Од Лазара – до Лазара, / од Косова – до Косова, / стара прича вазда нова! / Нова пошаст, / ново бреме, /
из рана капље уље свето / кроз обезумљено време / у још једно окрвављено лето
Паја Јовановић: Разгледница „Освета Косова”, 1930. (Извор: Твитер)
И онда, и сада и увек
животи као кише пљуште
на крвожедну земљу.
Видари, травари, знате ли лек?
Има ли лека мржњи и неумљу?
Звери из звери, из цвета цвет,
Мали је овај свет
да сахрани наше невоље,
ниско небо лелек да сакрије.
Хоће ли нам бити боље?
Овако је било јуче –
– ни данас нам боље није!
И онда и сада и увек,
истом бојом у црвено
клетвом, муком, душом,
равно поље преплављено.
Исти народ, исти идеали,
исто губилиште…
Наша деца,
од краја до почетка,
истим путем свога претка.
Од Лазара – до Лазара,
од Косова – до Косова,
стара прича вазда нова!
Нова пошаст,
ново бреме,
из рана капље уље свето
кроз обезумљено време
у још једно окрвављено лето.
Годови годе у ковчеге,
путеви воде у беспуће:
Од гробница до јама,
нови животи а смрт стара.
Телима зидамо темеље храм
за место молитве
нерођених синова.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар