Представљање часописа „Српска ревија за европске студије“

Пројекат часописа „Српска ревија за европске студије“ је деценију стара идеја, која је настала из побуде да институт коначно добије форум за представљање тема из сопствене научне области

Дана 12. септембра 2022. године у просторијама Института за европске студије у Београду почео је нови циклус трибине коју организује ова институција. Симболички, према речима директора Мише Ђурковића, нови циклус започиње промоцијом новооснованог часописа Српска ревија за европске студије, a до краја године планиран је низ важних догађаја – од анализе европских избора у Шведској, Италији и другим земљама, до научних конференција о екологији/одрживом развоју и међународним односима и циклуса тематских предавања и округлих столова о феномену настанка фашизма.

Пројекат часописа Српска ревија за европске студије је деценију стара идеја, која је настала из побуде да институт коначно добије форум за представљање тема из сопствене научне области. Премда је већ неколико година суиздавач Културe полиса који је недавно укључен на ЕРИХ листе што му омогућава напредак у М24 и М23 категорију (категорије најзначајнијих часописа у Републици Србији), намера оснивања новог часописа је била да се одговори и на бројне актуелне теме из области европских студија. Са порастом и јачањем куће у претходних неколико година стекли су се веома важни предуслови да се покрене још један часопис из области која, упркос чињеници да постоји много стручњака који се баве темом европских студија, нема (са изузетком часописа Европско законодавство) одговарајућу публикацију која би излазила периодично. Због тога, важност овог часописа (чији је први број могуће преузети на следећем линку: https://sres.ies.rs/tekuci-broj/), тиме је још већа.

Будући да је Институт за европске студије, према речима главног и одговорног уредника др Милана Игрутиновића, био веома мала организација услови за објављивање часописа били су далеко тежи. Међутим, унутрашња консолидација и повећање броја запослених (преко разних програма Министарства просвете, науке и технолошког развоја) донео је нову енергију и учинио да се крене у реализацију подухвата. Од марта 2022. године, када је донета одлука о покретању, до августа када је часопис изашао из штампе учињен је читав низ корака који су подразумевали јасније дефинисање и ситуирање часописа у домаћим и регионалним оквирима. Први број донео је са собом бројне изазове, а изузев заменице главног и одговорног уредника др Ирине Милутиновић није било људи који су имали такво искуство у области објављивања научне периодике.

До назива Српска ревија за европске студије дошло се по угледу на Хрватски годишњак за европско право и политику, наводи др Урош Ћемаловић. Тражећи најбољи назив за часопис тежило се не само повезивању са српском државом, већ и заштити права интелектуалне својине пошто на генерички појам европских студија многи полажу право.  Потребе тржишта, али и широк тематски опсег учинили су да овај часопис постане привлачан не само ауторима у земљи, већ и у иностранству. Основа идеја, према речима Милана Игрутиновића, била је да се покрене часопис који ће веома брзо стећи међународну препознатљивост што се подстиче не само двојезичним (енглеским и српским) текстовима, већ и избором актуелних и интригантних тема. Тако је за тему јесењег двоброја одабран рат у Украјини.  Позив ауторима за други број налази се на сајту (https://sres.ies.rs/pozivi-i-najave/), а упутства је такође могуће пронаћи на следећем линку (https://sres.ies.rs/za-autore/).

Иако часопис још увек није у категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, тематски избор нуди ауторима истински форум за објављивање резултата сопствених истраживања. Поред ужег подручја истраживања (институције и проширење ЕУ, интеграције Србије, искуства скорашњих нових чланица у приступу итд.), и шире подручје (политички, економски и културни процеси на европском континенту) одговара потребама научне заједнице у Србији, региону и Европи. Уредништво и редакција часописа, узимајући све наведено у обзир, веома су захвални бројним ауторима и ауторкама који допринели излажењу часописа.

На основу садржаја може се јасно видети да је избор тема, али и географско порекло аутора и ауторки указује на европски карактер новог пројекта. Поред анализе питања профита у процени кршења права интелектуалне својине коју је направила Бранка Марушић, чланица Правног факултета у Стокхолму (видети: https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-01-Marusic.pdf), и Свења Шолц, истраживач Универзитета у Хелсинкију, дала је анализу медијске кампање Европског парламента на Фејсбуку (https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-02-Scholz.pdf). Затим, Наташа Мрвић Петровић је пратила развој концепта сексуалног насиља (силовања) према Истанбулској конвенцији (https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-04-Mrvic-Petrovic.pdf), а мађарски политиколог Золтан Егереши анализирао је односе Турске и Европске уније (https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-03-Egeresi.pdf). На крају научни сарадник Института за европске студије др Владимир Ристановић дао је преглед испуњености циљева одрживог развоја Србије (https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-05-Ristanovic.pdf), а млади колега истраживач Петар Милутиновић написао је приказ књиге Европска унија и технолошка промена (https://sres.ies.rs/wp-content/uploads/2022/08/SRES-2022-01-Prikaz-Milutinovic.pdf).

Миша Ђурковић и  Милан Игрутиновић о Српској ревији за европске студије (Радио Београд 2)

Према речима Наташе Мрвић Петровић, добро је да се појављују нови часописи у Србији без обзира колико је тешко доћи до коначне публикације. Сам назив часописа сугерише на једну занимљиву концепцију, а то је да се широкој проблематици европских студија приступа из визуре српских научника. Свако бављење актуелним феноменима захтева изузетно знање из области из које аутор пише и подразумева истраживачко искуство и упориште у теорији и грађи, а отуда долази и ризик о могућих погрешних закључака и лоших радова који могу бити послати часопису на разматрање, сматра Мрвић Петровић.

У кратком излагању Владимира Ристановића откривена је још једна од мотивација за писање текста, према његовим речима „први број је увек први број, сваки следећи је наредни, а без обзира на бодовање је изузетно важно помоћи колегама’’.

Петар С. Ћурчић,
истраживач-приправник, Институт за европске студије,
секретар редакције часописа Српска ревија за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , ,

Оставите коментар