Владан Вукосављевић: Угриз мољаца на плаштаницама Светог Саве и цара Лазара

Ако није и хришћанска и народна и национална, СПЦ је само осушени прозападни сурогат хипи покрета, њу ејџ духовни Вудсток за Србе скројене по вољи и по мери Вашингтона, Берлина, Лондона, Аграма и Ватикана

Владан Вукосављевић (Фото: Марина Лопичић/Курир)

Требало би уложити знатан напор па не запазити снажан и брз процес који нам се одвија пред очима а који је покренут са познатих и злогласних адреса у иностранству, уз неопходно суштинско садејство истакнутих домаћих актера.

Циљ је да се традиционална, народна, национална, страдалничка, јуначка и државотворна СПЦ, она коју је створио Свети Сава а коју су у историји и у народном бићу одржавали Чарнојевић, Шакабента, Његош, прота Матеја, ђакон Авакум, Стратимировић, Варнава, Платон, Зимоњић, Јустин, Николај, Викентије, Павле, Харитон, Атанасије, Амфилохије, Иринеј и безбројни други знани и незнани подвижници – који су уз народ и са народом били и душом и телом и с мачем и пушком кад је требало – претвори у нешто друго.

У неку ранохришћанску деноминацију из апостолских времена, која не познаје ни народ ни нацију, која као таква, слепа за историју, проповеда чисту хришћанску љубав, прашта свима па и убицама сопственог народа, дели своје хаљине и предачку баштину свакоме ко то затражи, труди се да буде у послушничкој хармонији са влашћу и бежи од свог српског идентитета.

Маневар је лукаво смишљен јер се из лоших побуда позива на чисто учење Христа и ране принципе младог хришћанства, занемарујући чињеницу да је српска црква дугим историјским ходом срасла уз свој народ и његове патње, била му мелем за ране, водич и путоказ, утеха и нада, духовна потпора али и мушка снага када је требало опстати и борити се за макар и гутљај слободе.

Ако ова добро оркестрирана обмана народа и успе, она ће традиционалну СПЦ брзо свести на мали број следбеника, можда само неколико процената становништва и претвориће животодавну духовну и народну институцију у скромни азил уско схваћене вере, без снаге и утицаја на народ и његове историјске бриге. Направиће од Срба сирочиће, по први пут за осамсто година. Ако није и хришћанска и народна и национална истовремено и снажно, СПЦ је само осушени прозападни сурогат хипи покрета, њу ејџ духовни Вудсток за Србе скројене по вољи и по мери Вашингтона, Берлина, Лондона, Аграма и Ватикана.

Ипак, много је извесније да ће ова злим циљевима мотивисана обмана да остане само краткотрајно мрешкање на ткању историје, угриз мољаца на плаштаницама Светог Саве и цара Лазара.

Верујем да ће мољци убрзо отићи у заборав а да ће плаштанице трајати вечно, баш као и успомене на Саву и Лазара.

И на Косовски Завет, нашу улазницу у земаљско и у небеско царство.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

18 replies

  1. Кренуо је добро али чим су му Атанасије, Амфилохије и Иринеј подвижници, нема ту созерцања. Кога су они благосиљали о главу нам се лупао. Мољци екуменизма су почели да гризу плаштанице давно пре ових сада само што ту зубе изломише а спреј православља из егзила их изврће на леђа!

    43
    11
  2. @Владимир
    Амин.
    г. Вукосављевић и многи други Срби још увек не желе да виде горке плодове екуменизма у окупираној Београдској Патријаршији. Није лако себи признати да је то тако, многима је лакше да мисле да су Синод и патријарх безгрешни те се морају беспоговорно слушати, чак и када очигледно кваре Веру. Исто је лакше инсистирати на некаквом (световном) „јединству“ унутар СПЦ, иако не може бити јединства лажи и Истине. Нема другог пута од одвајања од свејереси екуменизма (Св. Јустин Ћелијски).

    21
    4
  3. Умољчала се прѣчиста плаштаница српске Цркве, ох, како се умољчала, и то, замислите, за мање од двѣ године, – од тренутка кад је један министар културе од те исте Цркве примио Орден Светог Саве, па убрзо остао без министарског мѣста. До тада никаквих мољаца у српској Цркви нѣје било – ни свргавања сувише „затуцаних“ владика, ни прогона читавих обитељи због нѣприхватања уклањања иконостаса и других „ранохришћанских“ новотарија, ни разговора угодних са наслѣдницима „блаженог“ Степинца о „светости“ истог, а још мање наклапања о броју покланих Срба… Процес је збиља нов, „снажан и брз“, просто бисмо се удавили у том вртлогу да нѣма оваквих прозорљиваца да нам отворе очи.

    24
    3
  4. Можеш рећи

    Можеш рећи
    Све је статистика
    У овој коцкарници
    Животној

    Можеш рећи
    Живот је лото
    Неко добија
    Неко губи

    Можеш рећи
    Све је случај
    Срећа
    Или оно друго

    Можеш рећи
    Закона нема
    Правимо закон
    Према себи

    А Бог гледа
    И каже
    Што посијеш
    Жњећеш

    Момчило

    12
  5. la se ovaj raspisao, kao da radxi po zadatku


    7
    11
  6. Ако србски Брод (брод србске цркве) плови у истој флоти и на истом курсу са бродом истамбулске „васељенске“ патријаршије (америчким бродом у јеврејском власништву под турском заставом), а овај на истом курсу и скупа са ватиканским бродом, да ли он плови ка правој обали, ка Истини?

    Срби који се с дечјим поверењем препуштају свјатјејшем капетану брода, који се навигацији обучавао у Лас Вегасу („престоници греха=грешке“), у вери да је за кормилом Христос а да ветар у једра даје Дух Свети, на основу чега верују да грешке ту нема и да је не може бити? Зато јер је у питању брод произведен у бродоградилишту Светог Саве?

    Али нису ли својевремено и бродови галског и порту-галског и шпанског и италског/венетског народа нпр, скренули са курса за ватиканском пиратском галијом, иако су и они били произведени у светитељским бродоградилиштима и импрегнирани мученичком крвљу? Па где су били Крманош Христос и ветар Духа Светога да их врате на прави курс? Зашто благоверни верници београдске патријаршије мисле да су Срби бољи од њих? Зато јер: „Хвала Ти, Боже, што ми Срби нисмо као остали људи – жабари, пужоједи, или ови курвати“ (Лука 18:11)?

    А ако цела флота и србски брод у њој не плове на курсу ка Истини, него ка обали Машијаховог царства, шта Срби који то виде треба да чине?
    И шта могу да учине, сада када је та обала већ на видику?

    23
    2
  7. Postovanje za g Vukosavljevica.

    13
    5
  8. У тексту је поменут српски идентитет па да наставимо са његовим дефинисањем. Већ смо рекли да је то дугорочни пројекат и вероватно један од првих овакве врсте. Резултат ће бити основа за све будуће дефиниције нашег идентитета које ће, надамо се, бити боље и комплетније. Сигурно је да наш резултат неће моћи бити игнорисан и нико неће моћи да каже да је то нешто небитно или тривијално. Сигурно је такође да ће наше предложене ставке бити незаобилазне или ће се појавити у другачијој форми.

    У овом делу ћемо се осврнути на ставке 14-17 и 6. Доскора је то за оне који су дисали на трску била егзотика али у последњих годину дана чак и Википедија пише о томе. Недавно је чак и САНУ потврдила да су Срби живели на Балкану пре 7ог века. Значи, сада је познато свима да су Илири и Трачани били Срби. Вики одредница о илирско-трачким императорима Римске империје наводи десетине императора српског порекла и њихове биографије. У то доба је око 80% римске војске било ‘не-италијанско’, тј. углавном су били Срби, из чијих редова су се издвајали императори. Грци, нпр, нису били део римских борбених јединица, били су део провинције Илирик и нису дали ни једног императора. Дуго је требало да нам до свести дође једноставна чињеница да ‘Римљани’ није била етничка одредница већ ознака за систем државне организације.

    Значи, у нашој дефиницији смо поменули само пар српских императора (и Спартака) који репрезентују и све друге. Неко ће можда узети за пример друге личности али су ови важни јер су кључно утицали на токове светске (и српске) историје. Између осталог, утицали су да хришћанство буде прихваћено и постане светска религија. О сваком од њих и о оном шта су урадили може се писати надугачко и нашироко. Неке ствари смо већ концизно презентовали у једном претходном тексту о римским Тетрарсима и њиховим борбама за доминацију. У складу са овим ћемо одговарајуће ставке наше дефиниције написати великим словима. Опет ћемо поновити – ако буде примедби на њих, враћамо их у мала слова док се не разјасне или их потпуно бришемо ако се покажу нетачним.

    https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_emperors
    https://en.wikipedia.org/wiki/Thraco-Roman

    11
    5
  9. Лековити ритам @дисања на трску – удишеш истину, издахнеш лаж, амигдала богата кисеоником буди памћење у кортексу…

    3
    3
  10. Тренутна верзија дефиниције српског идентитета (2/9/22) је:

    [1] МИ, СРБИ, СМО
    [2] ДИРЕКТНИ БАШТИНИЦИ НАЈСТАРИЈЕ И
    [3] НАЈВИШЕ ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И КУЛТУРЕ,
    [4] СТАРОСЕДЕОЦИ ЕВРОПЕ И БАЛКАНА,
    [5] примогени народ који је први примио хришћанство и
    [6] УЧИНИО ГА СВЕТСКОМ РЕЛИГИЈОМ,
    [7] чији језик је основа Санскрита и
    [8] скоро свих европских језика,
    [9] из чијег се окриља развила словенска и
    [10] ведска цивилизација,
    [11] КОЈА ЈЕ ИЗНЕДРИЛА
    [12] Александра и
    [13] Хомера,
    [14] СПАРТАКА И
    [15] ДИОКЛЕЦИЈАНА,
    [16] КОНСТАНТИНА И
    [17] ЈУСТИНИЈАНА,
    [18] ДУШАНА И КАРАЂОРЂА, СВЕТОГ САВУ И ТЕСЛУ.
    [19] МИ СМО НАРОД КОСОВСКОГ ЗАВЕТА И ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА, КОЈИ
    [20] неизмерно ДУГУЈЕ својим прецима а још више
    [21] СВОЈИМ ПОТОМЦИМА И
    [22] ЧИЈА ЈЕ највећа МАНА ДА ЧЕСТО НИСМО СВЕСНИ ТОГА.

    14
    5
  11. У тексту се каже:
    „У неку ранохришћанску деноминацију из апостолских времена, која не познаје ни народ ни нацију, која као таква, слепа за историју, проповеда чисту хришћанску љубав, прашта свима па и убицама сопственог народа, дели своје хаљине и предачку баштину свакоме ко то затражи, труди се да буде у послушничкој хармонији са влашћу и бежи од свог српског идентитета.“

    А како је то било у апостолским временима?

    (1/3) Јаков, брат Јована Богослова, још за живота Христовог креће у проповед из Палестине и искрцава се у Цавтату. Римски пут је водио до Сирмијума, главног града римске Илирије. Он пролази кроз Требиње, Лозницу и стиже у Сирмијум 34. гне. Ту успоставља прву цркву у Европи и за епископа поставља Андроника кога је довео са собом из Јерусалима. Јаков је оставио проповеднике на путу куда је пролазио до Сирмијума па се после враћа у Јерусалим.

    Као први апостол који је проповедао хришћанство, погубљен је 44.г. Андроник је постављен за епископа целе Илирије, не само Сирмијума. Убрзо је погубљен од стране Римљана. Године 42., свети Петар долази у Далмацију да настави где је Јаков стао. Далмација се простирала од Истре до Сирмијума, Раса и Скадра. Петар се ту задржава годину дана и 43.г. иде у Италију да тамо проповеда хришћанство. Задржао се неко време у Риму. Император Клаудије је забранио боравак Јеврејима пошто су сматрани завереницима. Лин је био Петров ученик који наставља да проповеда хричћанство а овај одлази у Равену, затим у Србију у Сирмијум. Ту поставља новог епископа са чином архиепископа св. Епенета, кога је он такође довео са собом и који постаје верски старешина за префектуру Илирик. Петар је био у Подунављу, прошао Тракију, Малу Азију и дошао у Јерусалим на сабор 52.г.

    У међувремену је свети Павле дошао у српске земље. Био је у Рашкој, где 54.г. свог ученика Тита поставља за епископа у Расу. Тит је ту подигао цркву, нађени су њени темељи. По пореклу је био Јазиг како су називали Србе из Бачке. Јазиг је име које је претходило називу Словени. Јазиги су они који су говорили језик који су могли да се споразумевају. Претходно је Словенима проповедао на српском. После Раса, Павле га шаље да проповеда по целој Далмацији од 55-61г. Највише је допринео ширењу цркве у Далмацији и сматра се апостолом Далмације. Од 54-68 г. У Римској империји влада Нерон који је палио Рим, прогонио хришћане па нису смели да именују архиепископе јер би га одмах убили, али су имали проповеднике

    11
    3
  12. Какво ботовско дробељање појединих коментатора! Уместо да све оштрице критике буду уперене у скандалозну одлуку актуелне врхушке наше Свете Цркве, која је очигледно све урадила у договору са владајућом кликом, појединци имају болесну потребу да облате и попљују Вукосављевића својом „мудром речитошћу“ из препотопског доба. И тако ово место претворише у тртљаоницу. Сивој пропаганда све чини да протури рог за свећу.

    13
    4
  13. Има овде кочоперних коментатора који би на питање „колико имате од школе?“ одговорили, „…од чколе?, ааах, има, … биће, три километра“.

    Неки су напреднији па од школске спреме имају и велики одмор,а у недостатку вечерњих курсева стигну да се до-образују на Википедији. Исту сматрају за неприкосновени извор истинитих информација, јер кад желе нешто да нагласе као несумњиво, важно кажу „то пише чак и на Википедији“!

    Иначе, сличност њихова са папагајима је очигледна — само је папагајске крике лакше поднети знајући да долазе од живуљки у поседу 7-8 грама мождане масе. Такође, папагаји не злоупотребљавају СтСт портал, за који се испоставља да улази у списак толерантнијих према папагајском ботовању…

    Срб има непријатеља „с лева“ који га кроз историју терорише, напада, тлачи, убија, римокатоличи, турчи, секуларизује, титоизује, евроатлантизује, автошовинизује… Циљ је да се Срб погуби и изгуби, понебићи, смути, збуни, и нарочито — самозаборави.

    Као да то није доста само по себи, Срб има и непријатеља „с десна“ или изнутра, који би да га похиперсрби, поилири, поамеби, поаристотели, посанскрити, разсветосави, разправослави, осотони. Ови су можда мање зло по обиму, али по циљу и идеји су одмах до ових првих, јер одузимају време, скрећу пажњу, смућују и заводе за Голеш планину. Ако ништа друго до сада и не постигоше, овде локално, претварају део коментаторске секције СтСт у б(р)лог произвољног нагађања, аматерске фантазије, „мокрих“ сновиђења, безумништва под фирмом бриге за обновом идентитета (!) Срба. Хрватски попечитељи на сличном њиховом квази-палео-историјском пројекту делују јадно и немаштовито — упоредимо само њихове измишљене „краљеве“ са стварним римским императорима, а Србима! О Санскриту, јогинима, ведама, тројанцима, хомерима, александрима, шаманима, храстовима, сварозима, перуни(ка)ма да и не говоримо.

    А нарочито да не говоримо о свезнајућим (трећим оком свевидећим!) путинофобима, што је тема за себе…

    Свирај, али и за појас задени, рече наш народни мудрац и оста поука за потоње нараштаје. С тим, што уместо свираљке може да се искористи и трска, а нарочито рачунарска тастатура.

    И за крај, далеко било да неко помисли да ја (који ни једну ветрењачу не могу да савладам) тврдим да знам, на пример, да Срби нису староседеоци Хелма/Холма, Илирије и Мезије, то јест Балканског полуострва. Да знам да Срби нису прото-Илири. Не знам.

    Али ако нешто не знам, потражићу доказе, потрудићу се на њиви истраживачкој. Придружићу се онима који су на квалитетан начин пронашли, прикупили, ишчепркали, ископали, неке од показатеља, могућих посредних или непосредних доказа и протумачили их на начин који резонира са здравим смислом, на начин коме је циљ приближавање објективној истини (која остаје недостигнута) а не пропагандистичкој обмани. Упоредићу доказни, материјал, суочити се са супротним тумачењима, проценити поузданост информација итд. итд. То јест, скинути шешир и поздравити оне који тако раде. Такви су ретки, као мачке, имају седам живота. Они којима је преостао само овај један једини, њега не смеју расипати олако, на произвољности, измишљотине и машту која парадира обучена у рухо псевдонауке. Овим стављам „свиралу за појас“, читању и реаговању на ову тему…

    14
    4
  14. @ Don Quixote

    Коментатор о којем говорите је више пута упозорен да не форсира своју „стајаћу/једину тему“ испод било ког прилога, што је он превео да је „цензурисан“, онеспособљен и он једино-у-праву а сви остали без-труна-храбрости и са трском-у-глави.

    Придружујући се Вашем апелу, још једном МОЛИМ(О) коментатора @Дисање на трску (или под којим се све већ надимцима јавља) да се држи теме текстова на СтСт или отвори свој сајт/блог и тамо пише (и „цензурише“!) како му воља! У супротном – и он сам зна шта следи 🙂

    Колико је мени у моћи, нећу дозволити да и СтСт, које је годинама било место смисленог коментарисања, утоне у блато осталих „освојених“ Интернет станица!
    Александар Лазић

    15
  15. Поштовани СтСт,

    Очигледно се добро познајете са ДКју пошто се увек синхронизовано јављате. Пажљивији читач би вероватно могао да утврди ко је то на основу тога што његови коментари недостају испод сопствених текстова али све је то небитно.

    А шта је битно? Битно је да расте фрустрација међу ‘дисачима’ пошто нису у стању да изнесу ни један аргумент нити противаргумент. Недавни став САНУ који фактички негира Порфирогенета прекида дотичнима тај једини довод ваздуха што се може видети из поплаве њихове фрустрираности. Било је раније два или три читаоца (филке, никка) који су реаговали на сличан начин, наравно без иједног аргумента као што је и овде случај. Овај овде је чак и комичан јер признаје да су Срби били староседеоци Балкана али да о њима пре 7ог века не треба ни писати нити ишта знати. Значи, са њиховим празним и запенушаним коментарима се нема шта полемисати. Само помињање Санскрита, о чему се нема ни основни појам, се може оквалификовати као ординарни безобразлук и недостатак стида.

    Новост за мене је да је СтСт незаинтересован за концепт српског идентитета (‘стајаћа тема’???). Да сам знао то раније поштедео бих и Вас и себе бесмисленог напрезања и разочарања. Ону ‘цензуру’ сте слободно могли да напишете без наводника. Видим да не цените ни мој напор ни моје текстове у којима се износе непознате или мало познате чињенице из српске и светске историје и то је у реду па ћу Вас поштедети јер верујем да цензурисање ипак није пријатна активност. Наставите да објављујете текстове који се Вама допадају (нпр о смрдљивим бабама и жабама) ако је то поента Вашег сајта. Квалитетни сајтови објављују и текстове са којим се не слажу.

    Моји горњи коментари се надовезују на уводни чланак у коме се помиње српски идентитет и ранохришћанство из апостолских времена (значи, није стајаћа тема). Очигледно је да нећете објавити друга два наставка текста о хришћанству код Срба до уништења солинске архиепископије од стране Авара 640 г. иако би тек после објављивања комплетног текста могла да се води сувисла дискусија.

    Нећу помињати иницијативе које сте сасекли у корену (акција за обнову споменика покланој српској деци или за обнову у СПЦ) али ћу Вам ипак одати једно признање. После дужег времена (и цензурисања) сте ипак објавили (као одговор на Сафино питање) исечак из новије историје Срба у Грчкој и основне чињенице везане за њихов потпуни нестанак у кратком временском периоду. Без обзира на велики напор да се та истина пробије (још увек је врло мало позната) у јавност, ја Вам захваљујем на томе. И на самом крају Вам захваљујем на простору посвећеном сећањима на Гароњу и Мургу што је заиста био племенит потез са Ваше стране.

    13
    4
  16. Citam u vestima da je Patrijarh Porfirije dodelijo od Orden Svetoga Save prvoga reda gospodinu Orbanu. Ordeni se dodeljuju za velike zasluge. Razmisljam, da li Srbi u rasejanju zasluzuju da se dodeli jedan zajednicki Orden za sve nas. Crkve su napravljene po celome svetu, svestenstvo se izdrzava na zavidnom nivou, tu nema prigovora. Novac poslat u Srbiju veci je nego ukupna privreda Srbije. Molim da neko od citalaca doda sumu koju saljemo iz rasejanja. Svakako neki medju nama ne zasluzuju, na primer latinicari( Kao ja) , ima nas I gojaznih ( ne poste redovno) ali I u mantijama ih ima . Ne znam sta treba da se uradi da nas Patrijarh nagradi.

  17. @Саффрон

    „Ne znam sta treba da se uradi da nas Patrijarh nagradi.“

    Врло једноставно: кад будете дошли на власт, онда ће патријарх и Вас да награди. Воли човек власт, шта ће.

    „Novac poslat u Srbiju veci je nego ukupna privreda Srbije.“

    Не знам где сте нашли тај податак, али није ни близу реалности. По разним проценама дознаке из иностранства су око 10% српског БДП-а, али по бројкама које сам нашао то је и мање, око 5-7%. Српски БДП у 2021. је био 63 милијарде долара (извор Светска Банка), а дознаке из иностранства су 3-4 милијарде долара годишње (подаци од пре 2020. године).

    Иначе камо среће да је новац послат у Србију већи него БДП; то би значило да је српска дијаспора врло имућна и врло дарежљива, а очигледно то прво није, ако ово друго можда и јесте. Најбоље би било када би се већина дијаспоре вратила, укључујући и оне који су отишли пре три-четири генерације. Али ми немамо концепт „повратка“ (Алија https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0) као што га има Израел.

    Линк за македонски Вики чланак јер српски нема а хрватски нећу да користим.

    4
    1
  18. @ Mark. E hvala. Da navela sam pogresno sumu. Mozda je podatak od silnog gledanja TV( 262 Dana) Svejedno Orden bi trebalo da dobiju Srbi u rasejanju. A ko hoce da ima licno neki privezak ili urami da ima na zidu, treba da plati. To bi bio odlican profit za SPC. Na primer, Ako hocete da postanete jedan of 1300 kaplara, to ovde mozete postati za hiljadarku. Ja nisam postala kaplar. Spomenuste Alliyah, kada u srce udje zarka zelja, mozda ono sto @ Disanje na trsku pose, bice I toga. Srpska zemlja, secam se davno, kada se nije putovalo, da je pop imao kutiju sa srpkom zemljom I stavljao pokojniku u raku. Da dodam tada su mnogi popovi radili po fabrikama.
    Svako dobro.

Оставите коментар