И гледах мог крста задивљујући, тихи плам… / А онда закорачих опет у црна поља што около леже. / Нема крста на леђима. / Без њега ми је још теже
Булату Окуџави
Ходао сам по земљи, ледено је било у души и око мене.
На уморним леђима вукао сам свој крст, своје бреме.
Хладно је било, речи су се у устима претварале у леденице.
Тад реших да га расцепам и направим цепанице.
И запалих ватру на снегу.
И стајах сâм.
И гледах мог крста задивљујући, тихи плам…
А онда закорачих опет у црна поља што около леже.
Нема крста на леђима.
Без њега ми је још теже.
Р. И. Рождественски
Препевао: Александар Мирковић
Categories: Посрбљено
Колико лепоте и љубави за Христа у неколико стихова.