Ако Велики ресет прети целом свету, за нас подела света није трагедија, него излаз – да у нашем делу света наставимо да живимо нашим начином живота, као слободни људи 

Никола Варагић

Social credit system ствара и капиталистички Запад и комунистичка Кина. Tа два система могу да се споје у један систем (светску владу), или да функционишу као два одвојена и супротстављена тоталитарна система. Ако не желимо да и православна цивилизација уђе у Велики ресет (у фашизам који се крије иза идеала социјализма и либерализма) потребна је, како је Александар Дугин предложио, нова или четврта политичка теорија, a можда, како предлаже Андреј Фурсов, и нова наука о друштву.

Прихватајући Дугинову идеју у начелу, ограничио сам се (и предлажем да се ограничимо) на географски и духовни простор православне словенске цивилизације и да у границама наше цивилизације стварамо нову политичку теорију или систем државног и друштвеног уређења и нов економски модел, у складу са нашом културом и нашом вером, без жеље да се намеће целом свету. Империја је утопија. Империја жели на силу да састави оно што је Бог раставио. Империја гради лажни мултикултурализам. Империјализам је – друштвени инжењеринг. Најмоћнија империја биће империја на чијем челу ће бити – антихрист.

Александар Дугин: Српску Четврту политичку теорију засновати на Душану Силном, цару Лазару и Његошу

У хришћанству, највиша вредност је људска личност, поштовати личност, право личности. У тоталитарном систему, гази се личност и ствара се безлична маса послушника. Social credit system је тоталитарни система као и сваки други, само сад користе нове технологије за тоталну контролу људи; томе служи четврта индустријска револуција. У евроатлантској цивилизацији и даље воде борбу на два фронта. У православној цивилизацији није настало и не може да настане – ако останемо православни – ништа слично католичкој инквизицији или нацизму и фашизму. Најгора диктатура била је за време комунизма (тј. нехришћанске власти). Што смо више православни, наше државе ће бити мање тоталитарне државе.

У православљу не постоји такво дисциплиновање људи, као у католичко-протестантском делу еврохришћанске цивилизације, јер је и другачије ширена вера. Свети Сава изабрао je Цариград а не Рим упркос сложеним односима које је тадашња Рашка или Србија имала са Источним римским царством. У то доба Цариград су освојили крсташи са Запада. Стефану Првовенчаном помогли су Бугари у борби за престо против брата Вукана, који је имао помоћ Рима. Бугари су помагали и Грцима да поврате Цариград од крсташа. Док је Свети Сава био на првом путовању у Јерусалиму, у Новгородској кнежевини на власт дошао је Александар Невски и бранио Православље без очекивања било какве помоћи или награде из Цариграда. Свети Сава и Александар Невски изабрали су Православље због Христа, из срца, то је избор чисто духовне природе који превазилази све овоземаљске односе. И то је остало у православним народима, упркос неспоразумима које данас имамо. То је разлика у односу на католичко-протестантске романско-германске народе. Словени који су изабрали Православље, то су урадили због светих: Василија Великог, Григорија Ниског, Григорија Богослова, Јована Златоустог, Јована Дамаскина, Григорија Паламе… Срби, Бугари и Руси познали су Христа преко Грка, који су (као и Јермени или Грузини) Христа познали пре Константина Великог, док су хришћани били прогоњени, преко ученика Христових.

Протојереј Андреј Ткачов: Методе борбе против Цркве у Украјини смишљене још у време Брестске уније

Разлику између права државе (етатизма) и права личности и зашто је извор правне свести у православном Источном римском царству (након кодификације Римског права) и Србији Светог Саве, а не у западноевропској метафици и правној традицији, коју следи и руска од Петра Великог, објаснио је Жарко Видовић. Петар Велики је увео порез на браду, слично су радили комунисти, а либерали укидају право на избор. Дугин би да нешто слично уведе или забрани сурферима. Ко би било следећи? Да ли ће неко други да уведе порез ћосавим и ћелавим људима или бициклистима? Зато мислим да није добар такав антилиберализам.

Једино ако се буде поштовало право личности у православним државама неће бити уведен social credit system. Није спорно да су потребне реформе и модернизације и увођење нових технологија. Међутим, мора да се постави јасна граница докле држава сме да се меша у приватни живот грађана, или на тржишту. Затим, како да држава буде држава свих њених грађана, а да има хришћански систем вредности као основу јавног морала и идентитета већинског народа… Како би то изгледало у пракси, решење би требало да се тражи кроз нову политичку теорију са циљем да се одбаци етатизам и усвоји право личности, тако да држава буде и држава са ауторитетом ­и да држава буде сервис грађана (да законе грађани поштују из слободе); да се не догађа „терор већине“ над мањином или „терор мањине“ над већином; да постоји здрава конкуренција, а не закон јачег…

Никола Варагић: Мајка

Верујем да већина грађана православних држава не жели да живи у систему какав је данас у Кини, или какав настаје на Западу, нити да се враћа у комунизам, или у теократију, а сви виде и мане либералне демократије. У каквом систему желимо да живимо? Да ли је нужно створити нову науку о друштву, како предлаже Андреј Фурсов, као анализу која претходи разради пројекта, то јест, стварању структура које су способне да сачувају цивилизацијска жаришта и скрате трајање четвртог „мрачног доба“ (период када старо још увек није умрло а ново тек почиње да клија)? Према Фурсову, сад није најважније преуређење, не може се преуредити кућа која се руши, сад је најважније пројектовање, а „пробој у науци не чине масе, већ мале групе“.

Те мале групе интелигентних људи морају да нађу излаз из четвртог „мрачног доба“ и да избегну замке четврте индустријске револуције. А излаз није могуће наћи у оквирима постојеће три идеологије – мора да настане четврта политичка теорија, нов економски модел и нова наука о друштву. Наука о друштву која не води рат против вере и коју ће да стварају личности које пошутују друге личности – за које људи нису објекти, бројеви или аутомати, или животиње, који верују у људе, иако имају свест о грехопаду… Правна свест у човеку прво гледа оно што је најбоље у човеку, а не најгоре. А Црква прима и грешнике.

Никола Варагић: Субјекат и објекат

Нећемо и не можемо од православља или хришћанства да правимо идеологију и нећемо да стварамо теократију као неку утопију или савршену хришћанску државу на земљи. Нисмо хилијасти и правимо разлику између духовне заједнице и државе. А желимо да живимо у држави чији су симболи крст и круна и чија химна слави Бога. Не желимо да живимо у диктатури, али ни у анархији, јер неко мора да буде на власти у држави – мора да постоји хијерархија, подела одговорности, посебно у случају ванредног стања. Желимо да живимо у друштву које подстиче вредне и талентоване људе, предузетнички дух, али и које брине о сиромашним и болесним, јер није материјалистичко, потрошачко, атомизовано друштво. Желимо да живимо у држави у којој постоји мера између државног интервенционизма и слободног тржишта, у држави која је и предузетничка и социјална, у држави у којој закони постоје због људи и која се не меша у приватни живот грађана, у којој грађани могу да живе од свог поштеног рада и да стичу приватну имовину на основу свог рада… Верујем да већина хришћана жели да живи у таквом систему, а не у social credit system-у.

Није немогуће да ће православцима у будућности бити онемогућено да путују у одређене делове света где ће на снази бити social credit system. Због тога ће бити велики притисак да и православне државе „ухвате корак“ са четвртом индустријском револуцијом – водиће се таква пропаганда, посебно међу младима који воле нове технологије и идеологије. Што је више православних држава које одоле притисцима, у више држава ће слободно моћи да се крећу људи који верују у Бога и залажу се за слободу избора. И Православна Црква неће доживети велики раскол, него ће остати стуб и утврђење истине. Антихуманизам се није толико примио у православној цивилизацији зато што ово јесте хришћанска цивилизација. Кина и Јапан спровели су модернизацију прихватајући западноевропске идеологије, или, Израел (јудаизам) или Саудијска Арабија (ислам) практично су део Великог ресета. Само је Православље брана и антихуманизму и тоталитаризму. И у православним народима примиле су се евроатлантске идеологије и далекоисточне философије, православне државе су на ивици ковид фашизма, али православни народи могу да се одбране и ослободе, зато што је наше искуство православно, постоји нуклеус праведних или семе за племе.

Никола Варагић: Мрежни рат против Православне Цркве

Живећемо у систему који сами створимо – у складу са нашом културом, иначе ћемо, опет, имитирати друге, а они, овог пута, уводе систем у каквом већина нас не жели да живи. Тај нови систем нећемо успети да створимо ако се уводи само у једној православној држави. То мора да буде систем државног уређења и економски модел који одговара и може да се примени у свакој православној држави и предвиђа савез православних држава: заједничке институције и слободан проток људи, капитала и робе унутар православног савеза држава. То би требало да буде свеправославни и свесловенски пројекат који ће изнети „мале групе“ које ће да сачувају „цивилизацијска жаришта“ у својим народима. Ако се исте такве „мале групе“ појаве и у неправославним и несловенским народима, добродошле су да се укључе у пројекат. Свет се дели на традиционалисте (људе) и антухуманисте (трансхуманисте).

Ако Велики ресет прети целом свету, за нас подела света није трагедија, него излаз – да у нашем делу света наставимо да живимо нашим начином живота, као слободни људи, и да оставимо нашим потомцима наш део света као место за нормалан живот и развој деце. Ми сад не смемо да се бавимо поправљањем других, него самоусавршавањем – да се и ми не покваримо – да (п)останемо боголики, са Богочовеком као савршеним узором.

Categories: Да се ја питам

Tags: Велики ресет, Никола Варагић, карусел, систем