Дојче веле: Шок за немачку политику према Русији

Експерт за спољну политику Јоханес Варвик са Универзитета у Халеу сматра да у Немачкој дуго није хтело да се увиди да Путин заиста мисли озбиљно

Извор: DW

Руска инвазија на источну Украјину уништила је године које је Немачка уложила у посредовање са Русијом. Шта још сада дипломатија из Берлина уопште може да постигне?

Немачка политика према Русији је у рушевинама. Та политика се ослањала на дијалог, а председник Путин сада доводи пред свршен чин – војно. Путин је „разбуцао” Украјинско-руски споразум из Минска о смиривању источне Украјине, који је испреговаран уз значајно немачко посредовање, рекла је америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд на хитном састанку Савета безбедности УН.

Споразум из Минска је „велики део немачке политике према Русији”, подсећа за DW Томас Кунце, шеф московске канцеларије Фондације Конрад Аденауер блиске ЦДУ. „Немачка, бивша канцеларка и садашњи канцелар водили су кампању за спровођење споразума из Минска. Одлуком Русије то више није могуће.”

Немачке владе свих боја стално су понављале: не постоји војно решење. За Путина постоји, као што је и анексија украјинског полуострва Крим 2014. с његове тачке гледишта била војно решење.

Промењена светска ситуација

Експерт за спољну политику Јоханес Варвик са Универзитета у Халеу сматра да у Немачкој дуго није хтело да се увиди да Путин заиста мисли озбиљно: „Наиме, да доводи у питање постојање Украјине као суверене државе. И наравно, то више није основа за преговоре. У том погледу, ситуација се променила и свет данас заиста изгледа другачије него јуче.”

Извор: DW

Зато је немачка дипломатија ту стала, јер се управља према гвозденим принципима који су за Путина потпуно безвредни. Канцелар Шолц у уторак је подсетио на принципе интегритета и непроменљивости граница, на чему се заснива цео послератни поредак.

Овде би се могло говорити о фундаменталном проблему разумевања, такође о веома различитим тумачењима историје: после националсоцијализма и светског рата који је он покренуо, Немачка је кренула путем ненасиља. Путин је, с друге стране, распад Совјетског Савеза доживео као трагедију коју би, укључујући и насиље, у неким случајевима хтео да преокрене.

Међусобне зависности

Али постоје и реални економски разлози за немачку уздржаност. Немачка је изузетно зависна од руских енергената: више од 40 одсто нафте и скоро половина природног гаса долазе из Русије.

„Русија намерава да настави испоруке гаса на светска тржишта”, покушао је Путин да умири западне купце у уторак. Према њему, кршење међународног права неће утицати на поузданост руске испоруке. Јер, зависност постоји и обрнуто: Русији је неопходан новац који Немачка и Европа плаћају за те испоруке, као и инвестиције.

Немачка влада је још пре руске инвазије била под великим притиском да не пусти у рад нови гасовод Северни ток 2. На заједничкој конференцији за новинаре с канцеларом Олафом Шолцом недавно у Вашингтону, председник САД Џозеф Бајден рекао је да би руска инвазија значила крај гасовода – док Шолц то тада није ни потврдио ни демантовао.

Извор: DW

„Данашња ситуација је суштински другачија”, рекао је Шолц у уторак у Берлину и обуставио процес одобравања Северног тока 2.

Цене гаса и бензина у Немачкој већ месецима вртоглаво расту и потрошачи то осећају. Министар економије Роберт Хабек из редова Зелених сада становништво припрема за нова оптерећења: „Желим још једном да нагласим да рат подиже цене”, рекао је Хабек.

Опрезни тонови из Берлина

Ипак, унутрашњополтички притисак ће вероватно ограничити обим нових санкција. То такође објашњава и зашто је немачки тон према Русији и даље умерен, посебно у СПД, којем припада канцелар Олаф Шолц.

Нилс Шмид, портпарол посланичке групе СПД за спољну политику, на Баварском радију опрезно је изјавио да дипломатско решење сада постаје све теже: Русија је разнела једини преостали оквир за преговоре о источној Украјини, али „ипак би требало да покушамо да разговарамо са Русима о параметрима споразума из Минска.”

И лидер Зелених Омид Нурипур наставља да се фокусира на деескалацију. Да, Немачка ће радити на новим санкцијама, „али не може се све одједном ставити на сто. Морате посматрати шта ради руска страна, корак по корак”, рекао је Нурипур за РББ.

Тврђи став долази од опозиционих демохришћана ЦДУ/ЦСУ. Јирген Харт, портпарол за спољну политику у тој посланичкој групи сада изгледа жали што је Русија релативно лако прошла са анексијом Крима.

Владимир Путин и Олаф Шолц (Извор: DW)

„За разлику од 2014, после анексије Крима и дестабилизације источне Украјине од стране Русије, сада мора бити недвосмислено оштре и брзе политике санкција. Ако Запад не прође овај тест, у Европи ће настати трајни раздор.”

Експерт за спољну политику Варвик такође је за даље санкције, али упозорава на превелика очекивања. „Одлучност (Путина) је велика, а могућности утицаја су мале”, јер је Путин хладно искалкулисао ризик.

Потребно је стрпљење

Шта тачно преостаје немачкој дипломатији, осим економских санкција? Делује да је то нејасно.

„У овој фази, поред почетних санкција, важно је спречити даљу ескалацију и самим тим још једну катастрофу. Сви наши дипломатски напори су усмерени на то”, рекао је канцелар Шолц. Није рекао како то мисли да постигне.

Упркос свему, Шолц каже да, заједно са француским председником Емануелом Макроном, жели да се држи и „Нормандијског формата”.

Мајк Витни: Суштина кризе у Украјини је „Северни ток 2“ и спречавање сарадње Немачке и Русије

Да ли је то још увек реално? Јоханес Варвик за то види шансе само на дуже стазе: „Не смемо да забијамо главу у песак и кажемо: Све је пропало и морамо да се повинујемо догађајима. Морамо наставити да радимо на томе, укључујући и ’Нормандијски формат’. „То се неће десити сутра, можда ни прекосутра. Али доћи ће дан када ће дипломатија поново бити тражена. И за то треба сада да се припремимо.”

Томас Кунце из Фондације Конрад Аденауер у Москви наглашава да је споразум из Минска на ивици да пропадне. Али, „Немачка политика према Русији не састоји се само од спољне политике. Постоји огроман број веза са Русијом – с цивилним друштвом, између цркава, у науци, култури. То свакако није пред расулом и не сме бити пред расулом.”

Опрема: Стање ствари

(DW, 23. 2. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

1 reply

  1. Ко је аутор овог с.ања (ствари). Мински споразум уништила је Украјина, не спроводећи га пуних седам година. И сада га је, као, уништио Путин. Добро је да се преноси и шта други мисле (и говоре), али ипак – можда треба бити мало рестриктивнији. Доста нам је „објективних“ Ал Џазире и сличних.

    16
    1

Оставите коментар