Миша Ђурковић: Шта се дешава у Рашкој области

Покојни муфтија Зукорлић и Расим Љајић су били брана радикализацији и злоупотреби Бошњака. Наша држава озбиљно да испита наводе о тровању муфтије и позадину Љајићеве саобраћајне несреће

Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)

Није никаква тајна да ће се на Србе, Србију и Српску усмерити нови талас притисака, како би се утерали у нови НАTO поредак и придружили у што је могуће већој мери суицидалноj политици коју су САД наметнуле Европској унији. О разним диверзијама које се предузимају против авиона који лете за Москву јавност је већ обавештена, но постоје неки  процеси који нажалост пролазе  „испод радара”.

Недавно су објављени  резултати пописа у две државе региона у којима живи наш народ. Они су катастрофални са позиције Срба и интереса српског народа. У Хрватској се наставио пад броја Срба и у њиховом релативном уделу у становништву, а у Вуковару су пали испод трећине. У Северној Македонији је то још већи пад јер је број Срба између два пописа смањен за читаву трећину, дакле за око 120.000 људи. При томе је чак осам посто становништва наводно одбило да се изјасни о својој националној припадности.

Душан Илић: Статистика као игра у којој увек губе Срби (поводом пописа у С. Македонији)

Оно што је неоспорно је да држава Србија и њени званични представници у земљи и овим државама нису урадили ништа да се ова пописна трагедија избегне. То је наравно супротно члану 13 Устава ове државе. Све ово ваља истаћи јер нас очекује попис у Црној Гори који ће тамошње власти и такозвана међународна заједница максимално користити како би сузбили последице литија те вештачки смањили број Срба. Бојим се да се овдашња власт и по том питању враћа на позиције од пре 2018. године.

Но од свега што се против нас ради некако највише обазривости би требало да изазову дешавања у Рашкој облaсти, односно Санџаку. Од тројице лидера бошњачког народа тамо, двојица су изгледа били предмет крајње сумњивих акција. Покојни муфтија Зукорлић, који је напрасно преминуо крајем прошле године, поново је постао предмeт интересовања медија када је његов син недавно саопштио како му је отац по свему судећи отрован. Тек који месец касније десила се контроверзна саобраћајна несрећа у којој је Расим Љајић преживео са озледама, док је његов сарадник погинуо. Ради се о два лидера који су утицајни и лојални држави Србији, и који су одабрали да се за побољшање положаја своје мањине боре кроз институције у директној комуникацији са политичарима на власти. А то може да буде проблем ако се не уклапа у планове великих сила.

Porodica sumnja da je bivši muftija i političar Muamer Zukorlić otrovan

Још  2005. на једном високом међународном скупу у Солуну на којем су се странци загревали за решавање косовског проблема на начин на који су то урадили 2008, имао сам прилике да седим са Николасом Вајтом из тада врло утицајне Међународне кризне групе (МКГ) и још једним господином. Упитан чиме се бави, Вајт је одговорио отприлике: Нечим што се Миши неће свидети  – Санџаком. Мало је рећи да ми се није свидело. То да се МКГ бави Санџаком значило је отприлике да гледају какви су потенцијали за радикализацију и изазивање конфликта на том простору. Као део претњи према Србији да буде кооперативна у решавању косовског питања помињала се и могућност да се запали Рашка област, и доста се покушавало да се ради на увезивању Приштине и Новог Пазара. Све је јавно врло прецизно формулисао покојни амбасадор Цобел.

Посебно истакнуту улогу у тим настојањима имале су структуре и органи две западне земље, чији амбасадори  и данас зачуђујуће много времена проводе на тим просторима. Једне нама ближе која има традиционално добро изграђен софтвер за подстицање етничких сукоба и друге удаљеније без које ниједна закулисна игра не иде било где у свету.

Нови Пазар (Фото: Александар Апостоловски)

Покојног муфтију срео сам нажалост само једном у животу, прошле године негде у ово време. Након што смо успоставили контакт преко заједничких познаника и врло конструктивно комуницирали поводом пакета антипородичних закона, нашли смо се и провели једно два сата у изванредно корисном разговору. Дуго већ наиме покушавам да на нашим просторима повежем лидере из разних конфесија и заједница у борбу за очување природне породице каква је дефинисана чланом 16 Универзалне декларације о људским правима. Сарадња са муфтијом била је први успешан пример такве кооперације у којој смо заједно успели да бар нешто од тих мера зауставимо. У одличним говорима у скупштини максимално је користио правне и друге аргументе и материјале које смо му ми из Коалиције за природну породицу послали.

Но, осим тога причали смо о разним стварима. Између осталог говорио ми је о разним подстицајима споља и  детаљним понудама које је имао пре свега од западних играча да радикализује своје пратиоце и изазове дестабилизацију па и оружане сукобе у својим крајевима. Али врло добро је знао да би управо његов народ највише настрадао и да би се поново направила зла крв међу комшијама, од чега корист могу да имају само спољни играчи. После свих авантура, фаза и излета на крају је схватио да за своју заједницу највише може да уради у Београду, кроз институције државе Србије, као што су то радили његови  конкуренти. Његов одлазак је немерљиви губитак и за заједницу коју је представљао, и за државу Србију. Био је једини човек у нашем јавном простору који је говорио о штетности коцкања и помами и штети коју изазивају кладионице, стандардно је упозоравао на зло порнографизације, ријалитија и опадања јавног морала.

Он и Љајић су били брана радикализацији и злоупотреби Бошњака за потребе западне дестабилизације Србије и читавог Балкана. Отуда би наша држава врло озбиљно требало да испита наводе о тровању муфтије, да испита позадину Љајићеве саобраћајне несреће и да детаљније пропрати деловање страних служби на простору Рашке области.

Аутор је научни саветник, Институт за Европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 5. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Лојални државни службеник, позирајући јавно као опозициони десничар и социјални традиционалиста, у циљу ”спасавања” природне породице дефинисане Уставом, сарађује са једним човеком који је пред целом Србијом живео у полигамији, и са другим који је по Америци 1990-их по тамошњим џамијама, као председник владе Независне републике Санџак, и као званични гост САД, позивао на џихад не само против Америке него највише против Србије! Не требају нама уништитељи и непријатељи поред оваквих заштитника и родољуба!

    13
    8
  2. @Лука

    Као храбри и анонимни интернет коментатор, рекли сте нам шта нећете, али не и шта хоћете, јер је то много теже.

    Миша Ђурковић, барем колико ја видим, користи руски приступ, наиме:

    „Од непријатеља направи неутралне, од неутралиних партнере, од партнера пријатеље, а од пријатеља савезнике.“

    17
    2
  3. @STANJE STVARI

    Pedlog za preuzimanje: RTS OKO Magazin 1) Muharem Bazdulj: Neoprostivo: najbolji film Klinta Istvuda 2) Ivan Radovanovic: Neoprostivo: najgori film Klinta Istvuda

    4
    1
  4. Добар текст,

    Задњи, опет, пасус је (више него) енигМАТИЧАН,

    (…“наша држава врло озбиљно требало да испита…“ )

  5. Аутор нас у чланку упозорава на иностране структуре које се баве Рашком и повезивањем Новог Пазара са Приштином, Сарајевом и др.

    У Рашкој живи знатан број муслимана што олакшава верске сукобе и сепаратизам. Најбоља брана против сепаратизма је да муслимани Рашке буду задовољни грађани Србије. Да њихов идентитет, њихова религија и њихови обичаји буду поштовани. Да већински народ поштује и штити мањински.

    Да власт не дозволи провокације као што је била она када су полицајци у Прибоју певали “Ој Сјенице, нова Сребренице, Ој Пазару, нови Вуковару”. Или она где су навијачи Звезде новог тренера дочекали паролом “Шиптар Хрват Балија, нису моја братија !”

    Чудим се коментарима “@Србина који мрзи” католике, протестанте, муслимане . . . и мислим : живети у миру са другим и другачијим је цивилизација. Обрнуто је дивљаштво.

    1
    4

Оставите коментар