Поменута одлука Васељенске патријаршије за одстрањивање раскола у коме је деловала црква у Северној Македонији, како се указује и у Скопљу, не значи и томос о аутокефалности
Фото: МИА
Васељенски патријарх Вартоломеј данас је у манастиру „Балаклија“ у Истанбулу архиепископу Стефану предао Патријаршијски акт за пријем Охридске Архиепископије у богослужбено и канонско јединство, објављено је у Скопљу.
После богослужбе, пријемом поменутог акта Светог синода Васељенске патријаршије „одстрањује се вишедеценијски раскол са древне Охридске Архиепископије“, православне цркве у данашњој Северној Македонији.
Црквена делегација из Скопља предвођена архиепископом Стефаном борави у Истанбулу, где би у Фанару у недељу на празник Силаска светог духа на апостоле, требало да саслужује на заједничкој литургији са васељенским патријархом Вартоломејом.
Поменути данас уручени акт је усвојен и саопштен у Истанбулу на синодском заседању 9. маја, којим је Васељенска патријаршија признала црквену јерархију предвођену архиепископом Стефаном „за канонску и валидну у свеправославном свету успостављањем канонског и литургијског општења са њом“.
– Уз то, како је тада саопштено, Васељенска патријаршија „издаје и адекватан Патријаршијски и синодски акт“, којим је прецизирано да се „као име Цркве признаје „Охридска, имајући у виду област њене надлежности владања у границама државе Северне Македоније“.
Тада је „остављено“ да „Црква Србије уреди управна питања између ње и Цркве у Северној Македонији, у оквирима светоканонског чина и црковног предања“.
Поменута одлука Васељенске патријаршије за одстрањивање раскола у коме је деловала црква у Северној Македонији, како се указује и у Скопљу, „не значи томос о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус наше Цркве, већ је израз очинске љубави и бриге Васељенске Патријаршије и представља објаву да она више није у шизми и расколу са свеукупном православном Црквом и њени свештенослужитељи могу да саслужују са свештенослужитељима других помесних православних цркава, док за утврђивање коначног статуса предстоје додатни преговори“.
На Сабору Српске православне цркве (СПЦ), 16. маја одобрено је канонско јединство са МПЦ – Охридском архиепископијом, прихватајући „општепризнати канонски статус најшире могуће аутономије, односно потпуну унутрашњу независност МПЦ додељену 1959. године“. Заједничком архијерејском литургијом за успостављање литургијског и канонског општења МПЦ-ОА и СПЦ у саборном храму „Свети Сава“ у Београду заслуживали су патријарх српски Порфирије и архиепископ охридски и македонски Стефан.
Потом је на другој заједничкој литургији у Скопљу у Саборном храму Св. Климент Охридски, 24 маја, патријарх Порфирије благословио аутокефалност МПЦ-ОА. Већ 6. јуна патријарх Порфирије је архиепископу Стефану у Београду уручио акт потврде одлуке СПЦ да одобри и благослови – аутокефалност МПЦ-ОА. Најављено је да ће документ бити достављен и другим православним црквама. У акту се прецизира сагласност за пуну аутокефалност и која се односи на матичну земљу где делује МПЦ-ОА, као и на дијаспору.
Грчка забринутост
Уочи посете црквене делегације Скопља Васељенској патријаршији у среду се огласио Свети синод Православне цркве Грчке, саопштењем да је „Атинска Архиепископија са задовољством примила писмо Васељенске Патријаршије којим се извештава о исцељењу раскола од 1967. године и успостављању црквеног општења“ свете Охридске Архиепископије. Истовремено, Свети архијерејски синод Атинске архиепископије изражава озбиљну забринутост због писма Патријаршије Србије, пре свега, „због коришћења имена „Македонска православна црква“, јер се на тај начин задире у унутрашње ствари Грчке цркве која, такође, под својом надлежношћу има област звану Македонија“.
Забринутост синода у Атини, како се наводи, додатно је „још већа, и због наводног додељивања аутокефалије од стране Цркве Србије, јер, једина надлежна институција за додељивање аутокефалности јесте Свечасна Васељенска Патријаршија“.
М. С.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Makedonci ocigledno nece dobiti Fanarsku autokefaliju dok joj ne predaju svoju dijasporu. Samo mrznjom prema svojim korenima I poreklu se moze objasniti da je ‘Makedonska crkva’ prakticno odbacila autokefalnost dobijenu od SPC kao sarenu lazu, iako je njome dobila I ime, I imovinu, I naciju, i dijasporu, I promociju njene autokefalnosti kod drugih parvoslavnih crkava. Ocekivanje da ce dobiti tomos od Fanara koji joj ne priznaje ni ime, ni dijasporu, niti pravo da bude nezavisna, a istovremeno nema odnose sa Ruskom crkvom je iracionalno. Time se ‘Makedonska crkva’ stavlja pod trajnu upravu Fanara koji smatra da u svakom trenutku moze da povuce tomos od bilo koga pa cak I od Ruske crkve.
Svojim sitnim politikantstvom, SPC je ozbiljno poljuljala svoj rejting kao institucije medju Srbima I ugrozila sopstveno postojanje. Tek sada se bude separatizmi u C.Gori a u sledecim iteracijama su Hrvatska, BiH pa cak I Kosovo a mozda I Vojvodina. Svaka od njih ce biti predmet buducih ucena I na drzavnom I na crkvenom nivou. Slicnu igru je hteo da odigra I Sloba kada je zrtvovao Srpsku krajinu za obecanje da Kosovo nece biti dirano. Jednom kada popustis, time tek ohrabris neprijatelja da trazi jos vise jer vidi da pritisak daje rezultate. Bice potrebno mnogo vremena da SPC povrati svoju poziciju, ako ikada I uspe u tome, jer je ovim ugrozila I opstanak srpskog naroda I to ne samo izvan Srbije.
Treba videti najmanje stetan nacin da vladajuca garnitura SPC sa kompromitovanim, srebroljubivim I ekumenistickim vladikama napusti svoje pozicije. Patrijarh, koji se I sam prilicno kompromitovao, treba da se odluci kojoj strani ce se privoleti I da li ce biti deo problema ili deo resenja. Sadasnje okruzivanje samo podobnim kadrovima, spoljnim rent-apologetima tipa Bokan, Rakovic I slizanost sa kompromitovanom politickom strukturom ne uliva nadu.
Da dopunim prethodno…S obzirom da ‘Makedonska crkva’ ne ceni autokefalnost dobijenu of SPC I potcenjivacki se odnosi prema tom parcetu papira sve nade polazuci u Fanar, SPC bi trebala da obustavi informisanje drugih Pravoslavnih crkava o svojoj ‘preporuci’ datoj ‘sestrinskoj’ crkvi. Sada MC moze da se nagodi sa Fanarom o dobijanju tomosa koji treba dobro da se plati I da Fanar posle toga ubedi svaku Pravoslavnu crkvu pojedinacno da ga I one priznaju. Bice interesantno kako ce da ubede npr Rusku crkvu. Trenutno, MC nije dobila nista, niti tomos od Fanara, niti priznanje ostalih crkava vec samo pravo da drze sluzbu sto su I do sada imali I za sta im nije ni bila potrebna dozvola. Stavili su se trajno ispod Fanara koji ce po potrebi, kada im ponestane novca, da ih ucenjuje Bugarskom crkvom I ‘uzimala-davala’ tomosom. Bilo bi im bolje da imaju priznanje svih crkava (osim mozda Bugarske) po preporuci SPCa I odnose sa njima umesto da budu trajan predmet Fanarskih ucena.
A SPC? Vreme je sazrelo za veliko spremanje u njoj, I to ne samo kadrovsko u kome niko nece biti postedjen. Potrebno je i novo pisanje istorije hriscanstva medju Srbima, pogotovo prednemanjicke istorije sve tamo do apostolskog perioda a koja je jos uvek pod velom tajne. Ni Patrijarh nije ovde nedodirljiv I nepogresiv. Jos uvek moze da izabere pravu stranu I povrati ugled crkve u narodu. Kao prvo, on treba da preda zagrebacko-ljubljansku eparhiju novom vladici I da ni slucajno ne pozove vatikanskog papu da poseti Srbiju. Jedna od stvari koju treba odmah objasniti je oduzimanje svetackog statusa caru Dusanu. Samo u manastiru Lesnovo je njegova freska sa svetackim oreolom. Nadam se da ce neko inicirati pomenutu obnovu I predloziti korake koje treba preduzeti. Mi svi ostali mozemo posle toga da predlozimo dopune I prioritete.
Имајући у виду како се Фанар-папа понашао и понаша према Украјинцима, Македонци ће од њега много раније добити томос о аутофекалији него томос о аутокефалији, који ће добити никад.
Каква брука и срамота за представнике СПЦ-е!!!
Каква издаја сопствене Цркве и народа!!!
https://www.doxologiainfonews.com/2022/06/%d1%84%d0%b0%d0%bb%d1%88%d0%b8%d0%b2%d0%b8-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%b8-%d0%be%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%be-%d0%b5%d0%b2%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%83%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%be%d1%82%d0%be/
Лажна вест о могућем давању Томоса за аутокефалност Охридској архиепископији од стране Васељенске патријаршије
„Од сада је посао Светог и Светог Синода Васељенске Патријаршије да се састане и одлучи да ли ће дати аутокефалност или не. Одлука Васељенске патријаршије се јавно објављује, а на време се организује и сама припрема за фактичку доделу Томоса. Тада се објављује датум стварног сервиса.
Ако Васељенска патријаршија одлучи да додели Томос, учиниће то по истом поступку који је користила током векова. Недавни пример за то је давање Томоса Православној цркви Украјине.
Штавише, представљање Томоса не може бити изненађење, као што је то учинио Патријарх српски Порфирије у Београду када је изненађујуће поклонио лажни Томос за аутокефалност Охридске архиепископије. Српска православна црква је у то време изазвала подсмех и негодовање код многих православних хришћана.
Недопустиво је у тако важном тренутку да Охридска архиепископија, разни медији стварају сујетна очекивања код људи и обмањују их, а онда када се очекивања не испуне, људи траже кривицу у Васељенској патријаршији, а да ова нема никакву кривицу. Вероватно је циљ оваквог типа медија стварање негативног става према Васељенској патријаршији, а сви знамо ко се тако понаша – Москва.
Треба напоменути да Васељенска патријаршија није тајна организација. Сваку своју одлуку саопштава или она сама или медији којима шаље саопштења. Васељенска патријаршија није рекла када ће тачно дати томос. Биће му дато када дође време за које ће цео универзум бити обавештен.“
Dogadjaji preticu jedni druge. Sada vidimo da sve vladike nisu znale za tomos koji je SPC (u stvari Patrijarh) naprasno dao sestrinskoj ‘Smakedonskoj crkvi’. Zalosno je sto su u toj logistici angazovani I spoljni saradnici ukljucujuci I tog nesretnog Cvorovica. Zasto je ‘Smakedonska crkva’ pristala da se bajagi pomiri sa SPC I posle par dana uzme tomos od nje ako je odmah posle toga izjavila da je to nebitan papir ‘preporuke’ koji njima u stvari ne treba jer ce sve zavrsiti sa Fanarom? To im je trebalo da izbace iz igre Bugarsku crkvu koja bi inace pravila probleme I ucenjivala Fanar da ne smeju oni da daju tomos vec su za to nadlezni oni. Sve je isto poput bugarske drzave koja postavlja uslove Smakedoncima (istorija, jezik, fasisticki okupator) da postanu deo Unije. Sada se vidi direktna odgovornost Patrijarha, koji je verovatno u dosluhu sa vlastima (koje su opet u dosluhu sa nadredjenim instancama), organizovao, uz sasluzivanje likova tipa Bokan, konspirativno I ekspresno ‘pomirenje’ I predaju srpske istorije, spomenickog nasledja I naroda odmetnutoj skupini, kreiranoj nesto ranije od istih onih ‘nadredjenih instanci’?
Sto nam je cinit sada? Pomenuo sam potrebu za obnovom u SPC, s tim sto sada imamo I odgovornost Patrijarha, koji organizuje neformalnu grupu istomisljenika I poslusnika u okviru SPCa. Predlozio sam da neko napravi prvi draft tog ‘predloga obnove’ koji ce biti dopunjen od svih koji imaju nesto da kazu. Finalni predlog mozemo cak da napravimo u formi peticije (u tome barem imamo puno iskustva) I ponudimo javnosti na potpisivanje i javnu raspravu.
Evo, posto se Eugeniko prvi javio, mogao bi on da onako koncizno, inzenjerski napise prvu verziju tog Predloga koja ce seljackim recima inicirati pocetak obnove I ciju ce zavrsnu formu moderatori bloga objaviti na naslovnoj strani.
Шта урадише у СПЦ?
Где су сад Раковић, Бокан и компанија да нам „објасне“?
@Дисање на трску
Захваљујем на указаном поверењу, али заиста не сматрам да сам дорастао предложеном задатку. Ја додуше јесам релативно писмен за једног инжењера по образовању, али ме састављање саркастичних коментара на овом сајту не чини квалификованим за писање јавних петиција и предлога. За то би требало да се удруже правници и историчари.
А поврх потребних квалификација, оно што целу работу чини најнезахвалнијом је недостатак информација. Како да човек пише петицију кад ни не зна шта је ко коме обећао иза леђа, испод стола, на миг, на дођем ти, преварно, и тако до унедоглед. Пола тога што би таква петиција садржала би се испоставило нетачним, и онда би нас противници и побијали и ругали нам се тиме што смо насели на гомилу опречних гласина које су намерно лансиране у медије.
У овом случају би идеалан приступ био некако се уздићи изнад свег тог намерно изазваног хаоса и написати предлог који би био што је могуће више независан од детаљних информација (које немамо), а што је могуће више заснован на принципима (које знамо). Е сад, како од тог концепта доћи до текста предлога, то је за неког талентованијег од мене.
Eugeniko, upravo sam I mislio na pisanje tog koncepta a ne na detektivsko istrazivanje zakulisanih radnji. Posle toga bi svi koji mogu I zele doprineli svojim dopunama I specificnim informacijama. Na kraju bi neko kompetentan (pojedinac ili grupa) napravio sintezu svega I predstavio Predlog javnosti, koja bi transparentno (ovde) pratila evoluciju tog Predloga od prvobitnog koncepta. Menadzment bloga bi mogao (I trebao) da pomogne i promovise ceo process.
@Disanje na trsku
Звучи ми логично да многе владике нису знале, ако не и већина ван Синода. Да ли имате извор те информације и да ли се неко од њих огласио у међувремену?
Такође, каже се да је гласање било једногласно (вероватно само у Синоду), али су дан раније изгледа биле обављене кадровске промене – т.ј. да је у Синоду истекао мандат бањалучком Хризостому и Крушевачком Давиду, а да су њихова места заузели Еп. Јоаникије и Еп. Иринеј.
И треће, вероватно Вартоломеј очекује да му се и плати поред успоњења ко зна којих додатних услова – ПЦУ му је дала 25 милиона да добије томос од Фанара.
”Како је епископ Стефан испао коњ кога је потковао Васељенски патријарх”
https://vaseljenska.net/2022/06/13/kako-je-episkop-stefan-ispao-konj-koga-je-potkovao-vaseljenski-patrijarh/#comment-9485