Александар Дугин: Новоросија територија будућности, дух који живи у Донбасу промениће све

Седам година било ми је превише болно да коментаришем тему ДНР и ЛНР. Крај руског пролећа доживео сам као личну драму и ужасан губитак. Честитам народу Новоросије. Ово је ваша победа

Александар Дугин (Фото: Снимак екрана)

Урадио сам све што је било могуће – супротно тадашњим намерама Кремља, да се одржи референдум о независности ДНР и ЛНР. Неки мени блиски људи су погинули у бици за Донбас. Део мене – можда најбољи део – умро је тамо. Белешке које сам написао у пролеће 2014. године чиниле су читаву књигу „Украјина: мој рат”. Објављена је и преведена на више страних језика. На реч „Новоросија” свих ових година осећао сам акутни бол – физички. Нисам могао да разумем нашу власт, зашто је зауставила оно што није требало, а није урадила оно што је очигледно требало. Не разумем ни сада.

Било ми је сасвим јасно да то неће бити случај. Мој последњи говор на савезним каналима (на Првом каналу) је звучао овако:

„Изгубићемо Донбас, изгубићемо Крим. Изгубићемо Крим, изгубићемо Русију”.

Фото: Депоситпхотос/Снимак екрана

Управо због свог садржаја постао је последњи.

Тада су почели преговори у Минску. Али онда сам престао да говорим било шта на ту тему. Једна погрешна одлука логично је следила другу. Све је било бескорисно. Кремљ није био спреман да одлучно делује у ситуацији која је геополитички кристално јасна. Глобалисти су нам узели Украјину. И док не вратимо све назад, они се неће смирити, већ ће наставити да притискају. Нико неће признати Крим док их не натерамо на то.

Трамп је својим реализмом био прозор за релативно хармонично решење ситуације. Није био глобалиста. Али ово се није догодило. Када се глобалиста и атлантиста Бајден поново попео на власт, све је поново постало опасно.

И сада, са закашњењем од 7 кошмарних година, Кремљ ради оно што је одавно требало да уради. Ево ужасне цене фразе „боље икад него никад”. Али заиста, боље је него никад. боље.

  1. фебруара 2022. године, признали смо ДПР и ЛНР. Штавише, у границама пре почетка сукоба. Цивилно становништво убрзано напушта Донбас. То значи тачно оно што мислите.

Тек сада смо прошли тачку без повратка. Не можете више да се вратите касно.

Фото: Профимедиа

Немам ни најмању представу зашто сада. А како је текао процес геополитичког планирања претходних 7 година. Неко мисли да смо купили време. Мислим да смо то изгубили. Али опет – „него никад”. И тако је страница затворена. Улазимо у нови период.

У таквој ситуацији је неморално дистанцирати се, ћутати или се повући. Пред народом и историјом.

Стога почињемо руску евроазијску мобилизацију. Не очекујући и не надајући се ничему. Хајдемо што даље можемо.

Не видим и не желим други пут, никакву другу судбину. Битка за Украјину је, по Бжежинском, услов за препород нашег Царства. Да би то спречио, Запад је извео Мајдан и државни удар. Строго по плановима атлантиста. А одговор Евроазијаца може бити само један. Исти онај. Па, хајде да почнемо са признањем. То је већ гест. А то је одлучност.

Дај Боже да се тако настави.

Фото: Снимак екрана/Јутјуб/Weather World News

Седам година хорора је завршено. Воз историје је кренуо даље. Наравно, ово је само почетак. За то време претрпели смо страшне губитке. Наши најмилији су умрли. Стагнација је ишла на живце. Лажи затровале осећања и мисли. Тачка без повратка је завршена. Последњи пут ћу рећи: они који су пре 7 година подржали „лукави план” којег, најблаже речено, није било… Једном речју, само смо ми овог пута били у праву. Људи руског пролећа. Ратници Нове Русије.

Новоросија је територија будућности. А сада ће „Крим је наш” изгледати као компромис и полумера. Дух који живи у Донбасу промениће све. Не само у Новоросији, већ и у самој Русији. Није га лако скинути са дневног реда.

Председник је говорио о декомунизацији. Мислим да је мислио не само на неизбежност даљег колапса Украјине, вештачки створене од бољшевика (нема бољшевика – нема Украјине), већ и на чињеницу да је Русија стара више од једног века (отуда апел у председниковом говору на Империја) и да смо ми носиоци нове идеологије – не либералне, очигледно, али ни комунистичке. Ми смо народ Империје. Ми Руси не говоримо о прошлости, већ о будућности.

„Крим је наш” одвојио је 5. колону од власти. Сада ће бити одред 6. Флуктуације бројних фигура у Савету безбедности су или маска (за безбедносне снаге), или врх леденог брега. Значајан део руске елите данас је задобио поразан ударац 2014.

Шеста колона је легла на амбразуру да Донбас никада не би постао „наш”. И скоро 8 година је држала ову став. Данас су капије града попуцале. Оно што се даље дешава неће бити лако. Вероватно теже него што изгледа.

Александар Дугин (Фото: Снимак екрана)

И наравно, Вашингтон и Лондон већ у овом тренутку укључују своје противмере. Неки од њих су предвидљиви, али неки нису. Морамо се припремити за праву велику конфронтацију.

Честитам народу Новоросије. Ви сте својим животом, својом крвљу, својом вером омогућили овај дан. Ово је ваша победа. Сетимо се оних који више нису са нама. Не, ово је погрешан израз: наши мртви су увек са нама, и само су они истински са нама, јер мртви не издају.

Слава Новоросији! Положен је други почетак велике словенске реконквисте.

Приредио: М. Ђорђевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 23. 2. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Да, али тада је било важније не прекидати пословне везе с Порошенком, тј. везе руских и украјинских олигарха. Нажалост, велику цену је платио херојски народ Донбаса. Али, ништа велико није створено без жртава. Зато ће и Новорусија (и Славеносербија, не треба на њу заборавити) означити нови почетак словенског, руског и српског света. Дугин је један од гласова наде и охрабрења. А лично могу да споменем пријатеља Николаја Бабилунгу, преданог борца за Придњестровску Молдавску Републику и Новорусију, који нажалост више није међу нама.

    16

Оставите коментар