Професор Оте истакао да се нови светски поредак огледа у успону ауторитарних облика владавине на Западу, у порасту финансијске економије и директне планске економије, као и у порасту војне силе
Миша Ђурковић и Макс Оте (Фото: ИЕС)
Немачки економиста, публициста, јавни делатник и копредседник Шпенглеровог друштва проф. др Макс Оте (Max Otte) недавно је посетио Србију као гост Института за европске студије. Том приликом, одржао је два предавања, једно у просторијама Матице српске у Новом Саду, под насловом „Рађање новог светског поретка: шта нам о нашој будућности може рећи теорија историјских циклуса?“, а друго у Београду, у Институту за европске студије, где је говорио о „Слому светског поретка“. У оба наступа, професор Оте је истакао да се нови светски поредак огледа у успону ауторитарних облика владавине на Западу, у порасту финансијске економије и директне планске економије, као и у порасту војне силе (односно у све већем утицају војне силе на цивилно становништво). У сва три управо наведена сегмента, приметно је да се западне државе све више угледају на ауторитарну Кину, било на њен систем све интензивнијег надзора цивилног становништва, на њену планску економију или на њену милитантну природу. Другим речима, приметан је тренд политичке и економске деглобализације. Све више се инсистира на мањем протоку људи и робе, све више производње се премешта назад у домовину. Ковид пандемија је – у том погледу – послужила као идеална платформа за убрзавање процеса деглобализације, али и за тестирање граница контроле становништва.
Предавање проф. др Макса Отеа (Фото: ИЕС)
Но, иако су многи на Западу затечени оваквим развојем догађаја, професор Оте сматра да су описани трендови били крајње предвидиви. Наиме, успоравање/обустављање процеса глобализације и могуће ратове – попут оног који се тренутно води у Украјини – он је наговестио још у својој књизи „Слом долази“, објављеној 2006. године, односно две године пред Светску економску кризу, која представља први догађај од глобалног значаја који је он у именованом делу најавио. Свој надимак „пророка пропасти“ – који су му тада дали немачки и амерички медији – дугује Освалду Шпенглеру (Oswald Spengler) и његовој цикличној теорији друштва, која га је заинтригирала још у раној младости. Под утицајем Шпенглера, Оте је друштва и културе почео да посматра и разуме као суперорганизме, од којих сваки има сопствено детињство, младост, зрело животно доба и старост. Старост – последња етапа пред смрт/нестанак културе – јесте она фаза у којој цивилизација постаје империја. Када друштво/цивилизација прерасте у империју, сматра Оте, њен даљи развој није могућ, али у тој форми ипак може дуго да се одржи. Шпенглер је предвидео да ће Западна цивилизација своју империјалну старост отпочети почетком трећег миленијума, што је запањујуће прецизна прогноза, ако се у обзир узме чињеница да су се напади на Куле близнакиње у Њујорку догодили 2001. године; напади након којих су се Сједињене Америчке Државе и дефинитивно определиле за стратегију интензивног надзора зарад безбедности „империје“, на штету грађанских права и слобода. Водећи се Шпенглеровим законима историје, Отеу није било тешко да предвиди да ће окретање западних држава ауторитарним методама надзора пре или касније довести и до промена/криза у сфери економије, па и до новог рата на тлу Европе. Притом, сматра да су нове технологије надзора, контроле и ратовања само допринеле томе да се његове прогнозе остваре пре него касније.
Извор: Изјаве.нет
Будући да су се многе геополитичке прогнозе професора Отеа обистиниле, посебно је било занимљиво чути његов осврт на блиску будућност за коју верује да чека не само Западну цивилизацију, већ и њену непосредну периферију, али и остатак света. Оте сматра да ћемо и у скоријој будућности бити сведоци све већих државних присила – налик онима које су се манифестовале у јеку Ковид пандемије – све већег државног надзора и контроле, али и све јачег државног уплитања у економију. Кинески систем „социјалних кредита“ – у ком грађани добијају бодове за добро/погодно понашање, бодове од којих зависи то да ли ће моћи да упишу факултет који желе, да се запосле, па и да користе јавни превоз – тренутно се критикује у западним медијима. Међутим, иронија је у томе што управо ти медији – а првенствено они дигитални, попут водећих друштвених мрежа – користе сличан систем друштвеног рангирања, у ком се право гласа ускраћује неподобним аналитичарима, политичарима, друштвеним делатницима, организацијама, па и обичним појединцима без већег друштвеног утицаја.
Циклична теорија друштва говори нам да је овакав след догађаја неизбежан у империјалној фази друштвеног развоја/старења. Ипак, Оте сматра да постоје ствари које се могу предузети. Верује да ће у тешким временима која су пред нама за сваког појединца бити важно да се окрене себи, пре свега раду на себи, јер једино образовани, вери окренути, у политичком смислу критички настројени и финансијски независни појединци, могу да се на адекватан начин носе са изазовима живота у ауторитарном режиму, али и да мудро и стрпљиво раде на промени таквог система владавине. Једноставно, људи који раде на себи су отпорнији на духовне, моралне и политичке олује које тутње кроз данашњи свет. Они штрче из масе оних који дозвољавају да их олује носе тамо-вамо, јер имају чврст ослонац у сопственом идентитету, закључује Оте.
Јовица Павловић,
истраживач сарадник Института за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар