Везе које смо наводно сада изградили са Македонцима треба погледати кроз призму данашњег догађаја. Прелет авиона у коме је Лавров требало да допутује у Београд, између осталих, забранила је и Северна Македонија
Небојша Петковић (Извор: Лична архива)
Немам дефинитиван став по овом питању, али страхове и збуњеност не може да умири хорски део неопозивих бранитеља институције који поистовећују личности са благодатношћу.
С друге стране заиста ми се не допада ни олако, неодмерено и безобразно прозивање истих тих личности без икаквог показаног стрпљења и подразумеваног уздржања.
Лично, мање сам погођен овом одлуком на фону националног питања, јер сматрам да је процес стварања македонске нације дуготрајнији и има озбиљније елементе од бесмислености каква је „црногорска нација“, те да је комунистички инжењеринг, зацртан још на Дрезденском конгресу, само наставио већ започето, а не иницирао као у случају Црне Горе.
Дакле, по мом мишљењу Македонци имају одлике самобитности и самим тим утемељенији осећај властитог идентитета који заслужује неку врсту аутономности у сваком смислу, па и црквеном.
Проблем овде представља очигледност политичког процеса који заиста нема много везе са духовним и питање је колико духовном штети, без обзира што је сам по себи незаобилазан.
Марјан Ђуровски: Вучић притиснуо СПЦ да призна Македонску цркву
Лоше у политичком смислу је то што се чини да су потези изнуђени, а не дубоко промишљени и да дугорочно иду нама у корист, посебно не духовности. Давање аутокефалије није било резултат макар формалног покајања и повратка оних, који су учинили нешто неканонско и недопустиво у Цркви, под њено окриље, већ ствар договора којим се суштински то недело признаје као оправдано. Више од нашег нагађања или неповерења о томе речито говоре све досадашње изјаве тзв. архиепископа Стефана који недвосмислено упућује на то да је СПЦ исправила неправду према МПЦ и коначно признала њен статус.
У политици свака страна има право на сопствену реторичку интерпретацију што само по себи није проблем, али ако ту интерпретацију прате и дела која имају одређену снагу онда постају значајни показатељи ситуације. МПЦ је групација која је читавих педесет година истрајавала у неканонском статусу у држави која свој идентитет темељи на: 1. фантазмагоријама о античким коренима и 2. подршци Нато цивилизације. Прво је напросто инфантилност од које често болују новонастале нације, друго је отворена позиција слушкиње Непријатеља. МПЦ је досад већ показала да је органски део такве државе и да поступа под таквом агендом. Знајући то и упоређујући са садашњим изјавама „архиепископа“ Стефана, рационалан човек не може да се не плаши последица договора са таквом политиком. Другим речима, је ли СПЦ направила тактички потез који јој иде у корист или је пристала на „мање зло“ немајући куд или не знајући како?
Архиепископ Стефан: СПЦ прихватила реалност, једногласно прихваћено оно што смо тражили
Уверен сам да је овим даром, на који ниједан архијереј пре данашњих није хтео да пристане, а неки данашњи су до јуче ово називали светогрђем, нешто морало да буде добијено. Приступ немањићким светињама, бољи однос према верујућим Србима, могућност служби на српском или једна епархија СПЦ… То донекле може оправдати овако невероватну промену у ставу Српске Цркве, али само донекле, са великим питањем може ли се и тако малим уступцима веровати када знамо да се ради о очигледном Нато вазалу? Да ли је поклон и добра воља у политици довољна да би смо некога везали за савезништво са нама?
Апологете овог поступка истичу да је кључно то што смо потврдили каноничност тиме што смо аутокефалију дали ми, а не Фанар. Но, већ смо помињали, по речима једног од архијереја који су ово некад звали светогрђем а данас у томе учествују, да је свеправославни консензус одредио да се о оваквим питањима може изјаснити само цело Православље коме Мајка Црква предлаже ту самосталност. Тиме игра око улоге Фанара свакако није избегнута.
Дакле, ми смо дали све, добили можда нешто, створили цркву која везана за сопствену државу следи пут те државе (вазални), одрекли се материјалних добара старих неколико векова (могуће је да ћемо ово питање решити у правном смислу те задржати формално власништво), а у свету православних подела на јелинске и словенске цркве, вероватно, унели још један камен спотицања.
Посебан проблем кога је ово само део тиче се слабости Православне Цркве која већ годинама, али и деценијама, не успева да се консолидује и у сопственим редовима осуди јеретичке и расколничко рушилачке тенденције које имају епицентар у Фанару. Црква се брани изнуђеним потезима, компромисима и одлагањем, што је неминовно води у све тежу и тежу ситуацију. Мени је тешко да овај потез СПЦ сагледам имало другачије но кроз речену матрицу.
Везе које смо наводно сада изградили са Македонцима (народом који иначе волим и сматрам га жртвом) треба погледати кроз призму данашњег догађаја. Прелет авиона у коме је Сергеј Лавров требало да допутује у Београд, између осталих, забранила је и Северна Македонија.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Небојше Петковића)
Categories: Преносимо
„…Прелет авиона у коме је Сергеј Лавров требало да допутује у Београд, између осталих, забранила је и Северна Македонија.“
Прелет авиона је забранила прекоокеанска централа НАТО, а локал-оператери на територији Бугарске, Сев.Макед. и Карадага су само спровели технички део комуникације како и следује вазалима нижег ранга.
Иначе, и писци почетног сценарија за признање МПЦ су прекоатлантског порекла, а то је оно што целу ситуацију и чини тешком ако не и погубном. Требаће нам много памети и сТрпљења…
@Don Quixote
“Нико нема што Србин имаде“ осим памћења о томе шта му је све (за)дато… а памети и стрпљења никад доста… ал најпре ће нам требати много Благодати… “дај Боже да се Срби сложе и умноже и ОБОЖЕ“
Хвала Богу, што се не меша у човечје враголије.
Какве везе има македонија са летом из Москве ? Исто као и Француска .
Као што је аутор чланка – Небојша Петковић – приметио,
овај потез СПЦ има за циљ бољи приступ немањићким манастирима и заштиту идентитета Срба у Македонији.
Јер, распад Југославије је свим Србима који живе ван Србије донео разне патње као на пр забрану језика и писма, промену идентитета, одузимање цркава, заплену имовине . . .
Само у Југославији, од Бугарске до Аустрије, од Јадрана до Мађарске, српски идентитет, српски језик, српске цркве и српска имовина, били су потпуно заштићени.
Обзиром да су Срби у Југославији били најмногобројнији, њихов језик, култура и вера ПОСТАЈАЛИ СУ ДОМИНАНТНИ. То су брзо схватили и Ватикан и усташе. Борили су се против сваке Југославије.
Против Југославије – “тамнице народа”, борили су се и комунисти, почев од конгреса у Дрездену.
Борбу су добили пре тридесет година створивши комунистичко-националистичко-криминални фронт који је покренуо грађански, верски и лоповски рат да би сачувао власт. Тај фронт је гурнуо Србију у рат да би као “заштитник угроженог србства” ускочио у политичко седло и јахао народ, водећи га у пропаст.
@Деда Ђоле…А где то пише да ће СПЦ имати бољи приступ немањићким манастирима у данашњој Северној Македонији и да ће бити заштићен идентитет Срба? Или, што написа аутор текста, да ће можда бити бољи однос према верујућим Србима и омогућена служба на српском, чак и да ће можда једна епархија у Северној Македонији бити део СПЦ и да ће СПЦ можда формално имати власништво над немањићким манастирима? Не пише нигде. А све и да заиста пише, које су гаранције да ће тако заиста и бити? Ако до сада нисмо научили о томе шта можемо да очекујемо од наше бивше „браће“ из СФРЈ и њихових ментора са Запада онда никада и нећемо. Имамо ми потписане одлуке ЕУ (тзв Бадинтерове комисије) да да се границе република бивше СФРЈ не могу мењати, Дејтонски споразум по коме у БиХ ни једна одлука не може да се донесе без сагласности Срба и РС, Р1244 по којој је КиМ саставни део Србије и многе друге потписане и пуноважне одлуке и споразуме, па са њима можемо да се сликамо јер је све што је договорено на најгрубљи могући начин прекршено и то увек искључиво на штету Срба и Србије. Што се тиче тзв Македонаца немам ништа против тога што они себе сматрају посебним народом., али за разлику од аутора за та њихова стремљења немам апсолутно никакве симпатије. Основе за стварање тзв македонског идентитета су болесна фантазија о античком пореклу, атибугараштво и антисрпство. Нема ту ничег самосвојног и личног. Од првог су их успешно лечили и готово излечили Грци а друго је у најмањој мери присутно и такође се врло успешно лечи од стране Бугара. Као најважнији основ изградње тзв Македонског идентитета остаје антисрпство и он се увелико експлоатише. На жалост и уз помоћ саме Србије и њених институција и појединаца, како световних, тако и духовних. Најсвежији је управо пример давање аутокефалности тзв МПЦ-ОА од стране СПЦ. Што се тиче покушаја да се то представи као мудрос нашег патријарха и владика, јер се тиме наводно спречава Вартоломеј да он да томос и тиме установи правило по коме ће сутра моћи да то исто уради и са деловима СПЦ у Црној Гори, на КиМ, у БиХ и у Хрватској, данас је то дефинитивно пало у воду. Наиме тзв архиепископ Стефан је изјавио да 12 Јуна иду у Васељенску патријаршију са молбом да Вартолеомеј да томос о аутокефалности њиховој цркви и да је томос који су добили од СПЦ само препорука, што је директно, дрско и безобразно пљување у фацу и СПЦ и српске државе и српског народа.