Архиепископ Стефан: СПЦ прихватила реалност, једногласно прихваћено оно што смо тражили

Потписали сте томос и потврдили реалност, а то је аутокефалност Охридске архиепископије МПЦ, рекао архиепископ охридски и македонски у Београду

Архиепископ Стефан у Београду (Фото: Н. Скендерија)

После литургије у Београду, обраћања патријарха Порфирија и читања текста томоса о аутокефалности, архиепископ охридски и македонски Стефан рекао је да је трећа, заједничка литургија у Београду потврдила јединство и љубав МПЦ и СПЦ.

„Данас је стигла и највећа радост, јер оно што смо се одавно договарали и оно што је наш Синод тражио, а ваш Свети архијерејски сабор једногласно прихватио, потписали сте томос и потврдили реалност, а то је аутокефалност Охридске архиепископије МПЦ”, поручио је архиепископ Стефан.

Наслов, приређивање и опрема: Стање ствари

(Политика, 5. 6. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

11 replies

  1. Od kad se PRAVA CRKVA bavi REALNOSTIMA???

    26
    1
  2. «инфлација»

    Уцена, нечасна намера, и неурачунљивост оспорава шару на папиру уговорних (ма каквог уговора) страна.
    Стручни (осврт струке) осврт по томе (очекујемо) овде фали. Као одговор струке.

    Остало што фали јесте писмен(о) а није писмено. Лаика и струке. По Писму.

    «Да ли смо ми нормални?»

    (Тридесет сребрњака има разне износе по примењеном курсу.)

    да чујемо владику Николаја, Светог Владику Николаја

    …“– Хтели би нешто да питате, света браћо, хтео бих и ја Вас. Код људи је увек више питања него одговора. Питајте ви мене па ћу ја вас.
    Сретамо многе људе, велите, који верују у Бога, али који одричу постојање ђавола. Па мислимо да је и то нека забуна и удаљење од Вере Православне.
    – Право мислите, света браћо моја. Забуна и заблуда, дакако; и удаљење од Јеванђеља и Вере Православне, те још колико. Ко не верује у постојање ђавола, тај и не војује против ђавола. А ђаволу су најмилији они, који не верују у његово постојање и дејство. Јер само тако може он спокојно да врши свој убилачки посао.
    Ако не би ђаво постојао, све зло би се морало приписати Богу, све зло и сваки грех. А то је страшно и помислити, браћо моја. Јер у том случају, Бог би био истовремена и истина и лаж, и светлост и тама.
    Да, наш Свети, Трисвети Бог, би био и Бог и ђаво, као у незнабожаца, што је апсурдно. Шта би нам онда користила Библија? И шта би било од Јеванђеља и од Христових речи о демонима и од Његове власти над злобним духовима таме? Где ћемо са целим Новим Заветом и са огромним искуством Светитеља од памтивека до данас? Хоћемо ли да исцепамо оне листове из Требника, а којима су исписане светитељске молитве за изгнање демона из демонијака и оне друге за заштиту од демона? Онда морамо исцепати цео Требник, заједно са већим делом Новог Завета. Чули сте како при Крштењу свештеник пита онога којега крштава:
    „Одричеш ли се Сатане и свих дела његових и свих ангела његових?“
    Три пута ставља то питање и очекује одговор:
    „Одричем се.“
    Онда заповеда свештеник:
    „Дуни и пљуни на њега“.
    Даље свештеник пита:
    „Сједињујеш ли се са Христом?“
    Одговор: „Сједињујем се“ (три пута).
    Питање: „верујеш ли Њему?“
    Одговор: „Верујем као Цару и Богу.“
    Као што се хирургијом отрована крви гној излучују из тела човечијег и нова, здрава крв убризгава у тело, тако се Крштењем удаљава ђаво из човека, а Христос са Оцем и Духом Светим усељава се у човека.
    Крштењем ми се одричемо ђавола, а сједињујемо се са Христом. Једно је одрећи се ђавола, а друго одрећи ђавола. Првим ставом ми добијамо улазницу за Царство Небеско, а другим цепамо је.
    Ај, браћо моја, како је трагичан страх људски од великих висина и великих дубина? Воле низину и воле плићину. Од висина и дубина хвата их вртоглавица.
    Зато многи одричу двоје: Божанство Христу и постојање ђаволу. Желе да све уједначе и упросте. А што год људи покушају да упросте, већма компликују. Да су они стварали свет, створили би само равнице за купус и брдашца за пикнике. За чудо им је, нашто божанске висине и адске дубине!
    Који одричу Божанство Христу, одричу љубав Божију према људима; а који одричу постојање ђавола, клеветају Бога, јер Бога чине праузрочником зла. Непријатељи Хришћанства живо раде да кроз две негације унесу забуну у редове верних Хришћана…“
    …“Две велике заблуде уносе забуну међу хришћане наших дана. Носиоци једне заблуде говоре, да Христос није успео за 19. векова да створи на земљи царство мира и среће. Због тога треба напустити Христа и окренути се неком другом. Носиоци пак друге заблуде, јесу неки хришћански сектанти, који као усвајају мишљење оних првих да заиста Христос до сада није створио царство среће и мира на земљи, али да ће га Он створити по Свом обећању. Стрпите се, људи, говоре ови; само стрпите се, чекајте и видећете!
    Ове ове заблуде проистичу од претпоставке, да је Христос имао намеру да оснује царство мира и среће на земљи. Онда се разилазе, па сходно оној првој заблуди говоре – Он то није могао учинити, а сходно другој, Он то није хтео до сада учинити.
    Никаква ослонца немају ове две заблуде ни у Јеванђељу, ни у Апостолским и светоотачким књигама, нити у учењу Православне Цркве од почетка до данас. Него машта људска и жудња за земаљским царовањем и благовањем, колевка су обеју заблуда…“
    …“Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата. Узевши идеално, мир је бољи од рата. Али коруптиван мир није бољи од рата, јер је само један предах од рата. Као што се каже у Библији: „И земља почину од рата“ (Навин 14: 15). Докле? Докле људи не упрљаше мир гресима својим.
    Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности римског царства, друштвена корупција доводила је цара Марка Аврелија, стојичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV.
    И тако је морало бити свуда, где год су људи тражили Рај на земљи, а не на Небу. Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао. И Бог је мењао ситуацију ради Своје Жетве…“

    Слава Богу

    „6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у
    храмовну ризницу, јер су цијена за крв.
    7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље
    странцима.
    8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.“
    „25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу
    ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену.“
    (Св. Јеванђеље по Матеју 27:6-8,7:25)

    Дуго путовање у Јевропу је и назив прилично познатог и све актуелнијег драмског дела,

    И у прекоморским земљама,

    “Даћу вам пастире по срцу вашем.”
    (Јеремија 3,1)

    16
  3. „Прихватили реалност“, како то јадно звучи…

    33
  4. АЕ МПЦ Стефан: „….оно што је наш Синод тражио, а ваш Свети архијерејски сабор једногласно прихватио, потписали сте томос и потврдили реалност, а то је аутокефалност Охридске архиепископије МПЦ”

    Заиста „дирљиве“ и надасве „покајничке“ речи….

    26
  5. @Predrag
    која је то права црква од ове две ?

    17
  6. Какав безобразлук од изјава у сред Београда. Какав дебакл великодостојника СПЦ!!!

    29
  7. NJihov osnivački mit nije „oslobođenje od srpske okupacije“, već prosta zavist prema Srbima.

    21
  8. Одлично им је рекао овај Северномакедонац. Да, признали смо реалност. И признаћемо је и када вам Албанци кажу да је реалност да је Албанија до Скопља. Извините. То је реалност. И реалност је да ви сада морате у те цркве да долазите са сазнањем да не смете да мењате имена српских светитеља. Реалност браћо. И да сте залуд мењали надгробне споменике из ИЋ у СКИ. Нема везе. Важно да вас бугари нису дохватили, него Срби. Под нама ћете живети још неких 100 година док не изумрете и то је реалност. Реалност је да у насилно отете српске храмове нису долазили Северномакедонци јер њих црква не занима. Ти храмови припадају Србима. Него, нема везе… ми вам нисмо проблем. Са нама је лако. Како ћете изаћи на крај са Грцима и Бугарима, а и Албанцима – остаје да се види. У сваком случају нећемо вам остати дужни ни за признање тзв Косовес Репубљик ни за овакве речи у сред Београда, већ ћемо свакако да признамо све реалности које вас у будућности буду задесиле.

    19
    1
  9. @Тако и трева
    Зашто тако ликовати, и радовати се некој замишљеној будућој победи српских непријатеља, и даљем комадању српских крајева?

    3
    4
  10. @Драгана, нит ликујем, нит се радујем нит су то српски крајеви. Били некад српски, сада су албанско-бугарски. И то је реалност која мора да се прихвати. Нема ту братко, братко. Нисмо браћа. Било некад. Док смо им требали. Нема ликовања. Тужно је то што раде Северномакедонци. Биће још тужније када схвате да од нас ближих немају. Него… само лагано. све дође на своје место.

    10
    1

Оставите коментар