Мирослав Здравковић: Просечна (медијална) старост у ЕУ се повећала са 41,6 у 2011. на 44,1 годину у 2021.

Највећи пораст медијалне старости у Европи од 2011. до 2021 имала је Албанија, чије је становништво повећало медијалну старост за 5 година

Мирослав Здравковић (Фото: Снимак екрана)

На дан 1. јануар 2021. медијална старост становништва ЕУ достигла је 44,1 година, 0,2 године више него у 2020 (линк). Она се повећала за 2,5 година (у просеку по 0,25 година годишње) од 41,6 година у 2011. То значи да је половина становништва старије од 44,1 година, док је друга половина млађа.

Међу чланицама ЕУ медијална старост се кретала у распону од 38 година на Кипру, 38,5 година у Ирској и 39,6 у Луксембургу, као јединим чланицама са мање од 40 година, до 47,6 година у Италији, 45,9 у Немачкој и 45,8 у Португалији. Мању старост од просечне за ЕУ имало је 15 чланица.

Између 2011. и 2021. овај индикатор је повећан у скоро свим чланицама ЕУ, за више од 4 година повећан је у Шпанији, Португалији, Грчкој, Ирској и Словачкој, али не и у Шведској где је смањен (са 40,8 у 2011. на 40,6 у 2021). Такође, на Малти није промењена медијална старост у овом периоду.

Извор: Макроекономија

Између 2020. и 2021. медијална старост је повећана у 23 чланице, док је смањена или остала иста у Белгији, Немачкој, Литванији и Холандији. Највећи раст медијалне старости између 2020. и 2021. имале су Ирска, Шпанија, Италија и Словачка и у свима је повећана за 0,4 година.

Становници Србије су били најстарији у Европи у 1999. години са медијалном старошћу од 39,9 година. У 2000. је она први пут премашила 40 година и Италија се изједначила са Србијом са 40,1 година.

У 2002. је и Немачка (40,7) премашила медијалну старост Србије (40,5 година), у 2003. је са Србијом изједначила Бугарска а у 2004. је и Хрватска постала старија.

У 2011. је медијална старост у Србији била 42,5 година и Бугарска је имала исти показатељ док су старије од Србије становништво имале само Немачка (44,7) и Италија (43,7 година).

Извор: Макроекономија

У Србији је просечна старост у 2021. била 44 година и повећана је за 1,5 година од 2011. То је било једно од најмањих повећања просечне старости у Европи, па је 10 земаља имало већу од Србије у 2021. години. Највећи пораст медијалне старости у Европи, од 2011. до 2021, имала је Албанија, чије је становништво повећало медијалну старост за 5 година.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 7. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Ово је забрињавајућа статистика.

    Повећање медијане се може објаснити рађањем мањег броја деце него оних што умиру (углавном најстарији) као и повећаном смртношћу међу млађом популацијом.

    Међутим, може се рећи и да људи углавном живе дуже па је то разлог повећане медијане.

    Није јасно шта је у питању, али је јасно да је статистика (као што неко шеретски рече) слична бикинију — много тога покаже али главно скрива 🙂

    Повећање старосне медијане у Србији је међу (нај)нижим у Европи, дакле то може али не мора да буде лоше.

    Лоши јесмо у апсолутној вредности медијане као индикатора опште старости становништва (42.5 година) — од нас су горе само Немачка и Италија.

    Истовремено, будућност је у Турака — њихова средња старост је само 32.8 година!

    Медијана је (у овом случају) онај узраст од кога је 50% популације старије (такође, 50% је млађе).

Оставите коментар