Аљбин Курти је до сада одбијао чак и разговор о Заједници, док је Београд захтевао њено формирање на основу споразума у Бриселу, постигнутог 2013. године
Фото: Канцеларија за КиМ
Посредник ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак понудом „белгијског модела“ за формирање ЗСО није само иступио из Бриселског споразума и неутралног преговарачког статуса, већ је очигледно да је с Американцима постигнута сагласност да се за ЗСО тражи решење са позиције Косова као признате државе, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
Лајчак и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар боравиће у Приштини три дана, а планирано је да се осим са председницом и премијером тзв. Косова Вјосом Османи и Аљбином Куртијем и замеником премијера Бесником Бисљимијем састану и са лидерима опозиције, како би предочили неке могуће моделе Заједнице српских општина.
ЕУ изашла из статусне неутралности
Албански медији пренели су да највише шанси има модел „источна Белгија,“ који, по речима Миливојевића, нема ни сличности са оном Заједницом српских општина каква је предвиђена Бриселским споразумом.
„Белгија је федерација коју чине три региона: Валонија, Фландрија и град Брисел који има посебан статус. Оно што они називају источном регијом је немачка енклава на самој граници са Немачком, са малом немачком мањином од један одсто становника, која се зове Ипр (изговара се Ипер прим.а.) и та област има посебан статус, а припада Фландрији“, објашњава Миливојевић.
Ипр има посебан статус у томе што има свој језик, наводи наш саговорник, и све културне надлежности унутар те мале енклаве које су им додељене. Оне припадају белгијској федерацији а пошто је то тако мали регион (око 35.000 становника) који не може да утиче на функционисање државе, све оне главне функције су у Бриселу.
Шта је „белгијски модел“ ЗСО?
„Они практично немају ништа. Суштина је што је то регион који је у оквиру белгијске државе. На пример, разликује се од Јужног Тирола, који има специјални статус где живи аустријска мањинa у Италији, али та област има све надлежности које има и Рим. А модел ове белгијске енклаве чији модел нама нуде је у оквиру једне државе који подразумева модел мањинске заштите или решења мањинског питања, или посебне аутономије у оквиру државе Косово. И то је чини се сада јасно дефинисан став“, каже наш саговорник.
Мирослав Лајчак (Извор: Спутњик/Танјуг/Драган Кујунџић)
Лајчак је јасно рекао да су им ставови потпуно усаглашени са Американцима, а чим су Американци ту, каже Миливојевић, ту je све пресечено. Они неће наводну „другу Републику Српску“ на територији Косова, већ само заједницу у оквиру јединствене државе — независног Косова — која не би довела у питање функционисање јединствене државе.
Нема везе са ЗСО из Брисела
„То је разлика између онога што је ЗСО по потпису у Бриселу и овога што они нуде. По ономе што треба да има по Бриселском споразуму, ЗСО пре свега има статус и представника у Приштини и као један од елемената власти са правом вета на све оно што се коси са интересима Срба, и у законодавној, и у свакој другој сфери. То је требало да буде ЗСО“, објашњава Миливојевић.
Дакле, нешто што јесте у оквиру јединствене државе, додаје он, али са таквим статусом који у сваком моменту може да се доведе у питање, узимајући у обзир специјалне односе с Београдом.
Фото: Dimitar Dilkoff AFP
„Они, међутим, неће модел ЗСО по Бриселском споразуму, већ нуде модел специфичне културне етничке аутономије у оквиру јединствене државе Косово. Они потпуно дају Приштини прерогативе да о себи одлучује као о држави. Доводе у питање да је то протекторат УН, да статус Косова није решен, да постоји Резолуција 1244 и да се тражи начин за решење косовског чвора које не подразумева статусно питање“, истиче Миливојевић.
Хоће ЗСО какву-такву да би притисли Србију
Миливојевић је уверен да и ЕУ и Америка хоће по сваку цену да реше питање ЗСО како би Србији избили из руку адут зашто нема напретка у преговорима и ако у томе успеју, онда би се притисак на нас обрушио да се ствар потпуно заврши.
Што се тиче Заједнице српских општина, како је до сада представљено на Косову, главно питање у вези са њеним оснивањем је питање надлежности.
Након што су у августу 2015. Београд и Приштина постигли детаљни споразум о формирању ЗСО и принципима њеног функционисања, а косовска Скупштина га затим и ратификовала у децембру 2015, Уставни суд Косова је дао мишљење да тај споразум није у потпуности у складу са духом косовског Устава. Суд се позвао на члан 3 о „једнакости пред законом“ и поглављима о „основним правима и слободама“, као и „правима заједница и њихових припадника“.
Аљбин Курти је до сада одбијао чак и разговор о Заједници, док је Београд захтевао њено формирање на основу споразума у Бриселу, постигнутог 2013. године.
Бранкица Ристић
Опрема: Стање ствари
(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 1. 2. 2022)
Александар Митић: Модел ЗСО по узору на Источну Белгију неприхватљив за Србију
Митић указује да се Лајчаку очигледно жури, јер од када је постављен за специјалног изасланика ЕУ за дијалог између Београда и Приштине он није направио никакав напредак
Фото: Снимак екрана/Јутјуб
БЕОГРАД – Модел “Источне Белгије”, који како се помиње као узор за формирање Заједнице српских општина (ЗСО) у Београд и Приштину доносе Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак, неприхватљив је за Београд, као и сваки други модел, сем оног који је договорен Бриселским споразумом, сматра научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.
У изјави за Танјуг, Митић каже да је посебно проблематично што у тој иницијативи САД и ЕУ постоји и намера да се кроз другачије виђање ЗСО што пре дође до легализације једнострано проглашене независности Косова.
Он примећује и да је и сам тренутак доласка Ескобара и Лајчака проблематичан – пред изборну кампању у Србији.
На неки начин постоји опасност да је један од њихових интереса да утичу на одређене политичке актере у Србији и да у неку руку утичу на то да се у те разговоре око ЗСО, око тих нових модела, укључи и прича око дозволе, односно омогућавања Србима на КиМ да гласају на парламетнарним изборима. То је јако опасно, каже он.
Митић наглашава да би Београд требало да се придржава договореног из Бриселског споразума, иако је и он, како каже, “сам по себи проблематичан”, јер је предвиђао да Београд повуче своје институције са КиМ, а да се заузврат формира ЗСО са извршним овлашћењима.
И с онаквом ЗСО, Бриселски споразум је био доста контроверзан, а без тих овлашћења је апсолутно неприхватљиво, рекао је Митић.
Рам Буја: Уместо формирања ЗСО разменити територију са Србијом
Запитао се да ли се на тај начин поново повлађује Албанцима и Аљбину Куртију и након свих њихових једностраних потеза које су само у последњих годину дана спровели, наводећи таксе и немогућност Србима да гласају на референдуму.
Говорећи о моделу “Источне Белгије”, Митић наводи да прво није познато да ли је то тај предлог који ће Ескобар и Лајчак изнети, а друго није познато које елементе модела “Источне Белгије” предвиђају да примене.
Митић објашњава да се модел “Источне Белгије” тиче културне аутономије немачке заједнице у Белгији коју чини око 76.000 Немаца у држави која има око 11 милиона становника.
Срба на КиМ има више, а КиМ има 10 пута мање становника него што има Белгија. Дакле, то је неупоредиво. Такође, Белгија је држава у којој се одлуке доносе неком врстом консензуса између с једне стране Фламанаца на северу и Валонаца на југу. Они су главни актери, а немачка заједница нема неки велики удео у одлучивању. И то је апсолутно неупоредиво са значајем и утицајем који би српска заједница требало да има на КиМ, наглашава Митић.
Указује и да је неупоредива безбедност коју има немачка заједница у Белгији и српска заједница на КиМ, додајући да је формирањем ЗСО била идеја да се Србима омогући та заштита каква Немцима у Белгији није потребна.
Митић наглашава да је због свега тога тај модел, као и сваки други модел, за Србију неприхватљив и додаје да би требало да се имплементира оно што је договорено.
Упозорава да ће, као и до сада, бити покушаја да се на различите начине ЗСО претвори у неку врсту невладине организације или неког модела који би био прихватљив за Албанце.
На питање да ли ће долазак Ескобара и Лајчака “откочити” дијалог између Београда и Приштине, Митић каже да ће то бити тешко, с обзиром на чињеницу да Албанци одбијају да направе било какав компромис и око најмањих техничких питања.
Истиче да је право питање у овој ситуацији како су се Американци поново “увукли” у те преговоре с обзиром да раније ни на који начин Американцима није дозвољено да се укључе у дијалог и да је Бриселски споразум договорен уз посредништво ЕУ.
Коха: Албанија и тзв. Косово стварају територијално-административну целину
Митић указује да се Лајчаку очигледно жури, јер од када је постављен за специјалног изасланика ЕУ за дијалог између Београда и Приштине он није направио никакав напредак.
То указује да ЕУ нема инструмента и утицаја на косовске Албанце, додаје Митић.
С друге стране, примећује и да се администрација америчког председника Џоа Бајдена консолидовала и кренула у једну “офанзивнију акцију”, те да је након дебакла у Авганистану, Вашинготну потребан један спољнополитички успех.
Оцењује да ће због тога САД даље “гурати причу” око Западног Балкана, и то не само око КиМ, већ и око БиХ.
Разумем њихов покушај да убрзају, да искористе изборни контекст овде и међународни контекст, али не видим потребу да се Београд на било који начин увлачи у један бржи процес преговора, закључио је Митић.
Опрема: Стање ствари
(Дневник/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 1. 2. 2022)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар