Ипсос: Због притисака да се уведу санкције Русији по први пут већина Срба против приступања ЕУ

Против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна. Разлог за то су притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији

Извор: Фејсбук

Први пут у историји недвосмислена већина грађана Србије је против уласка наше земље у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос. Разлог за то су притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији.

Према истраживању поменуте агенције, против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни. По правилу, до пада подршке за улазак у ЕУ долазило је у кризним ситуацијама –  када су расли притисци у вези са Косовом или када је проглашена пандемија корона вируса. Ипак, никада се није догодио суноврат подршке као последњих недеља.

Марко Уљаревић, директор Ипсоса, каже за „Блиц“ да се данас, по први пут од када се прате трендови везани за европске интеграције, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају.

„У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто“, наводи Уљаревић.

Извор: Ипсос

„Колико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Косова, али то се у јавности не види“, каже он.

На питање како објашњава да је до сада већина људи у Србији подржавала интеграције, Уљаревић истиче да је упркос негативном сентименту, велики број грађана европским интеграцијама приступао рационално, па смо тако константно имали двадесетак процената, односно око милион грађана Србије који би на евентуалном референдуму гласали афирмативно без обзира на то што они лично не гаје баш позитиван сентимент према ЕУ.

„Кад тим рационалнима додамо и оне који су имали и позитиван сентимент и уз то су подржавали европске интеграције Србије, увек смо имали већи број грађана који би на референдуму гласали за приступање. Дакле, подршка европским интеграцијама нема само емотивну компоненту, већ је рационална подједнако или више изражена“, наводи Уљаревић.

Период са двотрећинском већином подршке у општој популацији је завршен оног тренутка када се признање Косова као независне државе по први пут јавило као предуслов европских интеграција Србије.

Подршка ЕУ интеграцијама 2008. и 2009. године (Извор: Политика)

„Сходно томе, током 2010. и 2011. године број противника европских интеграција се у Србији удвостручио, а у наредним годинама трендове раста подршке европским интеграцијама би прекидале најаве нових условљавања било да долазе од наших или европских политичара, па и оних који немају никакве везе са европским интеграцијама Србије. Након пада подршке током првих пар месеци 2014, упркос осцилацијама, имали смо позитиван тренд све до проглашења пандемије и марта 2020. године. Тада бележимо нови нагли пад, и готово да смо имали једнак број људи који су за и оних који су против придруживања ЕУ. Тај пад се са ове временске дистанце може тумачити на различите начине, али сигурно је да у том тренутку општег страха и неизвесности ЕУ није испуњавала очекивања грађана Србије. Након тих првих пар месеци пандемије тренд подршке се опорављао, уз већ уобичајене осцилације изазване дневним политичким догађајима, све до избијања рата у Украјини –  објашњава Уљаревић.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 21. 4. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

5 replies

  1. Lab

    Laconica brevitas
    Lab

    Момчило

    14
  2. Zoran Nikolic (Valjevo)…

    … da se javi na borbeni raspored pohvaljivaca, nazdravicara i nekrologicara sajta!

    Mi koji smo bili protiv ulaska u EUrupu, nikada nismo padali ispod 40%, ali smo cesto ostajali bez predstavnika u Skupstini. Ovo je trenutno, dok ne pocnu da plase gledaoce sankcijama i ratom. Mada, uvek sam bio misljenja da ce Briselski, Vasingtonski i drugi (ne)sporazumi izbiti na necemu desetom i to bas uskladjivanju politike prema Rusiji. Jer sva ona prethodna pitanja su politicka i podlozna propagandnom sirenju defetizma. A, ovo se dozivljava kao moralno pitanja, mozda smo porazeni, ali da li smo gov…Pisao sam gomile komentara, kako Srbi imaju slabu drzavnu svest, zasto su se utapali u jugoslavije, u socijalizam… Ali takav odnos prema drzavi, stvorio je neobicnu moralnost spremnu da zrtvuje i drzavu i interese za pravdu. Dok Ruse na pravdu tera Bog, jer im je dao takvo mesto na kugli zemaljskoj, da svaki „svetski“ poredak mora da se slomi na Rusiji, na pravednost Srbe ne tera nista, jer nema cime, posto ona nema veze sa drzavom, posto su Srbi spremni i drzavu da zrtvuju (videlo se i na Kosovom polju i 27. marta), ona je slobodna okrenutost nebeskom, ne kao kod Rusije zemaljskog, izvora. Zemaljska drzava za nas nije nista, mi smo mi, kada dodje do pitanje pravde, otuda je srpski inat samo mera intenziteta pravdoljubivosti. NEVEROVATNO, drzava nam je korumpirana od glave do pete, slaba, malo ko mari za nju, ali kada se postavi pitanje pravde, celu cemo je zaloziti! Ona tri tutumraka, Milica, Boletina i Djovanoti, koje nazivamo „patriotama“, jer smo veciti optimisti, bolje da iskoriste ovo, nego sto Boletina poziva Jeremica u patriotski blok, za koga je i samog sumnjivo da li moze da bude njegov deo.Svako ko se ocesao o nekog DS-ovca je izdajnik !!!!!

    32
  3. Ове квази-анкете користе се за напуХавање квази-броја квази-присталица квази-еU квази-интеграција. Не дајте се преварити оваквим баљезгаријама.

    Први пут у историји?!? ФУЈ!

    17
  4. „Колико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Косова, али то се у јавности не види“, каже он.

    Е Марко, Марко, притисци Запада и „притисци“ Русије и те како се виде у јавности! Запад се игра са нама и даје лажна обећања, а Русија конкретно помаже кад је у питању КиМ и РС.
    Запад нас је не тако давно бомбардовао, а Руси су наша православна браћа.
    Од самог почетка истраживања јавног мнења по питању уласка Србије у ЕУ, увек је већина била против. То знам јер сам радила у СМ-у (садашњи ИПСОС).

    20
  5. SM iliti „Stratedzik marketing“. Bradonja koji je bio vlasnik/sef toga se smejao Srbiji u lice bukvalno, kada je jedino „Stratedzig marketing“ nasao da Labus ima vece prosente od Kostunice u drugom krugu predsednickih izbora. Naravno, posle je Kostunica dobio milion glasova vise, a SM postao IPSOS :))))

    26

Оставите коментар