Пре 85 година: Конкордатска криза и „Крвава лиија“

На данашњи дан, 19. јула 1937, у Београду дошло до сукоба полиције и демонстраната због ратификације Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије

Крвава литија 1937. године

Конкордат је потписан у јулу 1935. године, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу. СПЦ је 1937. године званично организовала литију за оздрављење патријарха Варнаве, а у ствари је то био протест против уговора Југославије и Ватикана Желећи да умири Хрвате, чији су политичари још од стварања заједничке државе показивали сепаратистичке тежње, краљ Александар отпочео је преговоре с Ватиканом о потписивању Конкордата, уговора којим би био уређен положај Католичке цркве у Југославији. Послије његове смрти, преговоре је наставио кнез Павле, па је Конкордат потписан у Риму 1935. године. Требало је још да га ратификује и Скупштина Краљевине Југославије, али је СПЦ повела оштру и гласну кампању против тога. Најгласнији је био Патријарх Варнава, који је у новогодишњој посланици за 1937. године позвао народ „да се пријенемо, да устанемо и збијемо се у редове, као војска божја против војске сатанске“. Власти су забранили штампање ове посланице Патријарха Варнаве. Одмах послије тога, он се тешко разболио, због чега се пронио глас да је отрован, а пошто му се здравствено стање погоршавало из дана у дан, вријење у јавности било је све јаче. Милан Стојадиновић, предсједник владе, био је убијеђен у надмоћ своје скупштинске већине, па је тврдио да ће Конкордат бити ратификован без проблема. За то вријеме, узбуђење је расло на улицама Београда јер је Црква заказала молепствије за оздрављење патријарха, а потом и литију главним београдским улицама од Саборне цркве до Храма Светог Саве. Страхујући од нереда, полицијска управа града Београда забранила је литију, уз образложење да „није у складу са црквеним прописима“.

Крвава литија (Фото: Фејсбук страница Душана Бабца)

На позив свештеника, међутим, народ је изашао на улице, а та ће шетња вјерника бити упамћена као „крвава литија“. Интервенција полиције, чији је министар био Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов, била је брутална.  У општој тучи наоружане жандармерије са једне стране и свештенства и грађана са друге стране највише је страдало чело поворке, посебно епископ шабачки др Симеон Станковић, којега су жандарми кундацима оборили на калдрму, са које је, у несвјести, пренијет у Патријаршију, а потом у болницу. Протести су настављени и наредна два дана, а из Београда су се проширили у Крагујевац, Шабац, Ужице и Младеновац. Стојадиновић није хтио да одустане, па је Конкордат најзад изгласан. Следеће ноћи умро је и патријарх Варнава. Бојећи се даљег заоштравања односа са СПЦ, Стојадиновић је одустао од спровођења Конкордата, а званично гласило Ватикана пренијело је папино саопштење да „неће бити мален број душа које ће зажалити“ што није прихваћен овај споразум. До данас нијесу оповргнуте тврдње да је патријарх Варнава отрован.

Приредио: Миомир Ђуришић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Митрополија црногорско-приморска СПЦ)

Прочитајте још



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , ,

8 replies

  1. Срамота ! Брукали су нас и срамотили пред уваженим римокатоличким клиром, браћом нашом ! Уместо да се одселе на неколико дана из Србије док конкордат не стане на ноге и постане нова нормалност, православни затуцани традиционалисти са фашистичким епископима и поповима, са масним брадама, неокупани и исколачених очију са камама међ’ зубима, скочили су на углађену, грађанску нејач у мундирима, голоруко европејско лице Србије… Где је ту љубав, толеранција, верска трпељивост, благост и разумевање ? Зар гуњ и опанак да нам ломи и туца тешко постављену калдрму која води, као и сваки пут, у Рим, у Свет, у будућност… Требали су да дођу сви конкордисти из целога света, па би видели заостали православни чобани и празилуковићи… Запевајмо сада и обрушимо се као оловни цепелин на православне дивљаке и варваре – Пуне руке љубави, пуне руке љубави, пуне руке љубави !!!!

    16
    2
  2. Milan Stojadinovic je bio I ostao do kraja zivota hulja u Atgentini spandjao se sa Antom Pavelicem.

    14
    1
  3. Само још две теме за размишљање.
    Стојадиновић је наводно имао намеру да послове хрватских католика, посредством Конкордата, претвори у унутарјугословенске послове, уместо да то остану послови Рима. Да ли би му тај пројекат успело и да ли би ишта користило, појма немам, али да је одвратно изведено – јесте.
    Дигресија: оно чувено „кад се укрцаш на погрешан воз, све станице су погрешне“ умесно је и овде. Какав год југословенски „спасилачки“ приступ да имаш, он само може да буде погрешан.
    И још: без обзира на све, Стојадиновић је извесно најспособнији српски политичар оног времена. Отуд је невероватан грех на кнезу Павлу, „мудар“ му је потез што је таквог човека отерао да би угодио својим енглеским менторима. Опет, не знамо да ли би Стојадиновић остварио своју идеју из „Ни рат, ни пакт“, но чињеница је да су захваљујући Павлу и Цветковићу Хрвати добили бановину. Могли су споменике да подигну обојици, али опет – не би они били Хрвати да су то учинили.
    Да ли би Љ. Давидовић, Грол и остали „пацификатори Хрвата“ за нас били бољи од Стојадиновића? Тешко. Или Симовић, кога је требало обесити још у ноћи пуча? Конкордат јесте тамна мрља на Милановој владавини, и биће да није једина, али ипак, ипак, ми Срби у то време нисмо имали бољега.

    9
    3
  4. Председник Четничког Удружења Коста Пећанац је наредио четницима да дођу у Београд да би се спречио конкордат и дивљање жандара (углавном Хрвата и Словенаца). Већина од 500000 чланова Четничког Удружења су се наоуржани слили у Београд. Коста је стао на улаз Саборне Цркве и изговорио чувену реченицу “ИЗ ИНАТА – НЕМА КОНКОРДАТА!”. Конкордат је пропао, а последица тога била је убиство патријарха Варнаве.
    Степинац поводом пропасти Конкордата изјавио да је “nedopustivo da se Pravoslavni mјešaju u odnose Katoličke Crkve I države i da će Katolici nastaviti borbu“.

    5
    2
  5. @образине … видици, од Вас је надахнуће.

    Елем, свако поређење са данашњим личностима и догађајима углавном је порозно.
    (Ако СП у фудбалу није у Котору онда је и поразно.)

    еРвати и слованци без (својих) униформи, „са дрвеним пушкама“, харају Пашалуком и то буквално – харачем (и буџетом, ан пак туди).

    Изабрани конкордатор Србије је, па … изабран, мада не и устоличен. Имао се значи од кога изабрати мада не и устоличити, рашта. Свака саобразност са Степинцем … ма не’е прикладно да се о томе овде (тука) зборува! Ќе бидна после разни квалификации за сите и о site а тоа сега не’е нам потребно – да не квариме сестрински односи меѓу мајката и ќерката.

    Литије нема ко па би 500 тисућа четника једино горепоменути (са пушкама) могли да окупе али у две врсте – једну за Лисичји поток а другу за Јајинце/Бањицу – што и јесте пројектовани развој тј. наставак догађаја.Зборно место на укрштању краља Александра и господара Вучића, по систему „80.000 пишем, 750.000 не памтим“, по локацији. Шта је „сламка међу вихорове“?

  6. @Стање племена
    🙂
    (благонаклони осмех потврде, бар нам то нико не може одузети, смиреност веселу, мир унутрашњи пред било каквим порозно-поразним холограмом стварности, неодустајни до конца веза нашега)

    6
    1
  7. „…званично гласило Ватикана пренијело је папино саопштење да „неће бити мален број душа које ће зажалити“ што није прихваћен овај споразум…“

    Ватикан је преко NDH спровео своју претњу, али је сасвим промашио у свом предвиђању броја душа које ће зажалити.

    Јер, зажалиле су само душе кољачке, махните и ђаволуподобне, оних који су спровели две трећине „политике“ М.Будака, при чему су једну трећину масакрирали а другу поримокатоличили.

    Ево их жале још и њихов урлик и шкргут зуба испуњава најдубље паклене пећине…

    А број душа оних које су доспеле у наручје Господа у Царству светлости је многоструко већи. Милионски.

    Господ зна не само њихов број — зна свакога „у душу“, зато их и греје топлином очинске љубави. Вечне, непролазне.

    Али, овде се отвара видик, непријатан, злокобан — јер реч је опет о бројевима али не о предвиђању.

    Реч је о драстично умањеним бројевима које неки са српске стране, а после осамдесет година, покушавају да доделе милионским српским жртвама.

    После свих сведочанстава преживелих, ратних извештаја немачких, сведочења италијанских, непребројивих јама и провалија, „наши“ „историчари“ и „експерти“ падају из теста аритметике.

    Пада и један српски епископ, истрениран од оних који строго пазе да се светски монопол на геноцид, који заузима страдање њиховог народа, не наруши неким тамо Србима.

    Док се Првојерарх српски „јавно воли са Загребом“.

    Само пар година после чина целивања руке наследника онога због кога отроваше Патријарха Варнаву.

    Ако је за „утеху“, ето нама антилитије у Гејограду у септембру.

    Можемо се придружити или „остати у кућама и на улицу не излазити“ како духовенствује неко са ТВ Храм…

    Не знам како други, али мени буде лакше кад помислим да смо само холограм, симулација. Да нас нема…

    Неки философ давно рече, биће јесте, а небиће није.

    Али данас ни (срБско) биће није као што је било. Као да га нема више…

    8
    1
  8. У чланку пише :

    “Краљ Александар је отпочео преговоре с Ватиканом о потписивању Конкордата, уговора којим би био уређен положај Католичке цркве у Југославији . . . СПЦ је повела оштру и гласну кампању против тог уговора. Најгласнији је био Патријарх Варнава, који је у новогодишњој посланици за 1937. године позвао народ „да се пријенемо, да устанемо и збијемо се у редове, као војска божја против војске сатанске“.

    Из чланка нисам разумео ЗАШТО је СПЦ била против уговора који би уредио положај католичке цркве у Југославији. Има ли ко објашњење ?

    3
    6

Оставите коментар