, допуштајући себи да изричете врло непримерене оцене о својим опонентима!
    За разлику од Вас, не мислим, па то и не чиним, да је ово и место да се просипа ученост, стварна или умишљенa, нећете задивити ужу јавност, као што смо и видели, а неће Вас разумети, као што и сами пишете, шира јавност. Само ће Вама бити лакше и лепше неко кратко време, али има и других начина. Можда је време да одлучите где да саопштавате смртницима своја своја знања и умовања, постоје књиге, научни часописи, где је томе место!
    Шта све нисте конструисали на темељу обичне информације о значењу једне, опет сасвим обичне речи, која и није била Вама упућена! Да и не помињемо рафал увреда, широког домета, да не би неко, у широј и ужој јавности, у држави и систему, остао случајно поштеђен увреде!
    Значење ове речи није продукт мог мозгања и паметовања и тумачења обичног термина у неком пренесеном смислу, нити продукт моје разигране, необуздане и, као у Вашем случају, потпуно неконтролисане маште, него је то само значење које она има у немачком језику. Погледајте најауторитативнији и најобимнији речник који се код нас може наћи, Енциклопедијски немачко-српскохрватски речник Светомира Ристића и Јована Кангрге, издање Просвета Београд, Max Huber Vverlag Muenchen.

    4
    2
  32. @Limes

    Ja sam izmastao, sasvim kontrolisano, u izvornom komentaru. Ovde sam samo citirao, i objasnjavao Hajdegera. Nema kod njega drvoseca, put nije raskrcen, vec ga sama suma omogucava („…ime „cistina“…koja se misli polazeci od otvorenosti sumske cistine koja se otvara u sumskoj sikari. Tako Hajdeger…moze reci da zadaca njegova misljenja nije vise „bitak i vrijeme“ nego „cistina i prisutnost“ (Hajdeger M.:“ Helderlinove himne „Germanija“ i „Rajna“ „, DEMETRA, Zagreb, 2002., str. 317.)

    Ja samo napisem komentar !!!! Kakvo „ohrabrivanje“ (Sokrat bi Vam rekao da to nije hrabrost, jer hrabrost zahteva znanje, a vas je ohrabrio komentar pogresan u svakom mogucem smisli, od pristupa prevodu, do tacnosti prevoda, nemanja blage veze sa Hajdegerom, kao i nevidjenim nerazumevanjem filozofije) Vam treba? Nema nikakve prisile na citanje komentara. Naprotiv, vrlo se jasno vide avatari, lako se preskace. Ja sam ne citam 90% komentara. U komentarima ne prozivam nikog, naprotiv, uvek kazem da ih pisem za dvojicu (oni znaju koga, a izgleda da imam i treceg) ovaj slucaj je izuzetak, jer sam se ovog, sa kojim sam poceo ovo preganjanje, setio zbog neverovatne bizarnosti (ovo sada je jos bizarnije, ali obecavam da se nikog od vas necu setiti :)))) ranije „rasprave“ koju smo vodili i vidim bavi se sa mnom, ali na tekstu koji nasam komentarisao !!!???

    Znate li Vi ista o prevodjenju, filozofije sigurno ne, ali knjizevnosti? Ne mozete raspravljati o prevodu Jesenjena tako sto necete uzeti ni ruski ni srpski, vec engleski !!!??? I , sam prevodilac mora da kuje reci, da li je selbstheit samstvo ili sebestvo, pa pocne rasprava oko toga(u ovom slucaju losiji prevod moze da bude bolji, zavisno od filozofske pozicije).

    Hajdeger ima najtezi jezik u filozofiji. Prepun njegovih kovanica (samo rec bitak ima tri verzije SEIN, SEYN (za sta mi nemamamo rec, pa se prevodilo sa bytak) i na kraju SEYN koje je precrtano!). 99, 99% vas nije u stanju da ga cita na srpskom, a ne na engleskom, 90% onih koji su zavrsili filozofiju nije u stanju da ga cita. Recnik mi nije potreban, jer sam procitao gomile Hajdegerovih knjiga i knjiga o Hajdegeru, sto za doktorat, sto zato sto se bavim njime decenijama. Izrazi slede iz njegovog dela, njegove biografije, tek na kraju iz recnika (Standartwörbuch, deutsch-serbokroatisch, OBOD, Cetinje, m.Holzweg – sumski put, str 151.) Filozofija se ne prevodi iz recnika, vec iz filozofije filozofa koji se prevodi. Nikakav recnik ne pomaze mom prijatelju koji prevodi Dzojsovo „Fineganovo bdenje“, a dok je prevodio Jaspersa, zvao je mene za pomoc, iako je on profesionalni prevodilac sa nemackog, engleskog i francuskog, jer je za prevod filozofije treba poznavati filozofovo delo

    3
    4
  33. @ Severus Archontius
    Pa. šta ste ovim odgovorom, sa mnogo ponavljanja i sasvim suvišnih digresija pokazali? U mom je komentaru jasno rečeno da je Holzweg šumski put, kao drugo značenje, prvo je „drvarski put“, preciznije određenje koje nije u rečniku stavljeno slučajno na prvo mesto! Da se u rečnicima ne prevodi filozofija, nego se objašnjava značenje reči, što je bila i jedina svrha moje napomene, to zna i najšira javnost, pa ste nas mogli poštedeti te pouke! A kako će neki filozof shvatiti i upotrebiti bilo koju reč iz bilo kojeg rečnika, time se bave, eto takvi kao Vi, što ne menja tvrdoglavo osnovno značenje reči! Inače, Enciklopedijiski rečnik pomenut o mom komentaru je svakako pouzdaniji nego Vaš, a uostalom, i značenje je isto!
    Što se tiče ohrabrenja, i to je sasvim prosto, nije filozofska tema – čovek (Mark Eugenikos) nas je ohrabrio da srpljivije čitamo i izdržimo komentare Vas i sličnih naučenjaka, koji smatraju da su portali prava mesta da pokažu svoje znanje i raspravljaju o filozofiji i sličnim temama, netrpeljivo, isključivo i uvredljivo (i preopširno!)

    3
    3
  34. „Drvarski put“ je prvo znacenje na toj jednoj stranici gugla, a ne u recniku, jer takvo znacenje ni ne postoji, nije to put za Drvar, nije drveni put, nije put drvoseca, nije put debala (slata rekom, pre pojave kamiona) nije nista!

    Umesto da jednostavno ne citate, Vi ste ohrabrenje nasli u totalnom, ali totalnom, neznanju. Sada shvatate kako funkcionisu pseudoistorije, pseudoligvistike, pseudoarheologije, fizicka-ontologija (sto je protivrecnost u pojmu) Velje Abramovica, one ne daju znanje, vec OHRABRUJU neznanje, kao sto Vucic ohrabruje najneobrazovanije – isti mehanizam!

    3
    4
  35. @Severus Archontius

    Имам утисак да сте непотребно груби према limesu, а не видим разлог за то.
    Ово за Holzweg ми није јасно, не привлаче ме философи типа Хајдегера, мада поштујем нечију љубав према философији.
    Али када претражих Holzweg на интернету, на немачкој википедиији (која је шњ извор за било шта, али ипак) помиње фразу ,,Auf dem Holzweg sein“, што би у слободном преводу на српски значило ,,бити на погрешном путу“. Објашњење је да је реч о путу којим су се вукла дрва из шуме која су посечена, те ако би га човек следио, не би стигао нигде конкретно (сем ако му је циљ да дође до дела шуме где се секу дрва, што је обично неки неприступачан део).
    Логички, Holzweg jeсте шири појам од шумског пута (Waldbeg), тако да са аспекта лoгике Limesov покушај превода јесте на месту.
    Е сад да ли је најбоље решење у духу српског језика, то је питање за преводиоце, који су томе посвећени.

    П.С. титула доктора наука и ерудитизам Вас не ослобађа потребе да будете педагог. Односно, не спорим право на огорченост системом који не препознаје значај знања (и труда да се до њега дође), али није то разлог да без разлога рибате друге коментаторе.

  36. @ Severus Archontius
    Ovo Vaše o putu za Drvar me je baš dirnulo, to su kod Vas izgleda ozbiljni problemi! O kakvom Vi guglu pričate, što niste pogledate pomenuti rečnik? I odmorite se malo, pošto ste se baš naradili, razlažući svoje osobene poglede i proglašavajući za totalne neznalice sve koji su se odvažili (jer je to poduhvat koji je zaista zahtevao određenu hrabrost) da pokušaju da Vam nešto kažu ili ospore! Naravno, i šire, celu javnost! Prošetajte se na čistom vazduhu, vreme je lepo, lakše se diše, a i pročisti glavu!
    Neobičan Vam je i pseudonim, nekako dvojezičan, a značenje je prilično znakovito (što bi rekli Hrvati). I nemojte odgovarati, ne treba objašnjenje, sve je već sasvim jasno!

    2
    2
  37. @Jovan P

    Nikoga ja nikada nisam ribao. Ja nakucam komentar, ko hoce da cita – hoce, ko nece – nece. Nemam ni pedagoske ciljeve, vec samo da pokazem i drugacije pristupe – puka raznolikost. Pisem najjednostavnije moguce, po tome sam poznat tamo gde treba. Svi sa kojima sam se ovde, ne znam ni sta, prvi su mene prozivali. Ovde, cak i kada nisam komentarisao !!!! Postoje cetiri vrste neobrazovanosti: 1) neznanje, kao puko odsustvo znanja, 2) glupost, kao neznanje ni da se ne zna 3) bezobrazluk, znati da ne znas, a ipak raspravljati 4) ova koju sam ja demonstrirao, nesposobnost da se pravi razlika sa kim treba raspravljati – astronomi se ne raspravljaju sa astrolozima.

    Sumski put se sledi, ne krci se sa ciljem transporta drva. Takav put, koji ima cilj transportovanja drva, prema Hajdegeru, pripadao bi POSTAVU. To je smisao Hajdegerove „cistine“ i kritike tehnike! „Cistina“ je vezana za prostor u grckom smislu, stari Grci ne znaju za prostor, vec samo za smestenost. Hajdeger je svo slobodno vreme provodio u sumovitim planinama Svarcvalda, Ozloglasen je sto je pisao da je vise naucio od bavarskih seljaka nego na univerzitetu. Adorno ga je ismevao zbog toga u „Zargonu autenticnosti“. „Izvor umetnickog dela“ je preokret u Hajdegerovom misljenju, gde se on okrece prostoru, kao smestenosti, jeziku kao stanovanju, kuci bitka… Metod je takodje put koji se sledi, ali je vezan za matematizovani prostor koji Hajdeger imenujer kao Postav! Sumski put je vrsta Hajdegerovog metoda!

    5
    3
  38. @Limes

    Evo, dodjoh sa basketa, oduvao sam se tako sto sam oduvao druge. Setnje se podrazumevaju. Sto se tice setanja, „mozda ste citali moju monografiju“ (ovo je iz „Serloka Holmsa“) o ulicnim muralima i grafitima, hodanjem-pored i hodanjem-kroz, sistemima pamcenja i Kampanelinoj utopiji :)))) Inace, upravo pomenuto Hajdegerovo delo (uz dela Anrija Lefevra) je najbolja osnova za analizu susreta sa umetnickim delima u izlagackim prostorima, muzejima, gradskim prostorima i sa ulicnim muralima-grafitima. Sva je poenta u promeni biti kretanja. Zato kod Hajdegera umetnicko delo ne zahteva posmatraca (on ima pojam „cuvara“, mnogi to tumace kao cuvanje tradicije, nije tako jednostavno, ali…), pa niko ni ne mora da cuje muziku sa Betovenovih notnih zapisa. Jos gore, ne zahteva ni umetnika :)))) Zato Hajdeger nije esteticar. On polazi od Niceovog uvida da se estetika bavi umetnoscu sa stanovista posmatraca, a ne stvaraoca, a onda kaze da su to dve strane istog i da estetika ne razmatra delo kao delo. Setnja je obavezna, iako nije ni estetski ni ontoloski neutralna, a kao litija ni verski ni politicki. Opasne su setnje :))))

    4
    4
  39. @Severus Archontius

    „A, sta je onda STVAROVITOST STVARI, STVAROVITOST DELA i DELOVNOST DELA ?“

    Псеудознање, о коме Ви сами говорите у следећем пасусу, копираном из Вашег иног коментара.

    „Citav ovaj igrokaz pokazuje zasto u Srbiji vladaju Vucic, neobrazovanost, teorije zavere, autohtonizam, Abramovicev „teslijanizam“, pseudoarheologija, pseudolingvistika…ovde se obrazovanost mrzi !!!!“

    Ви узимате Хајдегерове тврдње о стваровитости ствари, стваровитости дела, и деловности дела као датост. Питање које не постављате и на које не одговарате, барем овде, је: одакле Хајдегеру та сазнања? Из емпиријског опажања? Не, или барем Хајдегер не говори о томе. Изведене из неког формалног система? Не. Како ми можемо да проверимо и докажемо да ли те тврдње имају икакво упориште у реалности? Никако. Значи треба да верујемо Хајдегеру. Зашто? Зато што је то стављено на папир и објављено у књигама? Бесмислица.

    А то што сте Ви изабрали да верујете Хајдегеру, а други нису, и што сте Ви (претпостављам) докторирали на Хајдегеру, не даје Вам за право да друге називате незналицама и да пишете жалопојке о тобожњој мржњи према образованости у Србији. Можда би било корисније да сте докторирали на Алану Форду; та тема је више заснована на реалном животу него Хајдегерова трабуњања.

    На крају, врхунац ироније је да је неко ко се, по сопственој тврдњи, бори против псеудонауке и псеудознања, за псеудоним узео Severusа Archontiusа. За остале читаоце, Severus Archontius је лик кога је измислио Jean Hardouin, француски језуита на прелазу из 17. у 18. век, а који је запамћен по томе што је тврдио да су готово сва књижевна и уметничка дела, чак и новчићи, из грчко-римске антике, па и каснији Васељенски сабори, фалсификати из 13. века, и да су сви ти фалсификати направљени под надзором дотичног, а непостојећег, Severusа Archontiusа.
    http://www.artandpopularculture.com/Jean_Hardouin

    6
    4
  40. @ Марк Еугеникос
    Захваљујем на информацији о псеудониму! Није ми пало на памет да то истражујем, учинило ми се да је његова креација, али је занимљиво, па се могло нешто научити!
    Могло се штошта закључити и из ових излива дотичног, само није корисно, него је разочаравајуће, вапијуће јасно показује неке појаве које су, нажалост, врло раширене и које је и сам помињао, а није свестан да је њихов репрезентативни узорак!

    4
    5
  41. „Diskvalifikovanje nekog iz javne rasprave zato sto nije Srbin (ono o Americi je budalastina) se zove fasizam.“

    Ова сићушна реченица овде бивствује као сведок онога што су модерни теоретичари обрађивали у радовима типа „On bullshit“ тојест „О пресеравању“ – молим редакцију да све нас не излаже трансферу блама цензурисањем наслова објављеног у угледним научним часописима.

    Артикулисање било какве тезе на овим „основама“ открива следећу „методологију“:

    -Замена теза:
    -Ад хоминем;
    -Морална паника.

    Даља анализа открива следеће недостатке:
    -Непознавање политичке теорије;
    -Непознавање логиге;
    -Српског језика;
    -Социологије.

    „Evo, dodjoh sa basketa, oduvao sam se tako sto sam oduvao druge. Setnje se podrazumevaju.“

    Надам се да сте бољи у баскету него у филозофији. То још увек нисте демантовали. PhD is mainly your pronouns, it seems.

    3
    2
  42. @ Марк Еугеникос

    Tек сада сам пажљивије прочитао на шта се односи ваш коментар:

    „Ако се под широм јавношћу подразумевају и касирке, молери, чистачице и трактористи, као што треба, онда се нема шта приговорити запажању да су Хајдегер или Хегел непознати широј јавности.“

    Из моје фразе „неколико аутора“, могли сте наслитити да нисам мислио на једног или двојицу, а нарочито нисам мислио на ту двојицу као ауторитет за српски језик.

    Имао сам приликом писања свог коментара пред собом отворену гуглову страницу за претрагу сва три (доступна им) аутора који на српском користе Хајдегерову фразу „стваровитост ствари“. Потпуно сам превидео да је овде искључиво Хајдегер тај који је потписан као неко ко разуме своје фразе, као директан одговор на моје питање.

    Мој превид на страну – схватате ли импликације тог резоновања?

    Препоручујем вам рад који сам навео у свом претходном коментару.

    1
    2
  43. @Онај Милан

    „Из моје фразе „неколико аутора“, могли сте наслитити да нисам мислио на једног или двојицу, а нарочито нисам мислио на ту двојицу као ауторитет за српски језик.“

    Ви сте одговарали Severusu Archontiusu који је цитирао Хегела и Хајдегера, па је било логично да сам схватио да сте мислили на њих када сте рекли „пар, широј јавности непознатих, аутора“. Ако нисте мислили на њих, немам појма на шта сте мислили. А стојим при тврдњи да су Хегел и Хајдегер непознати широј јавности.

    „Потпуно сам превидео да је овде искључиво Хајдегер тај који је потписан као неко ко разуме своје фразе, као директан одговор на моје питање. Мој превид на страну – схватате ли импликације тог резоновања?“

    Не схватам шта сте хтели да кажете, нити знам на које специфично Ваше питање мислите. Ако мислите на нешто што сам ја рекао, цитирајте па питајте или полемишите, па ћу одговорити. Овако смо као гуске у магли.

    Поједностављено, мој став је да је Хајдегеров есеј о Пореклу уметничких дела ментална мастурбација, и да је свако ко прочита тај есеј од 65 страна (+/-, зависно од густине текста) мазохиста, као што сам и ја више пута био мазохиста док сам читао дотични есеј. На Вашу опаску „да је овде искључиво Хајдегер тај који је потписан као неко ко разуме своје фразе“ одговарам да нисам убеђен да ни Хајдегер разуме своје фразе. Јер да је разумео шта је хтео да каже, могао је то да поједностави на следеће, и да тако уштеди и себи и читаоцима 64 и 4/5 страница текста:

    а) постоје ствари које се налазе у природи (камен)
    б) постоје ствари које су направљене да служе некој сврси (алат, нпр. секира)
    в) постоје ствари које су направљене да не служе ничем практичном (уметничка слика)
    г) алат је сличан уметничком делу јер су оба створена људском руком, али алат нема сврху ван своје употребне вредности а уметничко дело је довољно само по себи
    д) уметност је постварење истине

    Не знам да ли схватам импликације тог резоновања онако како их Ви схватате, јер нисте рекли како их схватате. Схватам да је Хајдегер ужасавајуће конфузан писац јер на више места каже „следеће три ствари“, и онда помене прву, и никада не помене другу и трећу. И онда након десет страна каже „претходне три ствари“ а да уопште не наброји на које три ствари мисли.

    Ако баш инсистирате, ево копирам из текста Хајдегерове реченице које су толико очигледно апсурдне да би сваког ученика средње школе било срамота да их изусти.

    Рецимо: „We hear the shutting of the door in the house and never do we hear acoustic sensations or even mere noise.“

    Превод: „чујемо затварање врата куће и не чујемо акустички осећај или буку.“ Него шта чујеш, леба ти?

    Или: „By virtue of it, the peasant woman is through this tool let into the silent call of the earth; by virtue of the tool’s reliability she is certain of her world.“ [Tool или алат о коме говори, а види се из претходне реченице, су ципеле.]

    Превод: „захваљујући томе, сељанка је кроз ове ципеле уведена у тихи позив земље; захваљујући поузданости ципела она је сигурна у свој свет.“ А да нема ципеле, не би била сигурна у свој свет?

    Und so weiter, странице и странице текста чија је једина сврха да покаже како аутору није јасно о чему пише и при томе му недостаје дисциплине да, ако му већ није јасно о чему пише, макар смислено организује текст.

    Ако хоћете и Ви или било који други читалац да будете мазохисти, изволито овде: https://www.academia.edu/2083177/The_Origin_of_the_Work_of_Art_by_Martin_Heidegger

    3
    3
  44. Поштовани коментатори, посебно ви што сте заузели негативан став према М.Х.,

    Не бих улазио у појединачну дискусију, али бих приложио само пар следећих белешки.

    Претерасте у анти хајдегеровској хајци. На пример, „аргумент“ против учења М.Х. (да је исти бесмислица, а да не употребим сексуално експлицитан термин) личи на онај од лоших ђака који, рецимо, математику „не могу да смисле“. Или физику. Али су зато добри са фудбалском лоптом. Аналогно, ако неко зна нешто да испрограмира или неку диференцијалну једначину да реши и примени то је од никакве помоћи за разумевање философије. Нарочито не за схватање необично криптичног али истине раскривајућег учења М.Х. Елементарно разумевање М.Х захтева да се помучи са студирањем историје философије, не само у смислу набрајања философа, времена и услова живота или чак учења, то је неопходно али споредно, него управо постизање увида у континуум развоја философије као идеје, од антике до данас. То је немали задатак и захтева године упорности које се не могу издржати без истинске посвећености теми. Могуће је ухватити понеки призрак разумевања философије читајући ту и тамо, али то је недовољно за дубљи, истински увид у основе мишљења. На пример, М.Х. је препоручивао студентима да изучавају Аристотела барем десет године (!) пре него почну читати Ничеа. Да ли је ово мислио озбиљно или му је то послужило као метафора, не знам, али је индикативно о озбиљности покушаја да се философствује, а при том не понавља механички шта други рекоше. Философија (треба да) учи мишљењу а не празном полемисању, мада је ово врло присутно, не по слабости философије, него по

    Друго, покушај да се разуме неко учење само на основу превода тешко може да буде успешан. Ту речници не помажу, јер језик одређује границе мишљења. Речи имају своје основно значење, нијансе, историјски и културни контекст па су и њихове асоцијације богатије, неухватљивије и суптилније него што може било који „енциклопедијски“ речник да појасни. Сам М.Х. је наговестио једно грандиозно виђење разлога за „крај (западне) философије/метафизике“. Наиме, реч је опет (о речима) о преводу, античких великана који јесу мислили, али на еладском језику, који је изашао из живе употребе, па су дела превођена на латински. Мислило се на латинском, при чему су се одсецали сегменти значења, асоцијација, а дубина увида у истините основе овога (и онога) света је сведена на плићак латинског/западног утилитарно-регулативно-легалистичког и у основи материјалистичког односа према стварности. Зато је М.Х. и могао, почињући са генијалним разматрањем етимологије термина грчке философије, да посеје семе мишљења и удахне нови живот (западној) метафизици која је одумирала у корову преосталом од схоластичких пренемагања.

    Дакле, ко хоће да разуме М.Х. – ваља да се озбиљно бави његовим делом и да га промишља (ја сам давно одустао, али сигурно не зато што је његово учење бесмислица.)

    И на крају, сама чињеница да је М.Х. доспео до нивоа коментаторске секције СтСт се може схватити као показтељ његове (њихове?) релевентности, знак да у (и нашем) свету нешто „не штима“ и да смо у озбиљној кризи мишљења која се огледа у неспособности да мислимо. Свако добро свима (нама) који покушавају!

    6
    3
  45. Jedan vic:

    Razgovaraju Muja i Hasa o Hajdegeru :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    O filozofiji, kako je vidi vecina u ovom igrokazu:

    youtube: Monty Python philosophy for two (stoji naslov: philosophy) bukvalno, ali bukvalno prikazuje dvojac „polemicara“ u ovom igrokazu, jedan je neprikaziv :))))

    @Don Quixote

    Kada, vec, spomenuste fudbal, youtube: Monty Python philosophy football

    5
    1
  46. Да не буде да нисам завршио реченицу (крај првог већег пасуса горе):

    Философија (треба да) учи мишљењу а не празном полемисању, мада је ово врло присутно, не по слабости философије, него —- по неукости полемичара, који су од улоге задржали само дословно значење — полемос = рат, па млатарају „аргументима“ као деца дрвеним мачевима, и при том још замишљају да (знају и да) мисле.

    6
    1
  47. @Don Quixote

    Не спорим принципијелно ништа од тога што сте рекли о значају философије као такве. Верујем да читајући философију онај ко уложи труд може и треба да научи нешто корисно, а што не мора да буде практично корисно; има пуно корисних а непрактичних ствари, али човека натерају да мисли.

    Оно што ми специфично смета код Хајдегера је ово: то што је хтео да каже, могао је да каже у 5% до максимум 10% простора, и не би изгубило на јасноћи, напротив. Хајдегер је писао као да је имао тежак случај менталне дијареје па једноставно није могао да се обузда.

    Ако сматрате да сам престрог, кажите шта сте Ви корисно научили од/из Хајдегера. Или да ли Вам нешто значе реченице попут „Чујемо затварање врата куће и не чујемо акустички доживљај или буку“ или „Захваљујући томе, сељанка је кроз ове ципеле уведена у тихи позив земље; захваљујући поузданости ципела она је сигурна у свој свет.“ А Хајдегерово писање је пуно оваквих бесмислених реченица; изабрао сам насумице само две.

    Да поновим, далеко од тога да сам против философије као такве. Ја не читам пуно философију, али нпр. од савремених аутора волим књиге Дејвида Стоува (https://en.wikipedia.org/wiki/David_Stove) и Дејвида Берлинског (https://en.wikipedia.org/wiki/David_Berlinski), а ако ћемо да додамо хришћанску апологетику као философску грану, онда и Питера Крејфта (https://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Kreeft). Не знам да ли су превођени на српски, ја сам их читао на енглеском. Сва тројица су примери да је могуће писати о озбиљним и битним питањима на јасан, разумљив и организован начин.

    2
    4
  48. E, da!

    Graham Harman: „Tool-Being: Heidegger and metaphysic of objects“

  49. Kadam sam, kao klinac, 15 godina, odlucio da studiram filozofiju, bilo je to pod uticajem knjige, za istoriju filozofije beznacajne, ali kao pisane za taj uzrast, „Um caruje“ Vila Duranta i dela o Dzordzu Barkliju, njegovom stavu da ne postoje stvari, vec samo nasi oseti (stvari).

    Upravo tome se suprotstavlja Hajdeger, kada kaze da ne cujemo SKRIPU, vec VRATA koja skripe, ne cujemo ZUBOR, vec POTOK koji zubori… Naravno, stvar je mnogo komplikovanija i tice se Brentano-Huserlovog problem intencionalnosti mentalnih akata. Razlika u razumevanju intencionalnosti kao fundamentalnog ili izvedenog fenomena je kljucna za razumevanje razlike izmedju Huserla i Hajdegera.

  50. @Џон, Грахам, Ерик и остали :

    “ Какво изненађење за Грке, какво изненађење за коментаторе – Бекенбауер у тиму Немачке ! „

  51. @Марк Еугеникос

    Пошто сам одлично разумео ваше тезе – са којим се у овом случају 95% слажем – мислим да нисмо „гуске у магли“. Једно од мојих питања је било: „Прихватам изазов, нађите ми некога ко схвата следеће ситнице: Шта је то „стваровитост“, нарочото „стваровитост ствари““.

    Одговор је био цитирање Хајдегера, аутора поменуте конструкције. Моја грешка је била што сам пропустио да видим да је цитиран Хајдегер – разлог за свој пропуст сам поставио у претходном коментару. Прочитајте коментаре пажљивије.

    Искрено жалим што није схваћен – између осталог – класичан пример циркуларног аргумента. Ко разуме Хајдегерову фразу преведену на српски? Одговор – Хајдегер. То не само да је циркуларни аргумент, већ је и нетачно.

    Није схваћено ни то да дотични аутор (циркиларног аргумента) употребљава свој надимак да би се изругао оспоравању досељавања Словена на Балкан у средњем веку. Несхваћена је и чињеница да потенцирање супериорности западне филозофије на темама о српској књижевности такође има импликације. Итд.

    Штета.

    @Морозов

    Тај Хајдегер је био у праву не само у оповргавању Дуранта, већ и Хусерла. Било би лепо да објасните да ли је ипак остао заглављен у доминацији емпирије или има аргумената да је прихватио неко конкретно – да не кажем јасно – другачије становиште. Слободно покрените то питање на линкованој теми (ако може без сексуалних алузија) јер овде је тема његов ужасан језик и стил:

    https://stanjestvari.com/2022/10/07/rajli-vagaman-rusija-pocela-s-obaveznom-vakcinacijom-mobilisanih/#comment-183391

    2
    1
  52. @Онај Милан

    Хвала на појашњеном коментару, и праштајте ако се нисмо разумели а слажемо се. Ја сам навикао да увек цитирам оно на шта одговарам, да не би дошло до забуне. А као директан одговор на Ваше питање, не верујем да ико разуме шта је стваровитост ствари, (или радиност рада, или алатност алата, из истог есеја, страна 22 у линку који сам поставио доле), а да се они који тврде да разумеју фолирају. И као што сам рекао, не верујем да је ни сам Хајдегер разумео шта је тиме хтео да каже, јер да јесте, он би то и објаснио на јасан, разумљив и организован начин, што је дијаметрално супротно његовом стилу. Хаос у тексту је одраз хаоса у глави. То је такође разлог што сам то папагајско понављање Хајдегера назвао псеудознањем.

    Још мало Хајдегерових бисера, крај стране 22 и почетак стране 23, исто дело:

    „The thingly part of the work should not be denied away; but this thingly part, if indeed it belongs to the being-work of the work, must be thought from out of the workly. If so, the way leads to a determination of the thingly actuality of the work by going not over the thing to the work, but over the work to the thing.“

    Превод: „Стваровити део рада не треба порећи; али овај стваровити део, ако заиста припада радиности рада, мора се осмислити изван радиног. Ако је тако, пут води до одређења стваровите актуелности рада, тако што иде не преко ствари до рада, већ преко рада до ствари.“

    Молим љубитеље имена и дела друга Хајдегера да претходни цитат користе да се удварају својој вољеној особи, ако је нека довољно блесава да Вас такве трпи.

    @Морозов

    „Upravo tome se suprotstavlja Hajdeger, kada kaze da ne cujemo SKRIPU, vec VRATA koja skripe, ne cujemo ZUBOR, vec POTOK koji zubori…“

    Звук врата које шкрипе се зове шкрипа. Звук потока који жубори се зове жубор. Не чујете врата него звук који та врата производе, ако у том тренутку производе неки звук, иначе не чујете ништа. Цепидлачко инсистирање на томе „да ли водим на испашу Руменку или краву која се зове Руменка“ је бесмислено.

    Али пошто тврдите да Хајдегер то каже, поставите линк и број странице и пасус у коме Хајдегер то каже па ћу онда побијати Хајдегера а не Вас. Када сам навео Хајдегерову реченицу: „We hear the shutting of the door in the house and never do we hear acoustic sensations or even mere noise. In order to hear a pure noise, we must listen away from the things, pull our ears away from them, i.e. hear abstractly.“, поставио сам линк: https://www.academia.edu/2083177/The_Origin_of_the_Work_of_Art_by_Martin_Heidegger, страна 10, претпоследња и последња реченица у другом пасусу, свако може да провери.

    Елем, рећи „Чујемо затварање врата куће и никада не чујемо акустичке доживљаје или саму буку. Да бисмо чули чисту буку, морамо слушати даље од ствари, повући своје уши од њих, то јест слушати абстрактно.“ је бесмислено. Ако чујемо затварање врата куће, шта чујемо ако не звук? И шта је тај звук ако не акустички доживљај?

    Свако Ваше следеће упорно копирање пасуса из Хајдегера, или фрљање Хајдегеровим цитатима по сећању, ћу назвати онако како сам назвао и претходне случајеве: псеудознањем, а додаћу и шарлатанство.

    Када сам као средњошколац читао Кјеркегора (Болест на смрт), решио сам да се бавим физиком.

    2
    3
  53. Vidimo da se stvarovitost vratila i to kao deo rada…Dzaba onolika, sta vec.. Mi ne cujemo zvuk vrata i ne vidimo sliku vrata, vec cujemo i vidimo vrata.Hajdeger lepo objasnjava, da bi culi zvuk ili videli sliku vrata, moramo se udaljiti od vrata i okrenuti sebi, samoposmatranju svog opazanja. Na osnovu tog je moguce pitanje postojanja spoljasnjeg sveta, jer se izmedju nas i objekta umecu nasi oseti. Hajdeger, medjutim, kaze da se mi odnosimo prema objektima i da tek iz tog odnosa mozemo da apstrahujemo nase osete (slika, zvuk, ukus…) o njima! Stvarovitost stvari ne cini zbir nasih oseta o njima, vec njihova tvorevinskost koja je moguca samo iz pouzdanosti. A u pouzdanosti se daje svet (i zemlja) koji se zato ne moze ni dovesti u pitanje na barkijevski nacin!

    6
    2
  54. @Морозов

    „Mi ne cujemo zvuk vrata i ne vidimo sliku vrata, vec cujemo i vidimo vrata.Hajdeger lepo objasnjava, da bi culi zvuk ili videli sliku vrata, moramo se udaljiti od vrata i okrenuti sebi, samoposmatranju svog opazanja.“

    Врата можете да видите ако сте окренути према вратима, и ако сте отворили очи и није потпун мрак, и ако их ништа не заклања. Рефлексија светолости преко чулних ћелија и неурона у мозгу ствара слику врата. Ако разумете физички и биолошки процес, имена која ћете дати тим појавама су мање важна; то постаје ствар конвенције. Инсистирање да се види објекат а не слика објекта почиње да личи на неку магијску формулу, као да ће избор речи променити реалност.

    Врата не чујете ако мирују. Можете да чујете шкрипу шарки ако неко помера врата, или куцање на врата, или лупање врата о довратак, итд. Врата сама по себи не можете да чујете.

    Ви изгледа нисте начисто ни са емпиријским аспектима опажања, а изгледа није ни Хајдегер, коме (барем по Вашем сведочењу) није јасна разлика између звука и слике, нити наше перцепције истих.

    А пошто Ви то изгледа нећете или не можете да објасните, опет папагајски цитирате Хајдегера. А стварно сам се надао да бисте са тим докторатом могли да се уздигнете изнад пуког цитирања.

    1
    3

Оставите коментар